ČELO SRPSKE ČEKA DODIKA ILI TRIVIĆEVU: Cvijanovićeva i Šarović imaju najviše šansi da preuzmu funkciju člana u Predsedništvu
U BOSNI i Hercegovini se sutra održavaju opšti izbori, a pravo glasa ima 3.368.666 građana, koji će birati tri člana Predsedništva BiH, 42 poslanika Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, predsednika i dva potpredsednika Republike Srpske, 83 poslanika u Narodnoj skupštini RS, te za Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH 98 poslanika koji su i kandidati za kantonalne skupštine.
Na glasačkim listićima ove godine naći će se 127 političkih subjekata - od čega 72 političke stranke, 17 nezavisnih kandidata i 38 koalicija. Tu su i imena 7.258 kandidata - za Predsedništvo BiH 10, za Predstavnički dom parlamenta BiH - 752, Narodnu skupštinu RS - 1.429, Predstavnički dom parlamenta FBiH - 1.230, za predsednika i potpredsednike Republike Srpske 31 i skupštine kantona u FBiH - 3.806 takmaca!
Najveća politička bitka u Srpskoj vodiće se između vladajuće koalicije na čelu sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i opozicionog bloka koji predvode Srpska demokratska stranka (SDS) i Partija demokratskog progresa (PDP). Glavni izborni boj biće, ipak, za mesta predsednika RS i člana Predsedništva iz Srpske. Za poziciju predsednika RS koplja će ukrstiti Milorad Dodik, kandidat SNSD, i Jelena Trivić ispred opozicionog PDP, a za srpskog člana Predsedništva BiH Željka Cvijanović iz SNSD i Mirko Šarović iz SDS. Cenzus je tri odsto od ukupnog broja glasača u RS koji su izašli na birališta i ta brojka se godinama kreće oko 20.000 glasova.
Što se tiče Federacije BiH, najveća borba će se voditi oko bloka okupljenog oko Stranke demokratske akcije (SDA) i Bakira Izetbegovića i bloka koji predvodi Socijaldemokratska partija BiH (SDP). Za bošnjačkog člana Predsedništva BiH najozbiljniji kandidati su Bakir Izetbegović ispred SDA, Denis Bećirović (SDP) i Fahrudin Radončić, lider Saveza za bolju budućnost. Za hrvatskog člana nadmeću se Borjana Krišto potpredsednica Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ), i Željko Komšić, prvi čovek Demokratskog fronta.
Predsednik Centralne izborne komisije BiH Suad Arnautović kaže da će ove godine na praćenju izbornog procesa biti angažovano više od 50.000 redovnih i vanrednh službenika izborne administracije.
- Građani s pravom glasa moći će da se izjasne na 5.903 biračka mesta, od kojih je 5.418 redovnih, sedam za glasanje u odsustvu, 105 za glasanje na nepotvrđenim glasačkim listićima, 352 mobilna tima i 21 biračko mesto u diplomatsko-konzularnim predstvaništvima BiH u 15 država.
Arnautović je naveo da će izbore nadzirati više od 60.000 akreditovanih posmatrača i da će izbori koštati 12,5 miliona konvertibilnih maraka:
- Najveći troškovi su izdaci za naknade članovima i zamenicima članova biračkih odbora, i to oko 6.795.000 KM, za nabavku i štampanje glasačkih listića oko 1.500.000 KM i poštanski troškovi slanja glasačkih paketa u inostranstvo oko 1.270.000 KM.
Nevladin sektor u BiH je protekla tri meseca pratio rad partija i zabeležili su više od 2.000 primera korišćenja javnih sredstava za izbornu promociju. "Transparensi internešnel" u BiH navodi da je u istom periodu, kroz jednokratne pomoći različitim kategorijama stanovništva u BiH, podeljeno čak 278 miliona KM iz budžeta RS i FBiH.
- U istom periodu zabeleženo je i 345 započetih radova vrednih 1,1 milijardu KM, od čega se više od 900 miliona odnosi na dve deonice auto-puta, čiji je početak izgradnje tempiran pred izbore - ističu iz TI BiH.
ZA KAMPANjU SKORO DESET MILIONA
"TRANSPARENSI internešnel" je objavio i rezultate monitoringa troškova izborne kampanje, koji pokazuju da su stranke u prve tri sedmice potrošile oko 9,6 miliona KM. Ovaj iznos otišao je na bilborde, reklame u medijima, "Fejsbuk" oglašavanje i predizborne skupove. U TI BiH ističu da ovi iznosi nisu konačni, jer nisu uključeni troškovi oglašavanja i predizbornih skupova u poslednjoj sedmici izborne kampanje, kao ni drugi oblici oglašavanja koje TI BiH nije pratio, ali se već sada može reći da se radi o jednoj od najskupljih izbornih kampanja.
Preporučujemo
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
DA ČOVEK NE POVERUJE: Pogrebni biznis - evo čime se Legija bavi u zatvoru
TAJ posao mu je plaćen.
18. 11. 2024. u 15:42
Komentari (1)