NEMI SVEDOK KRAJA NATO AGRESIJE: "Novosti" na aerodromu u Kumanovu, gde je pre 23 godine potpisan vojnotehnički sporazum

Јелена СТОЈКОВИЋ

12. 06. 2022. u 12:00

PRE 23 godine u jednom šatoru na pisti nekadašnjeg vojnog aerodroma "Adži Tepe" 9. juna potpisan je vojnotehnički sporazum, poznatiji kao Kumanovski sporazum.

НЕМИ СВЕДОК КРАЈА НАТО АГРЕСИЈЕ: Новости на аеродрому у Куманову,  где је пре 23 године потписан војнотехнички споразум

Foto J. Stojković

U istoriji ostaje upamćen kao kraj NATO bombardovanja i agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju ali i, faktički, početak dugo planiranog otcepljenja Kosova i Metohije.

Iako na samo nekoliko kilometara od pograničnog makedonskog grada Kumanova, sve što se dešavalo pre i posle parafiranja vojno - tehničkog sporazuma spada u kategoriju "strogo čuvane tajne". Čak i sada, posle toliko vremena, o tome se govori kao o događaju koji je doneo mir susednoj zemlji, ali detalji su ostali ispod šatora na mestu gde se danas nalazi pista sa koje poleću sportski avioni lokalnog kluba. Samo na jednom delu aerodroma, uverili su se reporteri "Novosti", tragovi bodljikave žice podsećaju na ovaj događaj, jer kako se prepričava, tada je čitav prostor bio blokiran, a samo mesto gde je postavljen šator ograđeno bodljikavom žicom.

 Pista gde je bio postavljen šator, Foto J. Stojković

Potpis na dokument koji je, kako je pokazalo vreme, odredio dalju sudbinu naše zemlje, stavili su Svetozar Marjanović, general tadašnje Vojske Jugoslavije, Obrad Stevanović, policijski general, i Majkl Džekson, britanski general, u ime međunarodnih bezbednosnih snaga pod okriljem Ujedinjenih nacija - Kfora. Time su prekinuti vazdušni napadi NATO na SRJ, a dan kasnije usvojena je i Rezolucija 1244 u Savetu bezbednosti UN.

Jedan od prilaza pisti, Foto J. Stojković

Jedan od potpisnika sporazuma, danas policijski general u penziji Obrad Stevanović, kaže da su upravo oni insistirali da se sve to odvija mimo Kosova jer su bile takve bezbednosne procene.

- Prvi dan pregovora odvijao se u kafani vrlo blizu granice sa leve strane na ulazu u Makedoniju iz pravca Srbije. Kafana "Evropa" je bila prvo mesto na kome smo seli za pregovarački sto 5. juna. Imali smo primedbu na prostor jer smo smatrali da to nije mesto gde treba pregovarati, a onda su se pregovori nastavili na aerodromu u blizini Kumanova i trajali su, što je poznato, do 9. juna - kaže za "Novosti" general Stevanović.

Ukazuje naš sagovornik da pre toga nije posećivao ovaj aerodrom, kao i da su kao pregovarački tim imali jedan mali šator gde je na kraju potpisan sporazum.

- Nismo želeli da potpisnik sporazuma bude NATO, kao ni da sporazum bude validan do usvajanja rezolucije. Bilo nam je važno da ne nastane bezbednosni vakuum kada naša vojska i policija odu, a Kfor ne dođe... oni su sve vreme mislili da su Srbi loši momci, a mi smo pokušali da im objasnimo da nam je važna njihova bezbednost - kaže Stevanović.

Pistu danas koriste mali sportski avioni, Foto J. Stojković

Priseća se Stevanović gotovo svakog detalja, svestan odgovornosti i one trenutne želje da agresija prestane, ali i one koja sa sobom nosi odgovornost budućnosti Kosova i Metohije:

- Bilo je više pregovaračkih trikova. Najpre u toj kafani gde nam je, kao uzgred rečeno, da je dokument prihvaćen i da mi samo treba da ga potpišemo, a onda i pod onim šatorima. Ipak, mislili smo na svaki detalj uprkos tome što nije bilo vremena za pripremu.

Dodaje i da je pregovarački tim svakog dana putovao sa aerodroma "Adži Tepe" do Vranjske Banje sve do tog 9. juna, kada su njihovi zahtevi prihvaćeni i kada je u malom šatoru naše delegacije potpisan sporazum.

Foto Z. Jovanović

Mlađe generacije u Kumanovu uopšte ne znaju da je na, sada malom sportskom aerodromu, potpisan jedan od najvažnijih dokumenata u novijoj istoriji susedne zemlje, a sa druge strane i oni koji pamte ta vremena kada su bombe kod severnih komšija ubijale nejač i razarale zemlju, kažu da je njihova teritorija bila samo geografski iskorišćena, te da su oni bili potpuno isključeni iz organizacije.

- Iako sam radila kao novinar, nisam izveštavala o tome, kao ni mnoge moje kolege.

Prosto to nije bilo moguće. Sve su stranci organizovali, ni grad ni država nisu bili uključeni. Mi smo o događaju koji se dešavao na koji kilometar od naših kuća saznali iz medija - kaže nam Suzana Nikolić, novinarka iz Kumanova.

Uzletište tadašnjeg vojnog aerodroma, Foto Printskrin

Spaska Mladenović, profesorka istorije u penziji, koja je radni vek provela predavajući u Kumanovu, priča za "Novosti", da su za vreme agresije Makedonci koji su rodbinski i prijateljski povezani sa Srbijom jedva čekali kraj bombardovanja i posle svega što se desilo mnogima je bilo drago što je upravo u ovoj zemlji potpisan dokument koji je doneo mir susedima. Sa druge strane, kaže da je kroz istoriju ovaj aerodrom i te kako imao značaj sudbonosnog mesta.

- Malo je poznato da bitka na Zebrnjaku koji se vidi sa aerodroma uopšte nije trebalo da se tamo dogodi, već na mestu poznatom kao Ovčje polje, a Turci su krenuli sa tog aerodroma. Adži tepe je mesto gde je nekada bila američka poljska bolnica 1963. kada je bio razorni zemljotres i u novijoj istoriji na tom mestu dogovoren je mir - priča ova profesorka istorije.

Foto Z. Jovanović

Mladi ljudi koji sada svraćaju na aerodrom i ne slute kako je ovo mesto odigralo značajnu ulogu u istoriji naše zemlje, ali ni oni upućeniji i stariji ne mogu sa sigurnošću da kažu da li iz ovog kraja ima svedoka događaja.

- Znate šta, setiti se tog dana dana posle 23 godine je teško. Ionako mi u Kumanovu nismo znali ništa o tome. Jedino što znam to je da se puno očekivalo od tog sporazuma i da su ljudi odahnuli kada je objavljeno da je konačno potpisan - kaže Živka Žiža Hristovska.

Zanimljivo je da stanovnici Kumanova nisu znali da će se put ka aerodromu naći u blokadi i da će brzinom svetlosti biti sve pripremljeno da se sedne za sto ispod šatora i tog 9. juna, petnaest minuta pre ponoći, konačno stavi tačka na pregovore koji su počeli nekoliko dana ranije. Nema obeležja i retko ko zna gde se nalazi mesto koje je donelo kraj agresije na našu zemlju, iako godišnje hiljade i hiljade naših ljudi koji idu put grčkih letovališta prođu pored ovog mesta.

Delegacije tokom pregovora, Foto Printskrin

ŠVEDSKI STO

GENERAL Stevanović priseća se detalja sa prvog susreta delegacija u kafani u pograničnom mestu. Iza njih je bio švedski sto, a iza suprotne strane pedesetak stolica na kojima su sedeli oficiri nižeg ranga. Kaže Stevanović da je u tome moglo biti simbolike, da iza njih sedi "podrška", ali možda i pokušaj da se impresionira delegacija. U svakom slučaju, za njega je taj švedski sto i dalje misterija "pregovaračkog trika".

General Džekson, Foto Printskrin

NAROD SLAVIO

NAKON što je usvojena rezolucija u današnjoj Severnoj Makedoniji su odahnuli, bio je to kraj bombardovanja suseda. U tadašnjoj Jugoslaviji narod je slavio kraj agresije, a je većina pripadnika policije i vojske, naročito oni koji su napustili teritoriju Kosova i Metohije, tugovala.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
EVROPA RAZMATRA SLANJE 100.000 VOJNIKA U UKRAJINU: Tramp odbio predlog - poznato iz kojih zemalja bi ih bilo najviše

EVROPA RAZMATRA SLANjE 100.000 VOJNIKA U UKRAJINU: Tramp odbio predlog - poznato iz kojih zemalja bi ih bilo najviše

EVROPSKE nacije razmatraju slanje vojnih snaga u Ukrajinu u slučaju prekida vatre ili postizanja mirovnog sporazuma, potvrdili su Rojtersu zvaničnici i diplomate. Razlog je jednostavan - novoizabrani američki predsednik Donald Tramp jasno je stavio do znanja da neće slati američke vojnike u tu zemlju kako bi garantovali bezbednost, potvrdili su Rojtersu zvaničnici i diplomate.

18. 12. 2024. u 17:42

Komentari (3)

SINIŠA MIHAJLOVIĆ PITAO MAJKU DA LI JE HRVAT ILI SRBIN: Samo jednom me je bilo sramota