DA SE MLADOST IZ TUĐINE VRATI U SVOJU SRBIJU : Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu

OMLADINSKI kampovi za dijasporu i Srbe u regionu omogućuju povezivanje matice sa srpskom decom, da ona već u ranom detinjstvu osete i vide da je Srbija takođe i njihova kuća i da su ovde svoji na svome. To nikada neće zaboraviti. Ostaće im uspomene za ceo život. I, to je jedan od naših ciljeva.

Foto Tanjug

Ovako direktor Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, u razgovoru za "Novosti", ocenjuje trenutnu akciju povezivanja mališana iz naše nacije koji žive u drugim državama. Neka od ove dece će, možda, posle ove posete, poželeti da se, kada odrastu, i vrate u zemlju predaka:

- Uprava je organizovala šest letnjih kampova, s ukupno 800 dece, iz Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije, BiH i Rumunije. Izdvojili smo u te namene 27 miliona dinara. Imali smo tu ideju još ranije, da im organizujemo boravak u Beogradu na šest dana. Primetio sam, kada sam putovao po regionu, da mnoga srpska deca nisu bila u Srbiji, ili su bila samo nakratko. A svi vole Srbiju i nose je u srcu. Prate šta se dešava ovde i imaju želju da posete Beograd. Ali, ranije nismo imali budžet za to. Za ovu godinu, predsednik Aleksandar Vučić je predložio da naša Uprava dobije tri puta veći budžet za region.

Veoma sam mu zahvalan jer bez njega ne bismo mogli da pokrenemo ovaj projekat, za koji želimo da postane tradicija, kao i za ostale projekte iz oblasti kulture i obrazovanja.

Nameravamo da organizujemo svake godine ove kampove, s ciljem da svako srpsko dete, rođeno u regionu, ima priliku da, makar jednom, boravi u Beogradu i Srbiji.

Foto Tanjug

Kako teče akcija?

- Počeli smo sredinom jula, sa decom iz Severne Makedonije. Posle su nam došli mališani iz Hrvatske, pa iz Crne Gore. Ove sedmice boravila su nam deca iz Federacije BiH. Sledeće sedmice nam dolaze deca iz Rumunije.

Šta posećuju?

- Pripremili smo im sadržajan program, sa posetama Narodnom muzeju, Muzeju Nikole Tesle, Istorijskom muzeju, Muzeju iluzija... Organizovali smo im i pozorišne i bioskopske predstave, časove istorije, igranje u Gradu na vodi na Adi Ciganliji. Takođe, posete stadionima Crvene zvezde i Partizana, gde dobijaju poklone i druže se sa poznatim sportistima. Bitno im je da osete Beograd, da vide duh grada, šetnjom Ulicom kneza Mihaila i Kalemegdanom, da razgovaraju sa svojim vršnjacima koji ovde žive.

Kakav im je utisak?

- Sjajan. Svi gledaju na televiziji Beograd, znaju kako izgleda, a sada su prvi put ovde.

Jedan dečak iz Crne Gore se, na primer, oduševio Hramom Svetog Save. Nije, kaže, mislio da je baš tako veliki i lep. To može da se uporedi s našim ushićenjem kada odemo prvi put na Ostrog.

Kako su odabrani oni koji će posetiti naš glavni grad?

- Deca su uzrasta od 12 do 18 godina, a izbor je izvršen u saradnji s krovnim organizacijama Srba iz regiona. Iz Federacije BiH sarađivali smo s načelnicima opština Drvar, Bosanski Petrovac, Glamoč, Grahovo i Udruženjem "Prosvjeta" iz Mostara.

Za decu iz Crne Gore, s gradskim vlastima Nikšića, Berana i Herceg Novog. Birali su među decom koja su se prijavila i onom koja, u principu, nikada nisu imala priliku da dođu u srpsku prestonicu.

Foto Tanjug

Sezona je godišnjih odmora, kada se u Srbiju, u principu, sliva dobar deo naše dijaspore iz celog sveta. Oseća li se to ovih dana?

- I te kako. Naročito u unutrašnjosti. Sela koja su ponekad prazna tokom godine, sada su puna ljudi, dece. I život se tako vraća. Tada i mi iz Srbije vidimo koliko su nam naši građani iz dijaspore značajni, a verujem da i oni to osećaju. Svedočimo o tome koliko im Srbija nedostaje i koliku ljubav imaju prema njoj. To su dva meseca kada se veze između dijaspore i Srbije još više učvršćuju. Ovo je vreme i kada se mi iz Uprave sretnemo s njima. Razgovaramo o budućim projektima i načinima da poboljšamo komunikaciju. Pre nekoliko dana sam, na primer, primio predstavnika udruženja Srba sa Azurne obale.

Razgovarali smo o razvoju dopunskih škola na srpskom jeziku. Poklonili smo im udžbenike za škole u Nici i Kanu.

Kakvu saradnju imate?

- Sad smo svi naši. Većinu sam poznavao odranije, ali sada smo se još više približili.

Viđamo se, dogovaramo, tesno sarađujemo, živimo kao jedna porodica. Zato i beležimo dobre rezultate.

Šta spremate posle leta?

- Od septembra kreću nove aktivnosti u dijaspori, od početka rada novih dopunskih škola, preko samoodrživih projekata u regionu do folklornih udruženja. Protekle dve i po godine našu pomoć dobilo je 106 kulturno-umetničkih društava širom Evrope. Na konkursu, koji se završio u junu, prihvatili smo 308 novih projekata. U aprilu smo imali evropsku smotru dečjeg folklora u Vrnjačkoj Banji, a zatim, u maju, u Novom Sadu, s čak više od tri hiljade učesnika. Predstoje smotre u Beču i u drugim gradovima Evrope.

Folklor je više od igre, to je igra s dušom, kroz njega deca neguju tradiciju i jezik, druže se i to omogućuje da dijaspora živi.

Gujon sa mladim Srbima iz Crne Gore, Foto Tanjug

Dijaspora donosi i značajna sredstva?

- Pomažu svom zavičaju i rodbini. Dijaspora je uvek bila uz maticu, kada je Srbiji bila potrebna pomoć. Devedesetih ili za vreme poplava 2014, nesebično su pomagali celoj zemlji. Sada je na nama iz Srbije, pošto se ona stabilizovala i znatno razvila prethodnih godina, da pokažemo solidarnost i brigu prema svim Srbima gde god da žive.

Pomažete i deci u matici, na KiM, kroz vaše udruženje "Solidarnost za Kosovo", kojim predsedavate?

- Početkom avgusta smo, dvanaesti put zaredom, organizovali letovanje na moru, u Tivtu, za četrdeset dvoje srpske dece iz kosovskih enklava. To im je dalo mogućnost da osete slobodu, da se osećaju bezbedno. A to je ono što im najviše nedostaje. Pogotovo što je ove godine bilo dosta napada i tenzija na KiM. To se odražavalo i na njih. Tokom leta privodimo kraju radove i na dve osnovne škole, u Tomancu i Rajanovcu, u Kosovskom Pomoravlju, kao i na ambulanti kod Velikog Ropotova. To su obimni radovi, uložili smo više od sto hiljada evra. Takođe, zajedno s Eparhijom raško-prizrenskom, sprovodimo pet poljoprivrednih projekata u ukupnom iznosu od 76.000 evra. Šaljemo pomoć za narodne kuhinje i postojeća gazdinstva koja smo prethodnih godina zajedno razvijali.

Odakle stiže pomoć za vašu humanitarnu organizaciju?

- Od Francuza koji nisu zaboravili francusko-srpsko prijateljstvo, dobrovoljnim prilozima građana preko našeg udruženja "Solidarnost za Kosovo". Nabavili smo tako traktore, multikultivatore i stoku, izgradili mlekare i plastenike, bazen sa stajsko đubrivo, otvorili mehaničarsku radnju za popravku mašina...

Foto I. Marinković

Profesionalno

A KAKO stižete sve ovo da uradite, i kao predsednik Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, i na čelu "Solidarnosti za Kosovo"?

- Ne radim sam, imam sjajne timove, kako u Upravi u kojoj sam skoro tri godine, tako i u humanitarnoj organizaciji koja postoji već 18 godina. Radim s profesinalcima koji mogu da postignu sve ciljeve koje smo zacrtali. U takvim uslovima sve može da se uradi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije