OPOZICIJA PLANIRA DESTABILIZACIJU ZEMLJE: Premijerka Brnabić odgovorila na plasirane dezinformacije

PREMIJERKA Srbije Ana Brnabić oglasila se povodom dezinformacija u vezi sa stepenom ispunjenja preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava.

Foto: Instagram printskrin/anabrnabic

Izjavu Ane Brnabić prenosimo u celosti:

S obzirom na dezinformacije koje se ovih dana plasiraju javnosti, a u vezi sa stepenom ispunjenja preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), procesom saradnje Vlade Republike Srbije i ODHIR, kao i važnosti koju ovo ima za Republiku Srbiju, kako bi se svaki građanin uverio u posvećenost Vlade Srbije otvorenom, fer i demokratskom izbornom procesu, obećala sam da ću javno objaviti detaljan pregled ispunjenosti preporuka.

Vlada Republike Srbije je kontinuirano i posvećeno radila sa ODHIR na implementaciji preporuka iz Završnog izveštaja o parlamentarnim izborima 2020. godine, Završnog izveštaja o predsedničkim izborima 2017. godine i Završnog izveštaja sa vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine.

Prostom matematikom možete sabrati da je ODHIR ocenio, i to nedavno, odnosno prošle godine, da je Srbija ispunila u potpunosti 14 preporuka, u velikoj meri sprovela takođe 14 preporuka i delimično sprovela 29 preporuka iz prethodna 3 izveštaja. U pitanju su zaista značajne cifre i pomaci.

Ako se okrenemo isključivo preporukama iz Završnog izveštaja o parlamentarnim izborima 2020. godine, videćete da je ODHIR ocenio da je Srbija u potpunosti, uglavnom ili delimično sprovela 23 od 29 preporuka, što jeste 79% ukupnog broja preporuka.

Važno je, zbog potpunog i tačnog informisanja građana Republike Srbije, kao i partnera iz međunarodne zajednice, takođe naglasiti da postoje preporuke ODHIR, a koje se ponavljaju iz izveštaja u izveštaj, koje smo bili spremni da primenimo, ali nismo, zato što se opozicija ne slaže sa tim preporukama.

Na primer, pred prošle izbore 2022. godine, Vlada je bila spremna da primeni preporuku broj 17 (u izveštaju iz 2020. godine), koja kaže da bi postupak podnošenja i proglašenja izbornih lista bio sveobuhvatniji ukoliko bi se razmotrilo ukidanje ograničenja prema kojem birač može da podrži samo jednu izbornu listu.

Naime, Vlada je, kroz predloge novih Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima predložila Narodnoj skupštini rešenje prema kojem bi svaki birač mogao da svojim potpisom podrži kandidovanje više izbornih lista. Međutim, opozicioni narodni poslanik je podneo amandmane na ove predloge zakona, koje je parlamentarna većina u Narodnoj skupštini usvojila u skladu sa oštrim zahtevom opozicije, i kojima je u nove zakone vraćeno rešenje da birač može da podrži kandidovanje ipak samo jedne izborne liste, čime ova preporuka iz Izveštaja iz 2020. nije ispunjena i zbog čega je ponovljena i u Izveštaju iz 2022. godine pod rednim brojem 14.

Konačno, i iz neosnovanih optužbi koje smo imali prilike da čujemo prethodnih dana, očigledno je da ni određeni predstavnici opozicije u Srbiji, a ni mediji koji ih podržavaju, ne mare za izveštaje ODHIR ili stepen implementacije preporuka, već žele da stvore percepciju domaće i strane javnosti da u Srbiji ne postoji adekvatan pravni okvir za slobodne, fer i demokratske izbore. Njihova želja je da se Srbija drži u permanentnoj nestabilnosti i haosu i zato sada koriste ODHIR u cilju priprema za proteste, koje već sada planiraju da započnu nakon sledećih izbora, a u pokušaju dalje destabilizacije zemlje ukoliko građani, ponovo, i u ovom izbornom ciklusu kao i u mnogim prethodnim, za njih ne budu želeli da glasaju. Vlada Republike Srbije će nastaviti da posvećeno radi sa partnerima iz EU, OEBS/ODHIR, kao i svim drugim relevantnim partnerima na kontinuiranom unapređenju izbornih uslova u Republici Srbiji, ali i šire, na jačanju institucija i vladavini prava zato što verujemo u našu zemlju i njene ljude.

Vlada Republike Srbije blisko sarađuje sa ODHIR od 2019. godine. Nakon izbora održanih prošle godine, po formiranju nove Vlade Srbije, 2022. godine formirana je nova Radna grupa koja je nastavila rad sa ODHIR na daljoj implementaciji njihovih preporuka.

Koliko je preporuka implementirano od strane Vlade Srbije nije stvar proizvoljnog tumačenja, niti predmet interpretacije izjava političara, analitičara i posmatrača. Dovoljno je da odete na sajt ODHIR i pogledate poslednji izveštaj o predsedničkim i vanrednim parlamentarnim izborima od 3. aprila 2022. Taj izveštaj nije pisala Vlada Srbije, nije ga pisao Aleksandar Vučić, niti Ana Brnabić, već sam ODHIR.

U tom izveštaju sasvim jasno piše da ODHIR ispunjenje prethodnih preporuka od strane Republike Srbije ocenjuje na sledeći način:

Preporuke 1, 8, 11, 14, 15 i 20 iz konačnog izveštaja sa vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine, preporuke 10, 12 i 19 iz konačnog izveštaja o predsedničkim izborima 2017. godine i preporuke 2, 9, 12, 26 i 27 iz završnog izveštaja o parlamentarnim izborima 2020. godine su u potpunosti sprovedene. Preporuke se tiču: obezbeđivanja pravne sigurnosti kroz uvođenje najvažnijih propisa u zakonske okvire, dok bi tehnička pravila i detalji bili sadržani u uputstvu RIK; ovlašćenja RIK da po službenoj dužnosti koriguje ili poništi odluke donesene od strane izbornih komisija nižeg nivoa i da poništi izbore u celini ili na jednom ili na više biračkih mesta, ukoliko nepravilnosti utiču na ishod, i naloži ponavljanje glasanja; brisanja generalnog ograničenja prava glasa za osobe proglašene mentalno nesposobnima ili uvođenja pojedinačnog odlučivanja u zavisnosti od okolnosti; preispitivanja rokova za podnošenje i proglašenje izbornih lista kako bi se izvršila detaljna verifikacija dokumenata za kandidovanje; unošenja u Zakon o izboru narodnih poslanika odredbi o rokovima i uslovima za povlačenje kandidata sa već proglašenih izbornih lista; unošenja u zakon odredbi o domaćim i međunarodnim posmatračima kojima se jasno definišu njihova prava i obaveze, omogućava da prisustvuju svim fazama izbornog procesa, kao i da podnesu nove zahteve i dobiju nove akreditacije za posmatranje ponovljenih izbora; zakonskog uspostavljanja srednjeg nivoa izborne administracije i jasnog razgraničenja zadataka i odgovornosti različitih nivoa;

Preporuke 3, 7, 22 i 25 iz završnog izveštaja sa vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine, preporuke 1, 8 i 9 iz završnog izveštaja sa predsedničkih izbora 2017. i preporuke 1, 8, 11, 13 16, 19 i 29 iz završnog izveštaja o parlamentarnim izborima 2020. godine uglavnom su sprovedene. Preporuke se tiču: razjašnjenja pravila o podnošenju i proglašavanju izbornih lista, uključujući i proceduru za overu potpisa podrške; zakonskog propisivanja jednostavnog, pristupačnog i efikasnog pravnog leka za rešavanje nepravilnosti izbornog dana i omogućavanja osporavanja izbornog procesa, uspostavljanja procedure kojima se reguliše pregled izbornih materijala i mere za čuvanje izbornih materijala dok traje pregled; pravovremenog objavljivanja izbornih rezultata prema biračkim mestima; obezbeđivanja ovlašćenja institucijama potrebnih za kontrolu i nadzor sprovođenja izbornog procesa; obezbeđivanja delotvornih mehanizama za uspostavljanje pravnog leka u slučaju izbornih nepravilnosti uključujući mogućnost osporavanja uputstava i pravila RIK – produžavanje zakonskih rokova za podnošenje prigovora; obezbeđivanja objavljivanja rezultata po pojedinačnim biračkim mestima i zapisnika sa podacima o rezultatima; regulisanja usvajanja promena zakona nakon sprovedenih javnih konsultacija, gde bi trebalo predvideti da se osnovni aspekti zakona ne menjaju godinu dana pre izbora; produžavanja rokova za podnošenje prigovora i za donošenje odluka od strane RIK i Upravnog suda; povećanja kapaciteta RIK i pružanja pravovremenih i sveobuhvatnih informacija i relevantnih materijala njenim članovima; periodično objavljivanje podataka iz biračkog spiska po različitim vrstama ažuriranja i broja registrovanih birača po opštinama; uvođenja zakonske obaveze identifikacije dobavljača na štampanim i digitalnim materijalima za izborne kampanje i sankcija zbog nepoštovanja propisanih mera; uspostavljanja efikasnog mehanizma za podnošenje prigovora na nepravilnosti uvođenjem standardizovanog formulara za prigovore na biračkim mestima za prijavljivanje nepravilnosti u toku izbornog dana.

Preporuke 2, 4, 5, 9, 10, 16, 17, 18, 19, 21, 23 i 24 iz završnog izveštaja sa vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine, preporuke 3, 7, 11, 13, 16 i 20 iz završnog izveštaja sa predsedničkih izbora 2017. godine i preporuke 3, 5, 6, 14, 18, 20, 22, 23, 24, 25 i 28 iz završnog izveštaja sa parlamentarnih izbora 2020. godine, delimično su sprovedene. Preporuke se tiču: mogućnosti da se preliminarni izvodi iz biračkog spiska izlože na uvid javnosti – odnosno usklađivanje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kako bi se propisao obim ličnih podataka koji sme biti objavljen; usvajanja propisa u cilju regulisanja izborne kampanje uključujući propise za sprečavanje zloupotrebe javnih sredstava i službenog položaja, poboljšanja transparentnosti finansiranja izborne kampanje kroz pravovremeno objavljivanje finansijskih izveštaja – zakonsko propisivanje objavljivanja prihoda i troškova izborne kampanje kao i smanjivanje limita za donacije i razmatranje uvođenja mehanizma nadzora u smislu obaveznog primanja izvoda iz banaka radi verifikacije izveštaja; sprovođenja edukacije birača pre održavanja izbora od strane RIK; sprovođenja standardizovanih obuka o izbornim procedurama članova biračkih odbora; uspostavljanja mehanizma koji bi obezbedio dovoljno sredstava za finansiranje javnih medija i zakonskog regulisanja rada medija kako bi se obezbedila veća transparentnost vlasničke strukture i njihovo finansiranje; regulisanja dela izveštavanja medija o zvaničnicima koji su istovremeno kandidati na izbornim listama; unapređivanja efikasnosti i transparentnosti procesa rešavanja sporova kroz produžavanje rokova za podnošenje prigovora i blagovremeno objavljivanje informacija, odnosno evidencija o podnetim prigovorima i odlukama donetim po njima na internet stranici RIK; utvrđivanja kriterijuma za dodelu statusa nacionalne manjine radi sprečavanja zloupotrebe odredbi kojima se izbornim listama omogućava sticanje statusa nacionalne manjine; obezbeđivanja tajnosti glasanja i uvođenja identifikacione oznake koju bi nosili svi članovi biračkog odbora; zakonsko propisivanje detaljnog procesa utvrđivanja rezultata glasanja od strane izborne administracije; uvođenja mera za postizanje veće tačnosti u radu biračkih odbora uključujući prebrojavanje glasova i pisanje zapisnika; reorganizacije biračkih spiskova u cilju povećanja tačnosti podataka; sprovođenja sveobuhvatne obuke za sve članove biračkih odbora uključujući i one iz šireg sastava; preispitivanja rasporeda i dizajna paravana za obezbeđivanje tajnosti glasanja kako bi se obezbedila tajnost glasanja za sve birače uključujući i osobe sa invaliditetom i razmatranje rada na podizanju svesti o važnosti tajnosti glasanja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije