UVODIMO NULTU TOLERANCIJU NA NASILJE U ŠKOLI! Intervju - Branko Ružić, ministar prosvete

NADAM se da će isključenje dvojice učenika iz Tehničke škole u Trsteniku biti prekretnica u borbi protiv nasilja u školama.

Foto P. Milošević

Takođe, očekujem da ovo neće biti sezonska borba protiv ove pošasti, već da će na duži rok celo društvo - svi resori u vladi, roditelji, nastavnici - biti ujedinjeni i usmereni na ovaj posao. Uprkos svemu, neću dozvoliti da se baca tamna senka na prosvetni sistem u kome od predškolskog do fakultetskog nivoa ima milion i sto hiljada dece.

Ovo je, u intervjuu "Novostima", poručio ministar prosvete Branko Ružić, komentarišući talas nasilja koji je "zapljusnuo" obrazovne ustanove i u kome u fokusu nije samo vršnjačko nasilje već i napadi đaka na nastavnike, pokušaji roditelja da uzmu pravdu u svoje ruke...

Foto P. Milošević

Jedan od problema na koji ste i vi ukazivali jeste ćutanje. Nastavnici ne prijavljuju nasilje jer ih je sramota i jer se plaše, direktori ćute kako škola ne bi izašla na loš glas i da bi sačuvali fotelju...

- Moj apel je da niko ne ćuti. A direktori koji prikrivaju nasilje biće sankcionisani. To treba da prijave i nastavnici, roditelji, svi u prosvetnom lancu. Uvešćemo nultu toleranciju na nasilje. Ne treba, međutim, gledati sve crno-belo, ima i dobrih primera, za koje se ne zna, a koji podrazumevaju održavanje radionica o vršnjačkom nasilju i razne vrste edukacija koje daju takav rezulatat da deca koja su u sukobu počnu da se druže i postanu prijatelji... Takođe, ako su škole druga kuća, onda su porodice prva kuća i roditelji moraju da se pozabave svojom decom. Ne mogu škole biti zamena za porodicu. Sve potiče iz kuće, a ako svi zajedno budemo posvećeni ovom problemu i rezultati će biti dobri.

Jedan od glavnih zahteva prosvetara je da dobiju status službenog lica. Da li će im biti udovoljeno i da li je to izvodljivo?

- Nisam stekao utisak da su sindikati ujedinjeni oko tog zahteva. Naprotiv. Postoji bojazan i kod samih prosvetnih radnika da pored prava takav status nosi i njihovu potencijalnu krivično-pravnu odgovornost ukoliko prekrše zakon. Svakako, o svemu, pa i o tome, raspravljaće Radna grupa.

Ta rešenja treba da budu poznata do 20. decembra. Koje nove i konkretne mere možemo očekivati, s obzirom na to da i sada postoje propisi, koji se, međutim, ne poštuju?

- Rad te grupe smo oročili, kako bismo što pre dobili rezultat, pa će tako do kraja prvog polugodišta biti odlučeno da li treba izmena nekih zakona ili podzakonskih akata. Jedan od predloga je da propisima zabranimo unošenje mobilnih telefona u učionice.

Foto P. Milošević

Da li škole imaju kapacitete da resocijazaciju? Da li je moguće uposliti više psihologa, pedagoga, socijalnih radnika, što je i jedan od predloga Radne grupe?

- Da, to je jedan od predloga, ali to iziskuje više novca, tako da se prilikom donošenja odluke mora uključiti i Ministarstvo finansija. Ali, novac je manje važan u odnosu na dobit koju bi donelo povećanje broja stručnog osoblja po školama. Nastojaćemo da se to pitanje reši na najpovoljniji način, jer svaki stručnjak koji može da prevenira nasilje dobro je došao.

Kada je reč o visokom obrazovanju, tu je nerešeno pitanje državne mature. Fakulteti se oštro protive da državna matura bude jedini uslov za upis i traže prelazni period u kome bi se održavali i matura i prijemni ispit. Hoće li im Ministarstvo izaći u susret?

- U skladu sa Strategijom obrazovanja i zakonom nije ideja da postoji prelazni period i paralelizam, jer time koncept državne mature gubi supstancu. Razumem specifičnosti na kojima insistiraju određeni fakulteti i biće sagledani, ali naš državni interes nije da se to odlaže dalje. Ministarstvo će obaviti razgovore sa dekanima svih sedam državnih fakulteta na kojima ćemo tražiti rešenje. Krajnje je vreme da fakulteti pokažu punu spremnost za saradnju, da dostave svoje predloge o tome kako vide državnu maturu. Bez obzira na autonomiju univerziteta, fakulteti moraju da shvate da su oni nedostajuća karika da bi se državna matura uvela. Ako shvate da smo na istom poslu, onda ćemo se lako dogovoriti. Suština je u interesu 60.000 svršenih srednjoškolaca i njihovom razvoju i bitisanju u obrazovnom sistemu Srbije.

Foto P. Milošević

Da li vi ostajete pri tome da će matura biti sigurno održana 2024. godine ili postoji mogućnost da se zbog ovakvih nesporazuma ponovo odloži?

- Ja ostajem samo pri tome da ćemo sa dekanima svih univerziteta u Srbiji obaviti razgovore koji su očigledno potrebni kako bismo razumeli šta je čiji zadatak u ovom poslu od državnog značaja i u interesu naših učenika.

Prošlo je dosta vremena otkako je najavljeno da će nacionalni udžbenici biti izdavani u nacionalnom zavodu za udžbenike. Da li će država uspeti da ostvari ovu nameru? Ko to koči?

- Drago mi je da je javnost veoma zainteresovana za ovu temu, što samo potvrđuje da je inicijativa predsednika bila na mestu. Uveren sam da je Nacrt izmena i dopuna Zakona o udžbenicima koji je urađen blagovremeno i koji je poslat na razmatranje kabinetima kako predsednika, tako i predsednice Vlade, praktično refleksija inicijalne ideje predsednika. Na drugoj strani, postoje objektivni i formalni limiti imajući u vidu da je liberalizovanjem tržišta udžbenika početkom 2000-ih dozvoljena tržišna utakmica koja je nedovoljnom brigom države dovela do devastiranja državnog zavoda za udžbenike koji ima fragmentarno mali udeo na tržištu. Dakle, potrebna je sistemska revitalizacija zavoda, moderan menadžment, uz snažnu asistenciju države i sagledavanje potencijalnih formalnih limita u odnosu na zaštitu konkurencije iz perspektive ostalih izdavača, a spram našeg zakonodavnog okvira. Mi smo, u međuvremenu, ostvarili saradnju sa kolegama iz Republike Srpske kako bismo pripremili udžbenike od nacionalnog interesa sa istovetnim sadržajem, spremili smo i obuke za nastavnike, kao i zajednički Priručnik za nastavnike sa temama nacionalnog identiteta jednog naroda. Svakako da je to potez koji može pomoći i većem poštovanju svega sto se srpskim/nacionalnim može nazvati, ali i uvezati nas još više sa Republikom Srpskom da imamo isti narativ u školama i tako još više branimo nacionalni interes.

Namera da se promene lekcije u udžbenicima biologije koje se tiču rodnog identiteta podigla je dosta prašine. Neki optužuju vaš resor da menja naučne činjenice. Kako će ubuduće izgledati udžbenici biologije, da li će gradivo biti bez "džender" ideologije?

- Izdavači su dostavili izmene i od sledeće školske godine udžbenici za osmi razred biće izmenjeni u skladu sa mišljenjem Nacionalnog prosvetnog saveta. Naučna postavka nije menjana, niti može biti, izmene se odnose na ideološka i sociološka tumačenja, i naravno da je struka bila konsultovana u skladu za zakonskom procedurom.

Ružić u razgovoru sa našim urednicima i novinarima, Foto P. Milošević

Da li se slažete za zahtevima lingvista da se srpskom jeziku dodeli natpredmetni status? Društvo za srpski jezik i književnost najavilo je da će do kraja godine podneti Ministarstvu ovu inicijativu, što ne bi bilo prvi put.

- Naravno da se slažem da srpski jezik dobije još viši status ukoliko je moguće, niti je to bilo sporno i u jednom momentu. Međutim, radi se o tome da je to pitanje oko kojeg stručnjaci moraju da se okupe i dogovore kako da se to integriše u nastavni plan i program, bez konsekvenci po druge predmete, odnosno da ne opteretimo đake dodatnim časovima, jer slične zahteve imaju i nastavnici drugih predmeta, odnosno njihova udruženja.

Briselski sporazum zahteva primenu

Opterećeni smo i političkim problemima, pre svega onim vezanim za KiM. Briselski sporazum je mrtav voljom Kurtija i EU i sada je na stolu Makronov i Šolcov papir u kome traže da pustimo KiM u UN. Da li je Srbija uvučena u zamku?

- Briselski sporazum nije stavljen formalno ad akta i dok je tako, on je živ i zahteva odgovornost potpisnika ali i primenu. Jasan je stav i odluka naših sunarodnika sa KiM da se neće vraćati u privremene institucije dok se ne prekine desetogodišnja agonija odbijanja Prištine da se formira Zajednica srpskih opština. Što se tiče još jednog u nizu predloga, odgovorno je sagledati sve tačke i detalje predloga, videti da li postoji elementarni najmanji zajednički sadržalac spram našeg državnog interesa, i ne treba apriori odbiti, ali isto tako ni prihvatiti predlog dok se ne primeni Briselski sporazum na koji su se sve tri strane obavezale.

Kadrovsko podmlađivanje SPS

Očekujete li podmlađivanje SPS na kongresu 17. decembra i da li ćete biti među potpredsednicima?

- Očekujem kongres jedinstva, kadrovskog podmlađivanja, spoja mladosti i iskustva, reformi, trasiranja jasnih pravaca daljeg političkog pregalaštva, nepodeljene podrške politički i ekonomski snažnoj, socijalno pravednoj, evropski orijentisanoj i vojno neutralnoj Srbiji. Takođe, očekujem neprikosnovenu pobedu predsednika Dačića, a on će svakako spram demokratski ispoljene volje našeg članstva umeti da napravi pravi izbor predloga koji su stigli sa terena kako bi se ustrojilo i buduće rukovodstvo za novi mandat.

Preporučujemo

Obrazovanje

0 0

BUDUĆNOST RAZVOJA ZEMLjE: Ministar Ružić u Poljopriverednoj školi u Futogu

02. 12. 2022. u 18:11

Društvo

3 1

"ZA DOSTOJANSTVO PROFESIJE" U 47 GRADOVA SRBIJE: Protestna šetnja prosvetara povodom nasilja u školi

01. 12. 2022. u 07:29

Društvo

3 1

DANAS PRVA SEDNICA RADNE GRUPE Ružić: Nove mere protiv nasilja u školama do 20. decembra

29. 11. 2022. u 09:14

Društvo

2 0

PRAZNE KLUPE U NEKOLIKO ŠKOLA: Ružić poručio - Vršnjačko nasilje ne može da se reši štrajkom

01. 12. 2022. u 12:23

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije