VUČIĆ U MAĐARSKOJ: "Ojačavamo naše granice ka Severnoj Makedoniji i Bugarskoj" (VIDEO)

Novosti online

15. 12. 2022. u 08:28 >> 12:47

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić danas je u radnoj poseti Mađarskoj, gde se susreo sa predsednicom te zemlje Katalin Novak na prelazu Kelebija - Tompa, a nakon susreta zvaničnici su se obratili medijima.

ВУЧИЋ У МАЂАРСКОЈ: Ојачавамо наше границе ка Северној Македонији и Бугарској (ВИДЕО)

Foto: Printscreen/Jutjub

Obraćanje predsednika Vučića:

- Biću kratak, zahvalan sam našim mađarskim prijateljima što smo počeli na nedeljnom nivou da pričamo i rešavamo probleme zajedno. Dve vrste mera u Srbiji smo preduzeli. Srbija je ukinula slobodne vize zbog ilegalnih migracija do sada za četiri zemlje, Tunis, Burundi, Gvineju Bisao i Indiju, to je ono što zahteva i EU. Tek ćemo da preuzimamo mere zajedno sa kolegama iz Austrije i Mađarske. Preduzeli smo i tek ćemo, a to je ojačavanje naših granica ka Severnoj Makedoniji i Bugarskoj. Imamo ove godine četiri puta uvećan priliv ilegalnih migranata sa teritorije Severne Makedonije i 3,6 puta uvećan sa teritorije Bugarske. Tu je i oštriji pristup ka naoružanim kriminalnim grupama. Nedaleko odavde prema Subitici, Paliću i Horgošu imali smo na više mesta naše snage bezbednosti i oružane obračune i uhapsili više od 600 onih koji su mislili da mogu uz oružje da preuduzmaju određene nedozvoljene radnje.

Vučić je zahvalio Katalin Novak što će, kako je rekao, u Segedinu i danas razgovarati i rešavati probleme zajedno i dodao da ga je ona pozvala da poseti i njen roditeljski dom, što govori o prijateljstvu dva naroda i ličnom prijateljstvu.

Predsednik je rekao da se u Mađarskoj sa presednicom te zemlje Novak i bivšim premijerom Češke Andrejom Babišom sastao kako bi se zajedno "uhvatili u koštac" i razgovarali o problemu sa migrantima.

- Pozvan sam od strane predsednice Katalin, ali, znate već, znam Andreja već mnogo godina i iskreni smo prijetelji. Ne zanima je da li je neko na vlasti, mene uglavnom zanimaju ljudi - rekao je Vučić.

Kazao je da će se sa predsednicom Mađarske sresti i kada ne bude na funkciji predsednika Srbije i kada ona ne bude bila na čelu Mađarske.

Vučić je kazao da mnogi ljudi dolaze u Srbiju i sreću se sa opozicijom, ali da je uvek veliko pitanje kada se on negde susretne sa nekom opozicijom.

O situaciji na KiM

Na pitanje da prokomentariše trenutnu situaciju na KiM, Vučić je istakao:

- Juče sam imao razgovore sa američkim i evropskim predstavnicima, situacija je komplikovana, daćemo sve od sebe da sačuvamo mir i stabilnost.

O podnošenju zahteva za članstvo tzv. Kosova u EU, kao i kada će Srbija objaviti imena zemalja koje su povukle priznanje, predsednik je naveo:

- Danas i zvanično oni krše i Vašingtonski sporazum, a na sve to odgovorićemo večeras, posle sednice vlade, na koju sam pozvan. Dobićete odgovore i oko naših zahteva vezanih za Rezoluciju 1244, ali i za povlačenje priznanja kod mnogih zemalja. Uslov da tražite članstvo u EU jeste da budete evropska država… Ne znam po kom kriterijumu se gleda da li je neko država ili ne... Na sve to smo naučili, moraćemo da se borimo sa tim i da koliko god je to moguće čuvamo naše državne i nacionalne interese.

Obraćanje Katalin Novak:

- Da bismo čuvali naš mir, moramo da obezbedimo da konflikti ostanu van naših granica, da napravimo razliku između migranata i ilegalnih migranata. Otvoreni smo za izbeglice iz Ukrajine. Više od milion je stiglo u Mađarsku ili prošlo preko naše zelje. Njima pružamo svu moguću pomoć da prebrode teškoće sa kojima su se suočili. Do danas imamo više od 271.000 slučajeva ilegalnih pokušaja prelaska granice koje smo sprečili. Njihov broj je dvostruko uvećan u odnosu na prethodnu godinu. To je jedna od pojava sa kojom se suočavamo. Druga pojava je da su migranti sve agresivniji, sve više je krijumčara ljudi, svakodnevni su napadi na pripadnike granične policije. To ne možemo dozvoliti. U tom cilju potrebno je da proširimo saradnju, hvala našim prijateljima što su danas ovde.

- Od ovih 271.000 iregularnih migranata 90 odsto stiže iz pravca Srbije i zato pokušavamo sa prijateljima u Beogradu da stanemo na put tom problemu i to ne samo na mađarsko-srpskoj granici, već i na jugu na srpsko-severno makedonskoj granici.

Bivši premijer Češke Andrej Babiš izjavio je da je jedno od rešenja za sprečavanje ilegalnih migranata da i Rumunija i Bugarska kao i Srbija i sve zemlje Balkana budu deo Šengena.

- Kada je Mađarska izgradila ovu granicu, svi su je kritikovali, a to je pitanje bezbednosti. Imamo potrebu za Bugarskom, Rumunijom, Srbijom, celim Balkanom. Bez obzira da li su članice EU, potrebne su nam - rekao je Babiš.

Razgovor sa predstavnicima graničnih službi

Vučić i Novak razgovarali su sa predstavnicima različitih graničnih službi Mađarske.

Nakon obraćanja medijima, planirana je prezentacija tehničkih uređaja i opreme.

Mađarska je još 2015. godine postavila barijere duž granice sa Srbijom, u dužini od 175 kilometara, koje su u međuvremenu dodatno ojačane. Predstavnici Srbije, Mađarske i Austrije su u novembru, tokom susreta u Beogradu, potpisali Memorandum o saradnji tri zemlje kako bi se što efikasnije borile protiv ilegalnih migracija. Tada je dogovoreno i tri zemlje zajednički angažuju veći broj policajaca na granici prema Severnoj Makedoniji, kao i da uključe i značajnu opremu, automobile sa termovizijskim kamerama, kako bi se odbrana od ilegalnih migracija prebacila na južne granice.

- Srbija ne želi da bude parking za ilegalne migrante - poručio je tada predsednik Vučić i poručio da je Srbija prema izbeglicama i prema onima kojima je teško uvek imala razumevanja i pokazivala solidarnost i to će raditi i dalje.

Istakao je da je broj ileganih migranata u Srbiji gotovo udvostručen u odnosu na prošlu godinu, kao i da najčešće stižu iz pravca Severne Makedonije i Bugarske. Najveći broj migranata u Srbiju stiže iz Avganistana (40 odsto) i Sirije (30 odsto), kao i iz Pakistana, Burundija i Maroka, naveo je Vučić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (123)

RUSIJA SLAVI! Počelo ukidanje sankcija, Rusima stigla dozvola za Svetsko prvenstvo