I DANCI NAS KOČE ZBOG RUSA: Posle Samita na Brdu kod Kranja postalo jasno da je evropski put Srbije još u magli

S. Rovčanin Tomković

08. 10. 2021. u 07:00

LIDERI Evropske unije i regiona napustili su Brdo kod Kranja, gde se pre dva dana održao Samit EU - Zapadni Balkan, a Brisel je, čak i sa te visine, ostao u magli.

И ДАНЦИ НАС КОЧЕ ЗБОГ РУСА: После Самита на Брду код Крања постало јасно да је европски пут Србије још у магли

Foto A. Stanković

Posle najnovijeg većanja predsednika, premijera i kancelara, poslata je stara poruka - proširenje da, ali ne znamo kada tačno.

Ipak, neke države, koje do sada nismo pominjali kao protivnike puta Srbije ka EU, otvorile su karte. Poput Danske. Uz Nemačku, Francusku i Holandiju, stare znance, usprotivili su se predlogu Slovenije, da se Zapadni Blakan priključi do 2030. godine.

Odgovor na to zašto se Danska priključila dežurnim kočničarima možemo tražiti u nedavnoj izjavi ministra spoljnih poslova Jepea Kofoda, koji je u avgustu, tokom posete Beogradu, poručio da podržava evropske integracije, ali:

- Voleo bih da Beograd ostvari veću povezanost sa spoljnom politikom Unije.

Ovde je ponovljena poruka koju često dobijamo iz Brisela da se, u jednom trenutku, ukoliko želimo u EU, moramo distancirati od Rusije i Kine.

Prema rečima potpredsednice Centra za spoljnu politiku Suzane Grubješić, iza glavnih odluka EU uvek stoje veće sile, iako se, s vremena na vreme, "isturi" neka manja zemlja da se javno usprotivi.

- Vrata nisu zatvorena i to se vidi kroz reč proširenje, koja se našla u usvojenoj deklaraciji na Samitu. Stalno se pominju uslovi koje kandidati moraju da ispune - vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodni mediji...

Međutim, prethodne zemlje kandidati su imali jasnu mapu puta, datume i koje obaveze moraju da ispune - istakla je Grubješićeva, za "Novosti".

Prema njenim rečima, pojedine članice nisu želele da prihvate okviran datum za pristupanje EU:

- Proširenje je nepopularno u nekim članicama EU. Političari moraju da vode računa o tome šta misle birači. Francuska, koja je inače skeptična prema prijemu novih članica, posvetiće se više kampanji za predsedničke izbore i mi se sada nalazimo u vakuumu, uz političke promene u Nemačkoj.

Jepe Kofod, Foto Tanjug

Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je da bi za prijem novih članica bila potrebna reforma evropskog procesa odlučivanja. Ovo se odnosi na probleme koje u svojim redovima nekoliko godina ima "klub 27", pa se smatra da bi nove članice dodatno zakomplikovale već složene odnose.

Inače, Srbija je 2009. godine podnela zahtev za članstvo u EU. Poslednje dve godine nismo otvorili nijedno poglavlje odnosno klaster. Naredna šansa da makar malo odškrinemo vrata ka Briselu je u decembru kada će šefovi svih zemalja članica odlučivati da li smo napredovali u reformama.

Emanuel Makron, Foto AP

NOVAC IZ FONDA ZA PRUGE

S OBZIROM na to da je prijem u EU, za sada, nedostižna misija, mogli bismo da iskoristimo novac iz evropskog investicionog plana koji je težak oko 30 milijardi evra i stići će kao pomoć zemljama Zapadnog Balkana. Prema nezvaničnim podacima, Srbija bi mogla da računa na desetak milijardi, ali će sve zavisiti od predloga projekata u koje ćemo da uložimo novac. Tu bi trebalo da se nađe obnova infrastrukture - brza pruga na Koridoru 10 koja treba da poveže Srbiju sa Bugarskom i Grčkom, Koridoru 4 - popravka pruge Beograd - Bar, ekološki projekti za zaštitu životne sredine, digitalizaciju...

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (2)

SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi