VESIĆ: Za deo opozicije Kosovo i Metohija je prilika da ruše Vučića
GOSTUJUĆI jutros na televiziji Vesti, narodni poslanik Goran Vesić rekao je da smo na sednici Narodne skupštine propustili šansu da pokažemo jedinstvo po pitanju Kosova i Metohije.
Vesić je naglasio da je to veoma loše za Srbiju, jer Kosovo i Metohija nije stranačko pitanje već nacionalno pitanje.
- Pitanje Kosova i Metohije je problem koji postoji duže od sto pedeset godina. Vek i po postoji jedinstvena albanska politika čiji je cilj da se etnički očisti Kosovo i Metohiju. Oni smatraju da kada tamo ne bude više Srba, nećemo imati pravo da kažemo da Kosovo i Metohija pripadaju i Srbima - rekao je Vesić.
Ipak, Vesić je rekao da ne može da razume kako pojedine opozicione stranke nisu glasale za izveštaj koji je u stvari bio konstatacija svega onoga što se dešavalo i dešava na Kosovu i Metohiji.
I dodao da su time pokazali da ne žele da Srbija ima jedinstvenu politiku kada je u pitanju Kosovo i Metohija.
Rekao je da mu je tokom sednice najviše zasmetalo to što se pričalo o svemu osim o Kosovu i Metohiji, što je porazno, i da većinu stranaka pitanje Kosova i Metohije interesuje samo kako bi ovaj problem upotrebile za svoja politička obračunavanja sa Vučićem.
- Stranke opozicije se nadaju da bi Vučić mogao da se politički saplete na Kosovu i Metohiji kako bi oni došle na vlast. Dakle, nije im važno da li će narodu biti bolje, već kako oni mogu da profitiraju iz te situacije, što je takođe poražavajuće - kazao je Vesić.
Vesić je konstatovao da od kada je predsednik Vučić došao na vlast 2012. godine, svake godine je optuživan da će izdati Kosovo.
- Nakon deset godina situacija na Kosovu i Metohiji nije idealna, ali je mnogo bolja, 18 zemalja proteklih godina povuklo priznanje tzv. Kosova, po prvi put većina zemalja Ujedinjenih nacija, od 197, ne priznaje tu samoproglašenu nezavisnost. Predsednik je rekao da se u Ministarstvu spoljnih poslova nalazi još sedam, a možda i osam nota o povlačenju priznanja samoproglašene nezavisnosti. Nekako je olako Skupština prešla preko toga, a to je velika pobeda predsednika Vučića.
Skoro potpuno je zaustavljeno iseljavanje Srba sa Kosova i Metohije, zahvaljujući predsedniku Vučiću danas i one zemlje koje priznaju tzv. Kosovo na neki način uvažavaju srpske interese bilo da su oni politički, ekonomski ili kulturni. Dobili smo i Briselski sporazum, koji Albanci ne sprovode jer nije u njihovom interesu i po prvi put je pritisak na Prištini, a ne Beogradu. To su sve pozitivne stvari koje su se desile proteklih deset godina i koje pokazuju da je naša pozicija u pregovorima bolja, mada je daleko od dobre - kazao je Vesić.
Vesić je ukazao na to da tokom dvodnevne sednice oni koji su kritikovali predsednika Vučića nisu imali ni jedan konkretan predlog šta bi oni to uradili da situacija bude bolja.
Takođe, Vesić je istako da je bilo veoma važno što su politički predstavnici Srba sa Kosova i Metohije bili u sali i mogli su da vide kakvu podršku svoje zemlje imaju.
- To su ljudi koji svaki dan žive pod vlašću Prištine, a morali su da slušaju najstrašnije optužbe na svoj račun, kako im spočitavaju ljudi koji sede po beogradakim kafićima i tvituju. Čuli smo od jednog dela poslanika nastrašnije optužbe na njihov račun, optužbe da su lideri Srba ubice i kriminalci. Ponavljali su optužbe koje možete da čujete samo od Kurtija i Viole fon Kramon. A Kurti to govori jer mu smeta srpsko jedinstvo i želi da razjedini Srbe. Sada smo njegove reči čuli u srpskom parlamentu. Tu pre svega mislim na Milana Radojičića, Gorana Rakića, Dalibora Jevtića, ali i druge srpske lidere.
Mogu da razumem da postoje različite politike, ali ne mogu da razumem da se iznose lažne i paušalne optužbe na račun lidera Srba, i to iste one koje iznosi, bez ikakvih dokaza, i Kurti - kazao je Vesić.
Vesić se osvrnuo i na ekonomska ulaganja na Kosovu i Metohiji i rekao da predstavnici međunarodne zajednice, onaj deo koji priznaje tzv. Kosovo, smatraju da sva drštvena i državna imovina na Kosovu i Metohiji pripada Prištini.
Govorio je i o ulaganjima i imovini Srbije na KiM, navodeći da je Srbija u 60 godina uložila više od 17 milijardi dolara u putnu, energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu na KiM, što znači da polaže legitimno pravo na bar 80 odsto svih infrastrukturnih i privrednih kapaciteta na KiM.
- Srbija je od 2002. godine do danas otplatila više od 700 miliona evra kredita kojima su građena preduzeća na KiM, a do 2041. godine će platiti 930 miliona evra ukupnog duga. Iz tih kredita građenu su „Kosovo B”, kop „Belaćevac”, deo Trepče, Fabrika akumulatora, Fabrika baterija u Gnjilanu i „Feronikl”, „Balkan” u Suvoj Reci, Industrija sintetičkih vlakana „Printeks” u Prizrenu, Fabrika šavnih cevi u Uroševcu, Fabrika radijatora u Gnjilanu - kazao je Vesić.
- Gazivode su srpska imovina, branu je gradila beogradska Hidrogradnja. Da bi se formiralo jezero raseljeno je srpsko stanovništvo iz Ibarskog Kolašina. Potopljeno je više od 600 domaćinstava, dve crkve i četiri groblja, dvori Jelene Anžujske… Izgradnja Gazivoda finansirana je iz kredita MMF, a neke od tih kredita Srbija i dalje vraća međunarodnim kreditorima.
Sve je to novac koji je uložila Srbija, to je novac građana Srbije - zaključio je Vesić.
Vesić se na kraju zapitao kada Aljbin Kurti misli da vrati novac koji je Srbija uložila u KiM?!
- Kako Kurti kaže da je nezavisan i da ne mora da razgovara sa Beogradom, mene zanima da li razmišlja kada će da vrati novac koji je Srbija uložila u privredu KiM?! Ne može da priča da treba da bude nezavisan od Beograda, a da onda otima imovinu koja pripada Srbiji - konstatovao je Vesić.
BONUS VIDEO:
APLAUZ ZA VUČIĆA: Predsednik na proslavi Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
Preporučujemo
NATAŠA NINKOVIĆ U SUZAMA: Oprašta se od koleginice s klase - Danijelin prerani odlazak
15. 09. 2022. u 17:50
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
DA ČOVEK NE POVERUJE: Pogrebni biznis - evo čime se Legija bavi u zatvoru
TAJ posao mu je plaćen.
18. 11. 2024. u 15:42
Komentari (0)