MILORAD VUČELIĆ U "JUTARNJEM PROGRAMU": Pritisak na Srbiju je užasan, najžešći i najteži je iz Nemačke

Novosti online

12. 09. 2022. u 10:07

GLAVNI i odgovorni urednik "Večernjih novosti" Milorad Vučelić gostovao je u Jutarnjem programu televizije Pink, gde je govorio o ratu u Ukrajini i nestabilnoj situaciji u svetu.

МИЛОРАД ВУЧЕЛИЋ У ЈУТАРЊЕМ ПРОГРАМУ: Притисак на Србију је ужасан, најжешћи и најтежи је из Немачке

Foto: Printscreen/Pink

- Očigledno je da se ravnoteža snaga, koja je u međunarodnoj sferi uvek dragocena, potpuno raspala. Ono što je još gore je što niko na Zapadu više ne razmišlja o danu posle. Uvek se tokom ratnih operacija razmišljalo o danu posle. Primetno je da nemamo nikakvu mirovnu inicijativu, nikakvu šatl diplomatiju. Nema posrednika, osim one beznačajne italijanske inicijative, i imali smo pregovore oko pšenice, i nije sigurno da to nije sa onih 30 odsto zemlje koje su SAD već kupile u Ukrajini - rekao je Vučelić.

Vučelić dodaje da je za "gladnu Afriku otišlo samo 3 odsto tog žita", i ističe da je u Ukrajini došlo do svojevrsnog preloma.

- Ni Rusi više ne razmišljaju o danu posle, i ne ravnaju se više po zapadnim kriterijumima. I ne vrednuju više po kriterijumima koji su bili predstavljeni kao kriterijumi demokratičnosti i razvoja. Rusija se okrenula azijskim tržištima, i  evroazijskom identitetu, ma kako on bio fluidan i nedefinisan. Mi vidimo jedan užasan pritisak na Srbiju, ja vidim da ima mnogo ljudi i medija koji posprdno govore o tome, a on je naročito izražen kroz nemački pritisak, on je najžešći i najteži - ističe Vučelić.

Foto: Printscreen/Pink

Glavni i odgovorni urednik "Večernjih novosti" je, govoreći o tome da li predsednik UAE Mohamed bin Zajed može da prenese Šolcu srpsko viđenje stvari, rekao da u političkim odnosima uvek interesi nose odlučujuću ulogu, i da lični odnosi nisu najvažniji.

- Nije uobičajeno baš da vladar Ujedinjenih Arapskih Emirata kaže predsedniku Vučiću: "Ovo je vaša druga otadžbina". To nisu formalne rečenice. Ovo je jedan od njihovih brojnih susreta, i sigurno je da će te poruke biti, ali u ovom slučaju neće se raditi o kuriru, već o čoveku koji je bitan za rešavanje nemačkih problema. A njihovi problemi su ogromni. Vrlo je simptomatičan stav predsednika Vlade Danske, koji je rekao da će zapadna industrija stati ako se ovako nastavi - rekao je on.

Dragana Mitrović, profesorka Fakulteta političkih nauka, kaže da predsednik Srbije sada putuje u Sloveniju, na samit Brdo-Brioni, ohrabren i osnažen nakon potpisivanja važnih sporazuma sa šeikom Mohamedom bin Zajedom.

O "novoj armaturi" pregovora u Briselu koju Zapad nudi Beogradu, Vučelić kaže da je i dalje nepoznato kako taj papir izgleda.

- Ja imam neko posredno i neposredno iskustvo sa tim međunarodnim pregovorima u raznim vremenima. Ti papiri koji se nekada učine beznačajnim, u toj sivoj diplomatiji se ponavljaju beskrajno. Po pravilu, svaka njihova nova pojava je u nekom nepovoljnijem svetlu. I svaki put se prenebregavaju osnovni dokumenti - Rezolucija 1244, Ustav, i volja i stav onoga ko zastupa određenu stranu, i ko pokazuje čvrstinu. U ovom slučaju to je Aleksandar Vučić. Malopre sam pomenuo da nemamo mirovne pregovore i inicijative u jednom aktivnom vojnom sukobu, a ovde imamo do sada 11 nekih emisara, teško ih je prebrojati. Tamo gde imate mir i stabilnost, a to ovde postoji, imate predstavnike koji služe da poprave mir ili da ga pokvare. Ja bih rekao da ovde hoće da ga pokvare - kaže on.

Glavni i odgovorni urednik "Večernjih novosti" je podsetio da u ratovima najveći poslovni ljudi, kriminalci i mafija sarađuju.

- Ako je to model rešavanja ovih tehničkih pitanja, ja sam upotrebio jedno drastično poređenje, zato što život ne staje, ljudi se snalaze i preživljavaju. Kao sada u Republici Srpskoj, vidite da je najveći problem sada za Zapad Dejtonski sporazum. Stalno je problem njegove revizije, i toga da se on ne poštuje i da se izvrši centralizacija. Naravno da mi znamo da je Madlen Olbrajt na prvu godišnjicu potpisivanja sporazuma u Dejtonu rekla da treba raditi na unitarizaciji BiH. Ali ti međunarodni dokumenti smetaju. Ali ne mogu sami dokumenti smetati, mora biti izražena jasna politička volja i stav onoga ko je pregovarač - rekao je Vučelić.

On kaže da na osnovu njegovih saznanja Nemačka vrši najveći pritisak na Srbiju.

- Naš predsednik je dugo na političkoj funkciji, i nije lako, on ima dobar pregled tog terena. Ova stolica na kojoj se sedi, stalno se govori da Srbija mora da izabere stolicu na kojoj će da sedi. Pa evo, i Emirati su stolica. Tih stolica je bezbroj, pored ruske, kineske, evropske. Veliki je trpezarijski sto. A sedi isti čovek koji brine o interesima Srbije. Mislim da bi nam bilo neophodno zaista neki viši oblik jedinstva, mislim i političkog i medijskog. Premalo je intelektualaca, i bilo bi jako loše da srpska inteligencija podbaci, a bilo je više takvih slučajeva u istoriji, pa je iz animoziteta prema Pašiću gurala Trumbićeve interese - rekao je glavni i odgovorni urednik "Večernjih novosti".

Profesorka Mitrović je rekla da ne očekuje nikakve nove poruke sa samita Procesa Brdo-Brioni.

Foto: Printscreen/Pink

- Interes nekih učesnika tog samita jeste da region i Srbija uđu u EU. Interes nekih drugih nije. Oni prosto sprovode ono što im se nalaže iz Brisela. Mi smo čuli razne političare i naučnike iz Hrvatske koji nisu zadovoljni statusom Hrvatske u EU i time što im je oduzet suverenitet. Očigledno je da su očekivali nešto drugo. Ja ne očekujem da čujem ništa novo, možda samo neke posebne, nove pristupe. Sa druge strane, po prvi put imamo negativan odnos javnog mnjenja prema pristupanju Srbije Evropskoj uniji, i naša država je učinila ogromne napore kako bismo se prilagodili - rekla je profesorka.

Vučelić je prokomentarisao da nismo mi krivi zbog takvog stava javnosti prema članstvu u EU, već su krivi Zapad i Evropa, sa čime se profesorka složila.

- Došlo je do zamora stanovništva, i osećaja da smo nepravedno tretirani, zato što se uslovi stalno menjaju, dok su neke druge države preko noći primljene iz geopolitičkih razloga. A sa druge strane, ideja da će se formirati nekakva Evropska unija na dva nivoa, više i manje vrednih članica, za naš mentalitet i identiteski sklop je neprihvatljiva. Verujem da će samo dodatno umanjiti želju građana da podrže pristupanje EU - rekla je profesorka Mitrović.

Vučelić ističe da se na Balkanu ne može praviti predstava bez glavnog glumca, govoreći o činjenici da Amerikanci naoružavaju sve države regiona osim nas.

- A Srbija je u svakom slučaju centralna zemlja regiona - rekao je on.

Profesorka Mitrović ističe da Srbija ima odlične odnose sa svim državama, ali i da naša zemlja neće dozvoliti da bude uvučena u sukob u Ukrajini.

Vučelić je rekao da su se Ujedinjene nacije desubjektivizovale po pitanju sukoba u Ukrajini.

- Pitanje garancije, ono što je neophodno za bezbednosnu strukturu sveta, i to je dovedeno u pitanje. Mi imamo sutra Skupštinu Srbije, gde će predsednik Vučić podneti izveštaj, i to će biti takođe važno, to jedinstvo, da osnaži pred govor u Ujedinjenim nacijama. Ohrabrujuće je kada smo mi spremni da pokažemo svoje čvrste stavove, mi smo jači nego što izgledamo. Sa druge strane, svi oni koji nas pitaju što se ne priklonimo jačima, moraju da shvate da je Srbija navikla da bude subjekt istorije, to je njen identitetski kod. I da završim, Milan Kundera, veliki pisac koji nije bio sklon Srbima, u pogovoru Malaparteovoj "Koži", napisao da je kompletna Evropa bila okupirana bilo od Istoka ili Zapada, sa izuzetkom tada Jugoslavije a sada Srbije, i da je ono što se desilo Srbiji 1999. godine bilo osveta jedinoj nepokorenoj i neokupiranoj zemlji. Dakle, ako to kaže neko ko nije sklon nama, onda to govori o spoznavanju naše subjektivnosti, subjektiviteta i mentaliteta - rekao je on.

Milorad Vučelić je skrenuo pažnju da neki govore kako bismo rešili sve probleme kršenjem Ustava, Rezolucije 1244, Briselski sporazum i istoriju, i da bi to uticalo na 80 odsto biračkog tela, dodajući da nije u pitanju biračko telo već narod.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (1)

ZGROZILA JE RUSIJU: Upravo je uradila ovo na Svetskom prvenstvu - i odmah ju je stigla kazna