Politika

PRVI PUT: Građani Srbije u inostranstvu glasaju na referendumu

Tanjug

07. 12. 2021. u 09:40

PO prvi put državljani Srbije koji žive u inostranstvu moći će da se izjašnjavaju na referendumu, a prvu mogućnost da ostvare svoje demokratsko pravo imaće već 16. januara, kada će u Srbiji biti organizovan referendum o ustavnim promenama.

ПРВИ ПУТ: Грађани Србије у иностранству гласају на референдуму

Foto: Novosti arhiva

Da bi iskoristili pravo da na referendumskom listiću zaokruže "da" ili "ne", neophodno je da se građani prijave, a rok je do 25. decembra.

Mogućnost da se državljani Srbije, koji žive van granica zemlje, izjašnjavaju na referendumu omogućile su im nedavno usvojene izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

Ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić pozvao je sve državljane Srbije u toj zemlji da posete sajt ambasade i konzularnog odeljenja kako bi se prijavili.

Skupština Srbije je 25. novembra usvojila izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kojim je sada, kaže Rodić, sa 183 člana na moderan način ustanovljena procedura izjašnjavanja na referendumu i procedura narodne inicijative, što je slučaj u zemljama sa dugom demokratskom tradicijom.

Rodić ističe da je to posebno važno u Srbiji, imajući u vidu da je stari Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi donet 1994.godine, dodajući da su se ogromne promene dogodile od tada do danas, ne samo u našoj zemlji, već u celom svetu, a posebno u Evropi.

- Svi državljani Srbije koji žive u Austriji prvi put će imati mogućnost da koriste referendum kao oblik izjašnjavanja 16. januara, od 7 do 20 sati - rekao je Rodić.

On je podsetio da je predmet referendumskog izjašnjavanja Akt o promeni Ustava, donetog 2006, koji se menja samo u delu koji se odnosi na oblast pravosuđa, dok svi ostali delovi ostaju nepromenjeni.

Ambasador dodaje da je cilj tih izmena poboljšanje i ustanovljenje apsolutne nezavisnosti pravosuđa u delu koji se odnosi na funkcionisanje sudskih organa, ali i na obavljanje javno-tužilačke funkcije.

- To je u interesu Srbije, i na taj način će se odluka doneta u parlamentu potvrditi voljom građana - rekao je Rodić.

Ambasador je naveo i da se sada, po prvi put, zakonski prag izlaznosti spušta ispod 50 odsto onih koji izlaze na referendum i pojasnio da to nije novina, odnosno da takva zakonska rešenja postoje u Francuskoj, Norveškoj, Irskoj i daju slobodu da građani po svom izboru učestvuju ili ne učestvuju u izjašnjavaju, ali da svakako imaju pravo koje mogu da iskoriste.

- Potvrda odluke parlamenta 16. januara je veliki korak napred na evropskom putu Srbije, ali i za reforme koje se godinama, od 2012, sprovode u zemlji. Srbija može da bude uzor drugim zemljama kako se stabilizuje država i kako se kreće putem prosperiteta. Ova promena ustanoviće put za ideal - odvojenosti sudske vlasti od zakonodavne i izvršne - rekao je Rodić.

Zato je pozvao sve državaljane Srbije u Austriji da se prijave za izjašnjenje na referendumu i glasom, kako kaže, obezbede dalji napredak demokratije u zemlji.

Posebno je ukazao da će referendumsko izjašnjavanje biti sprovedeno u uslovima borbe protiv kovida 19 koji su na snazi u Austriji, kao i da će se u potpunosti poštovati sve mere koje zemlja bude primenjivala za takve skupove.

Građani će 16. januara na referendumu sa "da" ili "ne" odgovarati na pitanje "Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?".

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH
Društvo

0 3

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ALTA ZA DEČJE OSMEHE: Paketići doneli radost mališanima iz Doma „Kolevka”

ALTA ZA DEČJE OSMEHE: Paketići doneli radost mališanima iz Doma „Kolevka”