NEMCI POTKOPAVAJU OTVORENI BALKAN: Crna Gora sve bliža regionalnoj inicijativi, što nije po volji Berlina

D. M.

28. 05. 2022. u 08:00

KORAK koji je novi crnogorski premijer Dritan Abazović načinio ka "Otvorenom Balkanu" ponovo je podgrejao histeriju u regionu i aktivirao optužbe da je ova inicijativa skrivena zamka za "uvlačenje" regiona u "srpski svet".

НЕМЦИ ПОТКОПАВАЈУ ОТВОРЕНИ БАЛКАН: Црна Гора све ближа регионалној иницијативи, што није по вољи Берлина

Foto: Instagram

Abazovićeva odluka da prisustvuje predstojećem samitu "Otvoreni Balkan" u Ohridu, uz objašnjenje da još nije čuo "validan argument za to da ova regionalna inicijativa nije dobra za Crnu Goru", upalila je alarme u političkim krugovima u komšiluku, ali i u pojedinim zapadnim centrima moći.


Prema nezvaničnim informacijama, Vašington zdušno podržava ovu inicijativu o povezivanju regiona koju je pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kojoj su se pridružile Severna Makedonija i Albanija. Glavni kočničar za sada je Nemačka, koja prednost daje svom Berlinskom procesu i ima određene rezerve prema "Otvorenom Balkanu", iako i ova inicijativa ima isti cilj - da se smanje čekanja na granicama i ukinu biznis-barijere.

Vučić je u petak održao video-konferenciju sa partnerima iz Albanije i Severne Makedonije i najavio "velike stvari za građane tri države".

On je u više navrata poručio da vrata "Otvorenog Balkana" ostaju otvorena i za Prištinu i Sarajevo.
Za Zorana Milivojevića, diplomatu u penziji, nema dileme da se u okolnostima ukrajinske krize i ogromnih problema sa kojima se ceo svet suočava, "Otvoreni Balkan" već pokazao kao jedan od najproduktivnijih mehanizama, možda čak i jedini koji trenutno funkcioniše na terenu:

Foto: Instagram

 

- On je već doprineo povezivanju tri važne države, Srbije, Albanije i Severne Makedonije, doprineo je poboljšanju srpsko-albanskih odnosa, smirivanju političkih tenzija u regionu i konkretnoj saradnji u ekonomsko-socijalnoj sferi. Pritom, ide u susret evrointegracijama i zato i ima podršku SAD i pojedinih zapadnih centara, na čelu sa Briselom. Osporavanje "Otvorenog Balkana" koje dolazi iz regiona isključivo je politički motivisano, skoncentrisano u tri centra - Prištini, u strukturama DPS i Mila Đukanovića u Crnoj Gori, i u političkom Sarajevu pod kontrolom SDA Bakira Izetbegovića - kao brana uticaju i delovanju Srbije na ovim prostorima.


To što Amerikanci stoje iza "Otvorenog Balkana", za Slobodana Zečevića, iz Instituta za evropske studije, najsnažniji je argument protiv teze da je ova inicijativa stvaranje "srpskog sveta":


- Apsurdno je da nešto što je i američki projekat bude i velikosrpski projekat. "Otvoreni Balkan" ima za cilj da unapredi slobodu kretanja ljudi, robe i kapitala. Mislim da je potpisanim sporazumima u okviru ove inicijative već olakšana saradnja, kao i da se on pokazao efikasnijim od Berlinskog procesa.

DRITAN NA UDARU ZBOG VUČIĆA I PATRIJARHA


ABAZOVIĆ je u petak odgovorio i na kritike koje stižu iz grupacije okupljene oko DPS Mila Đukanovića, da je "Otvoreni Balkan" Vučićev projekat, da se nudi kao zamena za članstvo u EU i da je "poniženje za Crnu Goru". Premijer vlade u Podgorici rekao je da su predstavnici Crne Gore, u statusu posmatrača i ranije bili na samitima ove inicijative i da ona ima za cilj da ubrza evropske integracije, a ne da bude nekakva alternativa za članstvo u EU.


Inače, na jučerašnjoj veoma burnoj sednici crnogorskog parlamenta, na kojoj je Abazović prvi put odgovarao na poslanička pitanja, poslanik Demokrata Momo Koprivica optužio je šefa vlade za desničarenje i zatražio da podnese ostavku zbog, kako je rekao, "odlaska kod patrijarha Porfirija i Vučića na kanabe".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (2)

Šta treba da uradite kada antibiotici prestanu da deluju? Sprečite širenje bakterija, gljivica i virusa koji su otporni na lekove