Politika

INTERVJU Marko Blagojević: Tokom leta majstori ulaze u "Višegradsku", GAK "Narodni front" biće preseljen na Novi Beograd

TOKOM proleća krećemo u nabavku za radove na kompletnoj rekonstrukciji i dogradnji Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC, u Višegradskoj ulici u Beogradu. Ako sve bude po planu, tokom leta bi trebalo da bude potpisan ugovor i da uđu majstori.

ИНТЕРВЈУ Марко Благојевић: Током лета мајстори улазе у Вишеградску, ГАК Народни фронт биће пресељен на Нови Београд

N.Skenderija

Istovremeno, privodi se kraju studija o izvodljivosti, a potom počinje i izrada projekta za građevinsku dozvolu za novi objekat GAK "Narodni front". On će biti preseljen na Novi Beograd, u krug KBC "Bežanijska kosa". I taj projekat je u pripremi veoma dugo. Tamo je bilo potrebno menjati plan detaljne regulacije, što je postupak koji traje godinu i po.

Ovo je tokom posete redakciji "Novosti" najavio ministar za javna ulaganja Marko Blagojević, ističući da je obnova i izgradnja zdravstvenih objekata na prvom mestu liste prioriteta ovog resora. A da je država i te kako ozbiljna u nameri da na sve načine podstakne i povećanje nataliteta, potvrđuje i to što su se na spisku za izgradnju i popravke našla i dva velika porodilišta.

 - Kada je reč o "Narodnom frontu", u toku su konsultacije sa predstavnicima svih odeljenja, da bi studija o izvodljivosti mogla da se privede kraju i da bismo bili sasvim sigurni da će biti urađeno sve što bolnici treba. Oni sad imaju petnaestak hiljada neuslovnih kvadrata, a po studiji izvodljivosti trebalo bi da imaju 30.000-40.000 kvadrata, i to na lokaciji na kojoj će, između ostalog, imati i parking.

PRIVILEGIJA I ODGOVORNOST

SVE što radite, kao šef ovog resora, u fokusu je predsednika Vučića, a i vi ste često sa njim na terenu? Da li vam to predstavlja opterećenje, a koliko pomoć?
- Upravljanje projektima koji su na svakodnevnoj agendi predsednika je velika privilegija, uz to ide i velika pomoć, a pre svega ogromna odgovornost. Nije predsednik lično zainteresovan za te projekte zato što mu je tako došlo, nego zato što su oni od ogromnog značaja za državu i građane.

o Koliki je deo budžeta vašeg ministarstva rezervisan za zdravstvo? 
- Samo za zdravstvo, i to samo u ovoj godini, opredeljeno je oko 100 miliona evra. To je 60 odsto budžeta Ministarstva za 2023. Radimo i projekte u prosveti, socijalnoj zaštiti, kulturi, sportu, ali po obimu sredstava, ubedljivo je najvredniji portfolio projekata u zdravstvu. To u dovoljnoj meri govori o tome koliko Vlada Srbije smatra zdravstvo važnim sektorom za ulaganje.

o Nedavno je potpisan ugovor sa EU o donaciji 35 miliona evra za "Tiršovu 2"... 

- To je 30 odsto sredstava potrebnih za projekat izgradnje Univerzitetske dečje klinike "Tiršova 2", koji je važan ne samo za našu zemlju nego i za čitav region. Po obimu sredstava, to je najvredniji projekat kojim ministarstvo upravlja, što ne znači da ga smatramo značajnijim od drugih, koji su u toku ili su planirani.

N.Skenderija

o Šta su obaveze naše strane po tom ugovoru? 
- Imamo obavezu da sredstvima raspolažemo u skladu sa pravilima Banke za razvoj Saveta Evrope i EU. Ovo nije donacija iz koje se finansiraju neke savetodavne usluge, tehička pomoć i slično. To se neće dogoditi u ovom slučaju, jer će svaki, do poslednjeg dinara, ići isključivo u radove. Ono što budemo radili samo po sebi će biti pravdanje tog novca, pošto ćemo svi zajedno moći da gledamo kako raste objekat.

o A kojim tempom će rasti taj objekat i kakav je redosled poteza? 
- Pripremni radovi su počeli u novembru 2021. godine. Uskoro će biti raspisana nabavka za radove na izgradnji objekta na završenim temeljima. Ti pripremni radovi nisu bili nimalo jednostavni. Trebalo je iskopati temeljnu jamu koja je površine jednog fudbalskog terena i koja je duboka 23 metra. Trebalo je u nju ugraditi 14.200 metara armirano-betonskih šipova, trebalo je uraditi pristupnu saobraćajnicu od auto-puta do lokacije. I pritom sve to raditi na zemlji koja je pod velikim rizikom od klizišta. S obzirom na to da je taj vrlo komplikovan deo završen, izgradnja će ići relativno brzo za jedan takav objekat, površine više od 60.000 kvadrata, koji će biti na 11 nivoa.

AKUSTIKA U FILHARMONIJI KAO U SIDNEJU

Dokle se stiglo sa izgradnjom Filharmonije, koja će biti na Novom Beogradu? 
- Projektovanje je u toku. Imamo izuzetan projektantski tim iz Velike Britanije, veliko ime u tom svetu. Za posao su, inače, konkurisala najveća imena koja se bave projektovanjem takvih objekata. Firma koja je radila projekat akustike za Filharmoniju radila je projekat Sidnejske opere. Arhitekturu radi firma koja je takođe jedna od najvećih u tom svetu. Prostorno uređenje je takvo da će objekat, praktično, biti "stopljen" sa okolinom (na slici), a imaće koncertnu salu sa 1.600 mesta, drugu za recitale sa 400 mesta. Projekat bi trebalo da bude završen do kraja godine, a, ako sve bude u redu, do kraja polovine sledeće godine mogli bismo da ugovorimo izvođenje radova. A kad krene, sve bi trebalo da bude završeno za tri godine. Kada je reč o kulturi, predstoji i obnova fasade Narodnog pozorišta, rad na maloj sceni Narodnog pozorišta u Nišu, obnova objekta Muzeja "25. maj".

o Kada se može očekivati da u "Tiršovoj 2" budu zbrinuti prvi pacijenti? 

- Očekujem da će objekat biti završen i opremljen do kraja 2026. Dakle, tri godine izgradnje, i nakon toga ugradnja opreme koju ćemo nabaviti dok radovi traju. Sve ovo u zavisnosti od toga ko će posao da ugovori i s kakvim kapacitetima će u to ući. Postoje zahtevi koje imamo prema svim potencijalnim ponuđačima i koji će biti visoko postavljeni. Tražićemo veći finansijski kapacitet, s obzirom na to da se radi o vrednijem projektu. Kada bude bio gotov, ovaj objekat će, po kvalitetu i komforu za korisnike i zaposlene, moći da stane rame uz rame sa bilo kojim objektom slične ustanove bilo gde u svetu. Kao što i "Dedinje 2", po tome kako je napravljeno i opremljeno, može da parira bilo kojoj svetskoj kardiovaskularnoj klinici.

N.Skenderija

o Većina građana ipak utisak o zdravstvu stiče na osnovu onoga što ih dočeka u ambulantama i domovima zdravlja... 
- Da, jer je to njihov prvi, a često i jedini kontakt s javnim zdravstvom. Manji broj ljudi ode u sekundarnu zdravstvenu zaštitu, u opšte bolnice, a najmanje u kliničke centre. Zato nam je jako važno kako izgledaju te ambulante i domovi zdravlja. Od 2017, kada smo počeli sa obnovom, dosad smo uradili 84 objekta domova zdravlja u 59 gradova i opština. A bilo je tužno kako su neki od njih izgledali. Bio sam sa predsednicom Vlade u Gadžinom Hanu, u selu Veliki Krčimir, gde je kompletno obnovljena ambulanta. Nisam mogao da poverujem kako je ranije izgledalo kada su mi pokazali fotografije.

o Kako napreduje obnova škola, to je bio prvi zadatak kada je država ušla u ovaj veliki posao gradnje i rekonstrukcija? 
- Završena je obnova objekata 183 škole u 102 grada i opštine. Ovi projekti se, za razliku od nekih drugih, rade brže i lakše, jer je i lokalnim samoupravama u interesu da se to što pre završi.

o U narednom periodu najavljeno je otvaranje gradskih stadiona... 
- Do juna će biti otvoreni prvo stadion u Leskovcu, pa u Loznici i Zaječaru. U međuvremenu, krećemo u nabavku za radove u Kragujevcu, što je predsednik Vučić najavljivao. Dizajn tog objekta je spektakularan.

o Ima onih koji kažu da su nam u ovakvim vremenima stadioni nepotrebni, da je to bacanje para i da ima prečih ulaganja? 
- Ulaganje u sportsku infrastrukturu, po meni, ima smisla. Stadioni su samo deo jedne široke slike. Uradili smo kompletnu obnovu sala za fizičko u više od 100 škola, posle 50 godina obnavljaju se tada napravljeni školski bazeni ili se prave novi. I to su jedini javni zatvoreni bazeni u tim mestima. Rade se sportske hale koje su započete pre dve-tri decenije. U Novom Pazaru, u okviru škole se gradi i gradska sportska hala, takođe započeta pre dve decenije. Početkom aprila počinju radovi na izgradnji nove sportske dvorane SD "Radnički", što je projekat koji je godinama u pripremi. Radi se nacionalni trening-centar za odbojku, planira se bokserski trening-centar, projektovanje je u toku. Dakle, nisu stadioni jedina ulaganja u sport.

o Da, ali najviše "bodu oči"...

- Ako možemo sebi da priuštimo i to, onda treba da radimo i to. Nije se niko ničega odrekao, niti je bilo koji drugi sektor pretrpeo bilo kakve restrikcije zbog ulaganja u sportsku infrastrukturu. Uz to, ulaganjem u sport, promovišemo sportske vrednosti i promovišemo zdrav život i zdrave životne vrednosti. Stadioni neće biti samo dom fudbala, nego dom sporta. I to neće biti samo za one gradove u kojima se rade, nego i za sve okolne opštine i gradove. Biće tu prostora za druge sportove, za ugostiteljstvo, za druge sadržaje. Više hiljada kvadrata uz stadione je ostavljeno i za druge namene. A oni koji se protive kažu i da je mala poseta fudbalskim utakmicama. Jeste. Ali, ne bi bilo posete ni pozorištima i bioskopima kada bi gledaoci morali da sede na stolicama iz kojih bode feder ili gde prokišnjava. O kojoj poseti smo mogli da govorimo na stadionu u Leskovcu ako je, zbog stanja objekta, bio opasan po publiku. Mi sad dobijamo stadione po najvišim standarima UEFA, na kojima će moći da se igraju međunarodne utakmice.
o Vaš resor je nastao na temeljima Kancelarije, osnovane zbog katastrofalnih poplava. Koliko sada koristite mehanizme koji su tada uspostavljeni? 
- Te 2014. nam je bilo potrebno malo vremena da uspostavimo sve mehanizme koji i dan-danas važe, a podsetiću da je Kancelarija osnovana dok se država još borila s poplavama. Uspostavljena je kontrola na više nivoa, pre svega ona zakonom propisana, ali i više od toga. Od nultog koraka sarađujemo sa opštinama od samog početka ili sa korisnicima.

N.Skenderija

o Kako ocenjujete saradnju sa opštinama? 
- Nemoguće je dati generalnu ocenu, jer to zavisi od ljudi. Nije išlo lako na samom početku, ali smo u međuvremenu naučili da radimo jedni sa drugima i sada dobro funkcionišemo. O tome govori i broj škola i domova zdravlja koji su urađeni. Mali je broj opština u kojima nema "otiska stopala" bilo Kancelarije za obnovu, bilo Kancelarije za javna ulaganja, bilo sada ministarstva. I dalje se ponekad postavlja pitanje - zašto mi nismo dobili ništa? Niko nije dobio ništa. Jer, mi nismo u poslu darivanja. Zna se tačno kako stvari funkcionišu - uradiš projekat, spremiš nabavku, usaglasiš sve sa inženjerima i pravnicima iz ministarstva, dobiješ saglasnost i ideš u realizaciju. Ako nema saglasnosti, nema ni para koje republika troši preko ministarstva. Mi samo hoćemo da sve bude urađeno po zakonu, i to je sve. Pojedini ljudi u opštinama su navikli na princip - gde je rupa, tu zakrpi. Ako krov prokišnjava - zakrpi, ako je pukao prozor - zameni ga, ako je vlaga - reši to. Mi radimo ovako: uđemo, završimo, izlazimo i ne vraćamo se narednih 20 godina. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

ODUZELI SU MU ORDEN NARODNOG HEROJA: Znate li ko je čovek, jedini uz Milovana Đilasa, koji je lišen ovog zvanja i odlikovanja?
Reportaže

1 31

ODUZELI SU MU ORDEN NARODNOG HEROJA: Znate li ko je čovek, jedini uz Milovana Đilasa, koji je lišen ovog zvanja i odlikovanja?

SAVO (Vidakov) Stanojević, ime za koje osim u njegovoj rodnoj Mokroj Njivi kod Nikšića i u gradu pod Trebjesom danas malo ko zna. O Milovanu Đilasu zna se mnogo, mnogo više, iako su njih dvojica jedini narodni heroji u istoriji socijalističke Jugoslavije kojima su ovo zvanje i orden oduzeti. Štaviše, posle golootočke i svake druge golgote koju je prošao, Broz je čak tražio da se Savu orden vrati, ali je to ovaj junak borbe protiv fašizma dostojanstveno - odbio!

01. 02. 2025. u 17:00

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DALAS TREJDOVAO LUKU DONČIĆA! Poznato gde Slovenac nastavlja karijeru

DALAS TREJDOVAO LUKU DONČIĆA! Poznato gde Slovenac nastavlja karijeru