SVI BI DA SE PITAJU, ALI "SEČE" AMERIKA: Dugačka lista zvaničnih i nezvaničnih posrednika koji hoće da rešavaju krizu na Kosmetu

UZ učestale navale specijalnih izaslanika velikih evropskih sila, kao i SAD, direktno uključenih u dijalog Beograda i Prištine, i pojedini regionalni zvaničnici u poslednje vreme počeli su da se preporučuju za dobre domaćine i posrednike u ovom procesu.

Foto: Tanjug

Predlozi za rešavanje krize pokušavaju da se nametnu i kroz posete najviših delegacija i nekih drugih zemalja, koje se nedeljama unazad smenjuju se kao na pokretnoj traci kroz Palatu "Srbije" i Andrićev venac.

Iako se na dnevnom nivou pitanjem Kosova i Metohije bavi priličan broj specijalnih izaslanika, Miroslav Lajčak (EU), evropski šef diplomatije Đozep Borelj, produžene ruke SAD za dijalog Gabrijel Eskobar i Derek Šole - SAD, dok su u pregovorima posredovali i Stjuart Pič (Velika Britanija), Manuel Sarcin i Jens Pletner - (Nemačka), Emanuel Bon - (Francuska), Frančesko Talo (Italija), kao najnoviji "potencijalni posrednik" pojavio se i albanski premijer Edi Rama. On je nedavno, nacrtom Zajednice srpskih opština iz svoje kuhinje, želeo da sebi obezbedi "izaslaničku kartu". Rama je takođe uputio predlog za organizovanje međunarodne konferencije o normalizaciji odnosa u kojoj bi učestvovali Beograd i Priština.

- Niko me nije pitao, to sam uradio sam i doprinos je za koji mislim da je najbolje od onoga što sam pročitao i video od drugih - rekao je Rama, čiji je nacrt dosad video francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Osim toga i crnogorski premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović nakon sastanka sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem poručio je da je Crna Gora "kao prijateljska zemlja Srbije i Kosova" spremna da, uz uključivanje evropskih i američkih zvaničnika, bude domaćin sledeće runde dijaloga.

Nedavno je i ambasador Turske u Prištini Tunc Angili ponovio spremnost turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da preuzme ulogu posrednika, ako strane to budu želele.

- Turska je od početka zahtevala da se deeskalacija situacije realizuje kroz dijalog. Po okončanju izbornog procesa, predsednik Erdogan je telefonom razgovarao sa Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i izrazio spremnost za posredovanje u dijalogu, spremni smo da ponudimo podršku - rekao je turski ambasador.

A posetu Beogradu i Prištini i premijeri Holandije i Luksemburga Mark Rute i Gzavije Betel, iskoristili su da pošalju poruku da "su tu da pomognu ukoliko mogu" da bi došlo do deeskalacije i kako bi se situacija normalizovala u pravcu dijaloga.

Prema mišljenju političkog analitičara Srđana Graovca, svaka zemlja ima svoje razloge zbog kojih se uključuje u dijalog, dok nema sumnje da je za Evropu pitanje Kosova glavno, i da zbog toga nije iznenađujuće što postoji toliko interesovanje.

- Rama svakako ima u ovom trenutku drugačiji stav od Kurtija i smatra da je on doveo u problem projekat nezavisnog Kosova - objašnjava Graovac za "Novosti". - On je tu da bi istupio oštricu Kurtijeve politike. Turska, pak, želi da se nametne kao regionalna sila i to manifestuje preko pitanja Kosova. Uključivanje tolikog broja izaslanika nije kontraproduktivno, ne mora da bude nužno loše, ali se nije pokazalo ni kao mnogo produktivno. Sve će zavisiti od SAD, tako da nijedan izaslanik ne može da reši tenzije ukoliko Amerika to ne bude želela. Od nje sve zavisi.

Nekadašnji diplomata Srbije pri UN Branko Branković objašnjava da sve ove posete pokazuju da su svi ti posrednici imali određene zadatke, koji su im postavljeni, od kojih su neki ispunjeni, a neki ne. Kada je reč o Rami i Abazoviću, Branković poručuje da bi imali bilo kakvog osnova da učestvuju u dijalogu, da bi najpre trebalo da povuku priznavanje Kosova.

- Sa ovakvim stavom o priznavanju teško da mogu da budu maksimalno objektivni - kaže Branković za naš list. - Dokle god budu imali isti stav, nemaju odgovarajući legitimitet da se petljaju u naše pitanje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije