ZAPAD KORISTI IGRU NERAVA DA SLOMI BEOGRAD: Našu zemlju u narednom periodu očekuju sve jači pritisci da prizna nezavisnost lažne države

M. St.

09. 05. 2022. u 08:28

SRBIJU u narednom periodu očekuju intenzivniji pritisci zapadnih sila kako bi priznala nezavisnost Kosova, čime bi, između ostalog, ruskom predsedniku Vladimiru Putinu "izbile as iz rukava da kosovsko pitanje ne bi mogao da koristi kao presedan" jer bi u tom slučaju imali "saglasnost dveju strana".

ЗАПАД КОРИСТИ ИГРУ НЕРАВА ДА СЛОМИ БЕОГРАД: Нашу земљу у наредном периоду очекују све јачи притисци да призна независност лажне државе

Foto P. Milošević

Da naša zemlja neće sedeti skrštenih ruku i da će koristiti sva moguća sredstva da se odupre ovakvim namerama, te da će zaštititi sopstvene nacionalne interese, u nedavnom obraćanju najavio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Borba na više frontova ogledaće se u tome da će Srbija morati da dokazuje da Kosovo jeste presedan, istovremeno se boreći sa ekonomskom krizom izazvanom ratom u Ukrajini, dok na leđima ima dodatno "ohrabrenu" Prištinu od strane Zapada, odnosno najavljenu strategiju Aljbina Kurtija o ulasku u međunarodne organizacije, prvenstveno Savet Evrope i Partnerstvo za mir. Imajući sve navedeno u vidu, pritisci su objedinjeni u nastojanjima da Beograd uvede sankcije Moskvi, kao i da što pre stavi tačku na pitanje Kosova. Ova iznenadna žurba usledila je posle nedavne izjave Putina koji se pozvao na mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu, objašnjavajući odluku o priznavanju Donjecka i Luganska.

Nikola Selaković, Foto P. Milošević

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković tim povodom istakao je da će se Srbija boriti svim diplomatskim i političkim sredstvima, još jače nego do sada. Selaković je takođe podsetio da pravljenje presedana može da izrodi jednu vrstu devijantnog pravila koje će se primenjivati i u drugim slučajevima.

- Mi smo ti koji govore da je napravljen presedan koji će biti korišćen - rekao je Selaković za RTS.

- Govorim o ovome na osnovu razgovora koje sam imao sa mnogim ministrima diplomatije Latinske Amerike, Afrike, Azije, koji su svesni toga. Svet je pun slučajeva kao što je KiM, ne postoji identičan problem, ali problem secesija određenih delova teritorija država postoji u čitavom svetu. Putin je pomenuo Kosovo i Metohiju i savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, a negativnom odgovoru doprineo je tadašnja srpski vrh, postavljajući pogrešno pitanje.

Nekadašnji šef diplomatije Vladislav Jovanović smatra da ukrajinska kriza ubrzava taj proces između "čekića i nakovnja", gde taj čekić "teže udara" po nama. Njegov stav je da ima tu mnogo psihološke i igre nerava, s ciljem da se srpske pozicije oslabe kako bi postali popustljiviji i "brže išli" prema željama Zapada.

- Ovo je postupak privlačenja Srbije, gde je Evropska unija dobila zadatak da ubrza taj postupak - kaže Jovanović za "Novosti".

- To je jedna procena zasnovana na željama, ne toliko na realnosti. Ne vidim neku šansu da nas prevedu na svoju stranu, kao što su to učinili sa nekim drugim balkanskim zemljama. Moraće Zapad da učini nešto više od dosadašnjih koraka, trenutak je da shvate da sa Srbijom moraju da razgovaraju kao sa ravnopravnom. Izjava Putina nije najsrećnija, ali ona ima i drugu stranu, neku vrstu opomene nama da ni sa čim ne dovodimo u pitanje istorijsko partnerstvo i savezništvo. To nije pretnja, već opomena i smatram da će vremenom to biti prevaziđeno.

Istoričar Ognjen Karanović, direktor Centra za društvenu stabilnost, mišljenja je da je politički zapad svestan da na jezik sile i pritisaka Srbija nije osetljiva, kao ni predsednik Vučić:

- Politički pritisci će biti intenzivniji, pozicija Beograda je veoma teška, ali očekujem da mi pobedimo. U isto vreme se uzdam u tračak razuma Zapada. Kada je reč o Putinovoj izjavi, gde je i sam predsednik u svom obraćanju rekao da je nesmotrena i nepotrebna, možda je i smišljena da bi promenila i otežala odnos Zapada prema nama.

OTVORENA PANDORINA KUTIJA

DOCENT na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić izjavio je da je sa Kosovom i posebnim statusom Kosova otvorena Pandorina kutija.

- Sve nacije i države širom sveta koje imaju slične težnje i zahteve zapravo se pozivaju na Kosovo. Mislim da to neće prestati čak i kada bi Srbija, u nekom slučaju, i priznala nezavisnost Kosova. Čak i Rusija može da se pozove, kako na ranije slučajeve, tako i na ovaj najnoviji, i da kaže da Ukrajina ima obavezu da prizna kako aneksiju Krima, tako i države Donjeck i Lugansk - rekao je Surlić za RTS.

PORUKE LOBISTE ZA PRIŠTINU

AUSTRIJSKI poslanik u Evropskom parlamentu Lukas Mandl i lobista kosovskih Albanaca na "Tviteru" je napisao da "prvi korak na putu Srbije ka Evropskoj uniji mora biti priznavanje Kosova", bez daljeg odlaganja.

- Nikada nisam znao da će za Evropljane, u ovom slučaju Srbiju, postojati alternativa putu ka EU. Ali, dobro je ukoliko je Aleksandar Vučić sada upamtio. Prvi korak mora biti priznavanje najmlađe države Evrope, Republike Kosovo, bez daljeg odlaganja - navodi se u ovoj izjavi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

Šta treba da uradite kada antibiotici prestanu da deluju? Sprečite širenje bakterija, gljivica i virusa koji su otporni na lekove