PROFESORI LUKA ALTERI I ĐORDANO MERLIKO: Evropa mora da shvati da su Srbi dostojanstven i ponosan narod!

OVIH su dana svi vodeći mediji u Italiji objavili vest da Srbija u jeku ukrajinske krize kupuje oružje od Kine. To je protumačeno kao skandal samo zato što Srbija želi suvereno da odlučuje, ne prihvatajući ničiji diktat. Vaša zemlja nije pokleknula ni 1914. kada joj je Austrougarska ispostavila ultimatum, ni u Drugom ratu, a ni 1999. pred NATO agresijom. Evropa najzad treba da shvati da su Srbi važan i dostojanstven narod, koji predvodi Balkan.

Đordano Merliko i Luka Alteri / Foto V. Mučibabić

Ovo je poruka čitaocima "Novosti" istoričara dr Đordana Merlika i profesora političke sociologije dr Luke Alterija.Obojica su predavači čuvenog rimskog Univerziteta "Sapijenca" čija tradicija datira od 1303. godine i gosti su dr Nebojše Kuzmanovića, direktora Arhiva Vojvodine u Novom Sadu, gde su upravo predstavili reprint izdanje knjige Canzone Serba ("Srpska pesma"). Pre tačno 100 godina, opčinjen vestima o ratnim podvizima srpskih vojnika, napisao ju je italijanski pisac i kompozitor Đovani Ermete Gaeta.

U isto vreme u Novom Sadu i u Rimu, na srpskom i italijanskom jeziku, ovo čudesno delo objavili su Arhiv Vojvodine i italijanski izdavač Sandro Teti Editore u Rimu kao podsećanje na epohu kada su Srbija i Italija jedini put bile na istoj strani istorije.

* Profesore Merliko, kakvu snagu reprint ove knjige može da ima u trenutku kada svet ključa na vatri rusko-ukrajinskog sukoba?

- Ova knjiga ima istorijsko i književno značenje jer Gaeta je veliki pesnik koji je objavio mnogo italijanskih patriotskih stihova. Njegova "Pesma o reci Pijavi" opevala je borbeno zalaganje Italijana u Velikom ratu. Bila je to tada nacionalna himna. Glavni podstrek za ponovno objavljivanje "Srpske pesme" potiče od organizacije "Jugokord", koja godinama igra važnu ulogu u upućivanju italijanskog javnog mnjenja o pitanjima balkanske realnosti. Osim literarne vrednosti, "Srpska pesma" je značajna i kao izraz solidarnosti sa Južnim Slovenima, koja je prisutna u italijanskoj misli još od 19. veka, iz perioda risorđimenta.

* Srbija i Italija uspostavile su diplomatske odnose 1879. ali se točak istorije za naša dva naroda okretao različitim putevima.

- Ratovi devedesetih, nažalost, u Italiji i Evropi probudili su stare predrasude o Balkanu kao opasnom mestu gde žive primitivni narodi. To je, više od drugih, pogodilo Srbiju koja je bila podvrgnuta pravoj demonizaciji. Ali, kao što je Gaetanovo delo bilo čin solidarnosti sa Srbijom, koja je u Velikom ratu pretrpela nečuvena stradanja, da bi potom iz pepela vaskrsla, ovo izdanje ukazuje da je uvek, i u najtežim trenucima, unutar italijanskog javnog mnjenja postojala struja koja je cenila Srbiju kako zbog njene osobenosti, tako i zbog njene uloge kao države-vodilje u oslobađanju jugoslovenskih naroda od tuđinskog jarma.

* Nastoje li vaši studenti da razumeju zašto Srbija pokušava da se drži neutralno povodom rusko-ukrajinskog rata?

- Sadašnjim generacijama studenata, na žalost, manjka interesovanje za mnoge stvari. Lično, pokušavam da probudim njihovo zanimanje, da podstičem njihovo kritičko mišljenje. Ako govorimo o sukobu u Ukrajini, to nije nimalo jednostavna situacija, mnogo ljudi strada. Ipak, s obzirom na način na koji se to opisuje u najvažnijim medijima u Italiji, vrlo malo ostaje mesta za kritičko mišljenje. Mladi ljudi danas imaju mnogo izvora informacija i baš zato je važno da razvijaju kritički duh, da analiziraju i drže do sopstvenog stava.

* Profesore Alteri, postoji li način da današnje generacije učine bliskijim Srbiju i Italiju?

- Ima mnogo sličnosti između nas i to nije samo geografska bliskost. Obe strane su u centru interesa velikih svetskih sila i vrlo su važne za kontrolu Sredozemnog mora i Balkana. Obe strane su morale da se bore za svoju suverenost. Da se dve zemlje bolje razumeju trebalo bi da Italija više razmišlja o onome što se desilo 1999. godine. Italija ni do danas nije razumela šta se tada zaista dogodilo i koliko ta agresija na SRJ nije bila slučajnost, već nešto što se dugo spremalo. To je bila završna epizoda raspada Jugoslavije.

* Šta je Evropa time dobila, a šta izgubila?

- Evropa kao kontinent se posle toga promenila, izgrađen je novi poredak. Pre raspada SFRJ, u Evropi je bilo 10 država, a sada ih je 32. Imaju mali ekonomski potencijal, a ponekad imaju i međusobne sukobe. Žitelji tih zemalja koriste se kao jeftina radna snaga. Te države u istočnoj Evropi su male i EU misli da zato može lakše da vlada njima. Ipak, Unija će morati da shvati da ima nekih naroda, kao što su Srbi, koji imaju svoju kulturu i dostojanstvo i koji ne dozvoljavaju da postanu slepi poslušnici.

* Kakvo je trenutno poverenje italijanskog naroda u EU?

- Italijani nisu zadovoljni Evropskom unijom. Zamena nemačke marke valutom nazvanom evro bio je vrlo neprofitabilan potez za zemlje juga Evrope, jer nisu imale ekonomski nivo koji je u tom trenutku imala Nemačka. Osim toga, EU gura nekakav neoliberalni poredak na štetu zemalja članica i to je bio jedan od razloga što je italijanski zdravstveni sistem nespremno dočekao pandemiju kovida 19.

* Hoće li EU preživeti rusko-ukrajinski sukob?

- Ovo je momenat kada EU mora da reši šta hoće da bude u budućnosti - da li će ostati američki poslušnik, ili će postati samostalni blok sa sopstvenom politikom koja će odbijati da radi ono što traži Vašington. Pitanje je da li će Nemačka i Francuska koje imaju političku i ekonomsku snagu pogurati takvu orijentaciju, ili će dozvoliti da EU bude samo periferija Vašingtona. Taj njen malo značajan uticaj nije očigledan samo u ratu u Ukrajini, bio je više nego vidljiv i u Siriji i Libiji.

* Da li će Vatikan najzad otvoriti arhive o Papi Piju XII i na taj način doprineti rasvetljavanju uloge Stepinca u genocidu NDH nad Srbima i Jevrejima?

- Papa Franja je drugačiji od svojih prethodnika. Papa Vojtila, na primer, kanonizovao je i ljude koji su bili reakcionarni deo katoličanstva. Papa Franja je kanonizovao kardinala Romera iz Salvadora koga su paravojne formacije, povezane sa narkodilerima, ubile dok je služio misu u crkvi u Salvadoru. On svojim postupcima govori da ne želi da žuri u vezi sa kanonizacijom Stepinca.

* Profesore Merliko, šta vama govori taj papin odnos prema zahtevima iz Hrvatske o proglašenju Stepinca svecem?

- Puno govori. Očigledno je da papa Franja dosta radi na približavanju katoličke i pravoslavne crkve. Sastao se sa patrijarhom Kirilom na Kubi i zbog toga je pretrpeo velike kritike najkonzervativnijih delova Katoličke crkve, ali i političara. Povodom rata u Ukrajini zauzeo je mudriju poziciju nego politička elita u Evropi.

JUNAŠTVO STIHOM OKOVANO

"SRPSKA pesma", jedino prozno delo napolitanskog autora Đovanija Ermete Gaeta, pisano je u melodramskom stilu. Kroz kazivanje grupe srpskih izbeglica zatečenih 1915. u Solunu, knjiga govori o tragediji okupiranog srpskog naroda u Velikom ratu i o čežnji za domovinom i iskonskom željom da je oslobode. Za razliku od svog sunarodnika Gabrijela D'Anuncija (1863-1938) učesnika Velikog rata, dobrog poznavaoca srpske istorije i autora pesme "Oda srpskom narodu", napolitanski pisac i kompozitor Đovani Ermete Gaeta (1884-1961) nikada nije bio u Srbiji, ali je nadahnut vestima sa Solunskog fronta sročio svoje jedino prozno delo - "Srpsku pesmu".

MAKAR MILIMETAR NAPRED

SLEDEĆI svoju intuiciju koja ga nepogrešivo služi od prvog dana otkako je pre tri godine došao na čelo Arhiva Vojvodine i počeo da skida prašinu zaborava sa niza dragocenih istorijskih dokumenata, dr Nebojšu Kuzmanovića zainteresovala je i tema srpsko-italijanskih odnosa. Rezultat: pred čitaocima je knjiga Canzone Serba.

- Knjiga je već dostupna i u digitalnoj formi. Ako smo ovim novosadsko-rimljanskim saizdavaštvom makar i za milimetar unapredili srpsko-italijansko međusobno razumevanje, imamo razloga za zadovoljstvo - kaže dr Kuzmanović.

Preporučujemo

Politika

4 4

JOŠ JEDNA ŠARGAREPA IZ EVROPE: Analiza "Novosti" - koliko je EU iskrena u nameri da ubrza put Srbije ka članstvu i "otme" je od Rusije

08. 03. 2022. u 10:00

Politika

2 0

MINISTRI EU POZITIVO O SRBIJI: Otvaranje klastera moguće narednih nedelja

23. 11. 2021. u 20:06

Ekonomija

0 2

PROPISI ZAKOČILI "PEČAT" EU: Zašto kaska zaštita porekla srpskih tradicionalnih prehrambenih proizvoda

01. 11. 2021. u 08:45

Politika

1 5

PLUS ZA PRIVREDU, A VEŽU NAM NOGE KOSOVOM: Izveštaj Evropske komisije o napretku naše zemlje, preporučeno otvaranje dva klastera

20. 10. 2021. u 08:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije