Politika

"ZAR MOGU IKADA SRBI ZABORAVITI?" Ovako su Nemci pisali o broju žrtava ustaškog terora

Печат

29. 10. 2021. u 18:00

JAVNOST u Srbiji je poslednjih meseci suočena s mnoštvom informacija iz novinskih i drugih tekstova, kao i iz televizijskih emisija posvećenih zloglasnom koncentracionom logoru Jasenovac, s naglaskom na pokušaj utvrđivanja broja njegovih žrtava i oštro suprotstavljena tumačenja zavađenih učesnika ove zahuktale diskusije, piše istoričarka dr Mira Radojević u novom broju "Pečata".

ЗАР МОГУ ИКАДА СРБИ ЗАБОРАВИТИ? Овако су Немци писали о броју жртава усташког терора

Foto: Vikipedija

Ako je reč o broju žrtava, istorijski izvori pokazuju da se o njima govorilo već krajem leta 1941. godine.

Zaplašena razmerama stradanja srpskog stanovništva na prostoru Nezavisne Države Hrvatske i bestijalnom surovošću ustaškog režima, Srpska pravoslavna crkva je u avgustu te godine uputila memorandum generalu Dankelmanu, glavnom zapovedniku nemačkih okupacionih trupa u Srbiji, s molbom da srpski narod zaštiti od potpunog uništenja.

Navodeći imena pobijenih, mesta stradanja i glavne vinovnike, istakla je da je, po njenim saznanjima, na različite načine umoreno oko 180 hiljada ljudi.

Broj ubijenih pominjali su potom i mnogi odgovorni činioci, među kojima istoričari najčešće izdvajaju nemačke oficire i zvaničnike. Imajući u vidu preciznost njihovih informacija, naglašavaju da je Harold Turner u septembru 1941. godine izveštavao o 200 hiljada ubijenih. Hajnrih Himler je u februaru 1942. pominjao likvidaciju oko 300 hiljada ljudi, a Gleze fon Horstenau da se broj ubijenih Srba kretao od dve do 700 hiljada, s tim što bi sam "želeo", kako je pisalo u izveštaju nemačkog poslanstva, "da broj od 300.000 smatra tačnom".

Ustaška vlada mu je govorila da je tokom ustanka i njegovog gušenja "izgubilo život 250.000 Hrvata i 200.000 Srba". Po njegovom mišljenju, broj Hrvata bio je "suviše visok", a broj Srba "suviše mali". Poznavajući okolnosti, zaključivao je: "Stvarno tačno ustanovljenje verovatno se uopšte nikada neće moći pogoditi."

U njegovim dokumentima iz novembra 1942. godine nalazi se i podatak da je na zapovest Maksa Luburića, "osnivača i prvog šefa koncentracionih logora u Hrvatskoj", u Staroj Gradiški ubijeno 80.000 ljudi, u Jasenovcu 120.000 i još 20.000 u drugim logorima. Zabrinuti zbog strateške bezbednosti područja, ugrožavanja komunikacija i porasta otpora, Nemci su u docnijim izveštajima s nezadovoljstvom zapažali sve masovnije srpske žrtve. Tako je Aleksandar Ler u septembru 1943. pisao o 400 hiljada ubijenih, a Ernest Fik u martu 1944. godine da se broj žrtava kreće između 600 i 700 hiljada.

Po mišljenju Hermana Nojbahera, iznetom nešto kasnije, ustaše su usmrtile oko 750 hiljada ljudi. U većini ovih dokumenata naglašava se da su vlasti NDH prevashodno bile usmerene na istrebljenje srpskog stanovništva.

S podacima nemačkog porekla donekle se slažu britanski izveštaji. Džordž Vilijam Rendel, britanski poslanik pri emigrantskoj vladi Kraljevine Jugoslavije u Londonu, pitao je u novembru 1942. godine njenog službenika Vladimira Milanovića: "Zar mogu ikad Srbi zaboraviti 600 hiljada pobijenih od Hrvata, i ako Pavelićevih."

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (6)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
LEPE VESTI STIŽU IZ ATINE: Lesor uspešno operisan nakon teške povrede noge

LEPE VESTI STIŽU IZ ATINE: Lesor uspešno operisan nakon teške povrede noge