NEUTRALNA SRBIJA KAO TRN U OKU: Rat na istoku Evrope neminovno se reflektovao i na našu zemlju, koja je izložena velikim pritiscima Zapada
U PROTEKLIH godinu dana, od izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba, Srbija na političkom frontu vodi četiri ključne bitke: da se kosovsko pitanje ne rešava isključivo "po aršinima" Prištine i Zapada, a koje podrazumeva zaokruživanje nezavisnosti lažne države, da sačuva poziciju neutralnosti, da se odupre pritiscima da uvede sankcije Moskvi i da pomogne Republici Srpskoj u sve snažnijim pokušajima da se umanji njena samostalnost.
I pored ogromnih pritisaka da suštinski zauzme stranu u ratu u Ukrajini, naša zemlja se od 24. februara prošle godine čvrsto drži principa koji su pažljivo sročeni i u potpunosti u skladu sa interesima srpskog naroda i države: Srbija će uvek biti na strani poštovanja međunarodnog prava i pravde, osuđuje vojnu intervenciju Rusije u Ukrajini, ali se neće pridruživati antiruskim merama.
Sagovornici "Novosti" slažu se da je eskalacija rata u Ukrajini najvažniji događaj u Evropi od Drugog svetskog rata, da je već iz temelja promenila svet, a da se posledice osećaju u svim delovima planete, posebno tamo gde je prisustvo velikih sila veliko, kao što je Balkan.
Bivši šef diplomatije Vladislav Jovanović kaže, za "Novosti" da je rat u Ukrajini do te mere mobilisao tzv. koalicioni Zapad, da su počeli da vrše nesnosan pritisak na nas da im se pridružimo kao ratujuća strana protiv Rusije i uvedemo im sankcije. On smatra da bi takav zaokret Srbije bio ravan "političkom samoubistvu":
- Rusija je jedina koja, zajedno sa Kinom, može da stane na put namerama Zapada da nas liši Kosova. U tom slučaju ostali bismo potpuno ogoljeni i sami pred zapadnim pritiscima. Od izbijanja sukoba u Ukrajini, sankcije se direktno povezuju sa rešavanjem pitanja Kosova, i to na način koji odgovara Zapadu. Insistiraju na tome da Srbija što pre "shvati" da je Kosovo izgubljena teritorija i tako Zapad oslobodi te vrlo neprijatne hipoteke, a to je da nam je KiM oteto neodobrenim ratom NATO protiv naše zemlje. Svesni su ranjivosti svojih argumenata u pogledu Kosova. Ukoliko bi se Srbija povila pod njihovim pritiscima i oslobodila ih kosovskog balasta, istovremeno bi rešili Balkan u celini i proglasili ga 100 odsto svojom zonom uticaja.
Jovanović ukazuje da svi ovi procesi dodiruju i Republiku Srpsku, koja je takođe pod velikim pritiscima, a na koju Srbija ne može u velikoj meri da se fokusira jer je gro političkih i diplomatskih resursa usmerila da se odupre pritiscima oko Kosova i sankcija Moskvi.
Za Srđana Graovca, analitičara iz Centra za društvenu stabilnost, rat u Ukrajini već godinu dana ostavlja snažne posledice i na Balkan, koji, kaže, zapadne sile smatraju svojim dvorištem, a gde Rusija od dolaska Vladimira Putina pokušava da povrati svoj uticaj:
- Posledice se pre svega osećaju u vidu pritiska onih koji su u ovom trenutku dominantni na Balkanu, a to su zapadne sile, da se sve zemlje regiona izjasne da su na njihovoj strani u ovom sukobu. Sve manje se toleriše neutralnost. To se i te kako oseća u Srbiji, od koje SAD i EU traže da se priključi embargu koji su nametnuli Rusiji. Srbija je bila žrtva sankcija i zna da one nikad ne daju odgovarajuće rezultate, i da trpe građani, a ne vlast. Zatim, pitanje KiM takođe je eskaliralo od izbijanja rata u Ukrajini i direktno je u vezi sa principom poštovanja međunarodnog prava. Da Srbija nije osudila intervenciju u Ukrajini bila bi licemerna, jer to što je Rusija uradila, specijalna vojna operacija kako je oni nazivaju, takođe je sprovedena bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bi slučaj i kada je NATO bombardovao SRJ.
Graovac smatra i da je kosovsko pitanje najviše aktuelizovao Putin kada je direktno ukazao da je Zapad u prošlosti kršio međunarodno pravo i naveo je pitanje KiM kao presedan.
- To je upalilo sve alarme na Zapadu koji su uvideli grešku da su kršenjem međunarodnog prava po pitanju Kosova dali snažan argument u ruke ruskom predsedniku kojim se on sada i te kako koristi. Zapad pokušava da tu grešku ispravi, ali ne tako što će promeniti poziciju prema nelegalnom i nelegitimnom priznavanju Kosova, već vrši pritisak na Srbiju da pristane na sporazum koji će na neki način podrazumevati priznavanje Kosova kao nezavisne države, čime bi ova anomalija u međunarodnom pravu, po mišljenju Zapada, bila ispravljena.
I Graovac navodi da su posledica rata u Ukrajini i trenutna dešavanja u BiH, odnosno pritisci na Srpsku da smanji nadležnosti. Tu je i aktuelizovanje pitanja Srba u Crnoj Gori, gde se vidi decidiran stav zapadnih zvaničnika, pre svih američkih, koji su protiv srpskih stranaka u tamošnjoj vladi, jer na njih gledaju kao na proruski element. Graovac kaže da je i to vid pritisaka na Srbiju, kroz taj stepena nepoverenja koji Zapad stalno iskazuje prema srpskom faktoru.
OD SRBA OPET PRAVE "MALE RUSE"
OD izbijanja sukoba u Ukrajini pojedini lideri u regionu, pre svih premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti, ponovo su zaigrali "na kartu" podgrevanja stereotipa da su Srbi "mali Rusi". U takvim okolnostima, ukazuju sagovornici "Novosti", posebno je važno da se sačuva mir, pre svega na KiM, gde se Kurti nada da će uspeti da izazove neki sukob, da u njega uvuče Srbe i Beograd, što bi moglo da natera NATO da reaguje. Time bi se Zapad ponovo okrenuo protiv Srba i Srbije. U tom kontekstu je i plasiranje informacija da u Srbiji deluju vagnerovci, da se pripremaju neredi, odnosno nekakve srpsko-ruske akcije na KiM.
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (2)