ZAŠTITA SVEDOKA GLAVNI PRIORITET HAŠKOG SUDA

ZBOG otkrivanja nekoliko stotina dokumenata koji su sadržali zaštićene informacije kao i imena i lične podatke nekoliko stotina svedoka i potencijalnih svedoka, predsednik i potpredsednik Udruženja ratnih veterana Oslobodilačke vojske Kosova, Husni Gucati i Nasim Haradinaj, osuđeni su prvostepenom presudom na po 4,5 godina zatvora pred Specijalizovanim većima u Hagu za krivična dela zastrašivanje u toku krivičnog postupka, narušavanja tajnosti postupka i ometanje službenih lica u vršenju službenih dužnosti. Simbolično su kažnjeni i na plaćanje globe u iznosu od 100 evra.

Foto: Printskrin

Predsedavajući sudija Osnovnog suda u predmetu „Tužilac protiv Haradinaja i Gucatija“ bio je Čarls Smit III iz Sjedinjenih Američkih Država, njegovi pomoćnici Kristof Barte iz Nemačke i Genel Metro iz Švajcarske, a rezervni sudija je bio Fergal Gejnor iz Irske. Optužnicu su zastupali tužioci Valerija Bolići, Metju Haling i Džejms Paće. Gucatija je branio advokat Džonatan Ris i njegovi saradnici Hju Bouden i Elenor Stefenson, a Haradinaja je branio advokat Tobi Kadman i njegovi saradnici Karl Bakli i Almudena Bernabeu Garsija.

Suđenje je trajalo 32 dana, tokom koga je iskaze u sudu dalo ukupno 14 svedoka. Četiri svedoka je predložilo tužilaštvo (istražitelj Zdenka Pumper, službenici obezbeđenja Specijalizovanog tužilaštva za bezbednost svedoka Danijel Moberg i Miro Jukić, kao i novinar Halil Beriša), šest je pozvala odbrana Gucatija i četiri je pozvala odbrana Haradinaja. Pored ovih svedoka, Gucatijeva odbrana je kao dokaz predložila još 12 pisanih izjava svedoka, a Haradinajeva šest. Tužilaštvo je tokom suđenja priložilo sudu 169 dokaza, odbrana Gucatija 46, a Haradinajeva odbrana 20. Prvostepena presuda u ovom predmetu izrečena je 18. maja 2022. godine, a sadrži 375 stranica teksta.  U pitanju je prva presuda koju su izrekla Specijalizovana veća u Hagu.

SVE JE započelo kada su nepoznate osobe, u tri navrata, dostavile Udruženju veterana OVK dokumentaciju. A na tri konferencije za medije, koje su održane između 7. i 25. septembra 2020. godine, lideri udruženja veterana OVK objavili su zaštićeni materijal za javnost, odnosno sadržaj tih dostavljenih paketa, među kojima su bili podaci iz istraga Specijalizovanog tužilaštva. Zdenka Pumper, haška istražiteljka, posvedočila je na suđenju da je samo prva dostava veteranima OVK sadržala dokumentaciju sa minimum 891. stranom na engleskom, srpskom i nemačkom jeziku. Među njima je bila dokumentacija nemačkog KFOR-a, kao i preko 200 dokumenata na ćirilici i latinici. Preko 100 dokumenata su bili „poverljivi zahtevi za asistenciju“ koje je Specijalni istražni tim (SIT) uputio između 2013. i 2015. godine vlastima u Republici Srbiji, a uz njih su najčešće išli dopisi sa poverljivim prilozima, kao i odgovori i dokumentacija Tužilaštva za ratne zločine i policije Republike Srbije. Preko 150 dokumenata sadržalo je imena 699 pojedinaca, a poverljivi prilozi SIT-a „stotine imena svedoka i potencijalnih svedoka“.

PRESUDA je značajna, jer je njom potvrđeno da postoji klima zastrašivanja svedoka u odnosu na zločine izvršene od pripadnika OVK, a što će, još važnije, imati širok impakt na suđenju u predmetu „Tači i drugi“, pod uslovom da postane pravnosnažna. Iz presude je jasno da imena svedoka više nisu tajna, pa će bilo kakav incident sa svedocima trajno zadržati vođstvo OVK u pritvoru. Treba očekivati i da će u predmetu „Tači i drugi“ za sud biti prihvatljivi, kao dokaz, iskazi svedoka koji odustanu od svedočenja, što je predviđeno i Pravilnikom o postupku i dokazima pred Specijalizovanim većima Kosova. Sa druge strane, često pominjani tokom suđenja u predmetu „Gucati/Haradinaj“, Faton Klinaku, trenutno predsednik Udruženja ratnih veterana OVK i advokat Tome Gaši, prvostepenom presudom dobili su jasnu poruku da bi mogli biti sledeći u sudnici. Značaj ima i činjenica navedena u prvostepenoj presudi da, tokom izvršenja krivičnih dela, Gucati i Haradinaj nisu delovali privatno, nego u ime organizacije veterana, a sa ciljem da zaštite svoje članove od krivičnog gonjenja.
Haradinajeva i Gucatijeva odbrana uložile su žalbe na prvostepenu presudu, dok je Specijalizovano tužilaštvo smatralo da je prvostepena presuda pravična i opravdana i nije ulagalo žalbu. Žalba Nasima Haradinaja napisana je na 90 strana i sadrži 24 žalbena navoda. Žalba Husnija Gucatija napisana je na 85 strana, a sadrži 20 žalbenih navoda. Prema Pravilniku o postupku i dokazima pred Specijalizovanim većima Kosova, presuda po žalbama izriče se u roku od 60 dana od poslednjeg podneska strana u postupku. Ukoliko okolnosti predmeta zahtevaju više vremena za izricanje presude, onda se rok može produžiti za još 30 dana, a u nekim slučajevima i na neodređeno vreme. Izricanje presude po žalbi treba očekivati u drugoj polovini januara 2023. godine.
OKRIVLjENI su tokom suđenja svoju strategiju odbrane zasnivali na argumentaciji da su dokumente objavili u interesu javnosti, jer je Specijalizovano tužilaštvo sarađivalo sa Tužilaštvom za ratne zločine i drugim organima u Republici Srbiji. Često su tokom suđenja tvrdili da je učinjena nepravda albanskom stanovništvu osnivanjem Specijalizovanih veća i da ona imaju jednonacionalni pristup, jer se bave samo zločinima pripadnika OVK, ali ne i zločinima koje je druga strana izvršila. Neretko su tvrdili da je režim Slobodana Miloševića izvršio genocid nad albanskim narodom na Kosovu i Metohiji. Takođe, odbrana je tvrdila da je u njihovom slučaju došlo do podstrekivanja na izvršenje krivičnog dela, odnosno da su dokumenti dostavljeni udruženju veterana iz razloga kako bi ih oni objavili i tako upali u klopku. Haradinajeva i Gucatijeva odbrana žalila se na povredu prava na pravično suđenje i uglavnom je u žalbama isticala iste argumente kao i u prvostepenom postupku: da njihove postupke treba gledati kao postupke „uzbunjivača“ javnosti, kao i da su upali u zamku koja je njima postavljena dostavom dokumentacije tužilaštva. Tokom poslednjeg obraćanja na sudu, Gucati i Haradinaj su uputili kritike na rad Specijalizovanog tužilaštva, ali i na rad Specijalizovanih veća, a to isto su činili i na preko 20 konferencija za medije na Kosovu i Metohiji pre nego što su bili uhapšeni, kao i tokom trajanja prvostepenog postupka. U svojim  istupima, na konferencijama za medije održanim na Kosovu i Metohiji,  javno su priznavali da podrivaju sud i da je njihov cilj ukidanje Specijalizovanih veća u Hagu. Tokom čitavog suđenja, okrivljeni nisu izrazili kajanje za svoje postupke, nego su tvrdili da bi opet isto uradili. n

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije