"NA PETROVAČKOJ CESTI": Dirljiva pesma Branka Ćopića koja nervira Zorana Milanovića

Страдање за страдањем, до када више... 1914 1941 1991 1999

..sa Grmeča, kao nekad, opet krenut će vuci, preko šuma i u sumrak onako kako samo oni znaju ..dušmane da rastrgaju, da im razvuku kosti po rođenoj planini, da vrate dug otadžbini..

Da li se to uci u skoli? Da li skole vaspitavaju decu da budu rodoljubi i hrabri, da kazu isti u i bore se za pravdu ili samo devijantno ponasanje propagiraju???

Milogorce nervira Njegoš, Bošnjake, Andrić, Meša i Emir, Hrvate nije sramota, već se ponose svojom naci prošlošću. Zavist je čudo, Srbi su im trn u oku, zbog sopstvenog blama i nemoći.

Tužno....pretužno...ali Bog dragi sve vidi.....stići će ih božja kazna i vatreni vjetri...

Kako je malo godina bilo potrebno da protekne da se istorija (da ne kazem ''povijest'', gadno mi je) ponovi. Mučenici isti, čak i deca istog uzrasta, letece ptičurine, gadne, iste, cesta ista a muka večita. Neka im bude vraćeno po zasluzi a dečica, neka u raju nađu svoj mir i zaštitu, kada je već u ovom svetu nepravde nisu imali. Bog vas vas blagoslovio, Srpčadi naša mučena!

Сјајна , потресна песма великог песника Бранка Ћопића. Страшни злогини. И ништа се није променило за 50 година, а слободно можемо рећи да би поновили и после 78 година

Kada će država Srbija smoći snage da javno progovori o hrvatskom genocidu i krene sa prvim tužbama od '41, pa onda polako naovamo?

Јован Дучић - "Сину тисућуљетне културе". Овај син и то треба да анализира.

Бесмртни Бранко написао предивну песму!