Politika

SRBIJA U EU: Angela Merkel ostavila amanet svojim naslednicima

Новости онлине

13. 07. 2021. u 15:59

ANGELA Merkel je sumirala svoju kancelarsku karijeru, te pozvala naslednike da ne ispuštaju priliku da u svoje okrilje uvrste zemlje Zapadnog Balkana – Srbiju, Crnu Goru, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju.

Za to je, napominje, potrebno mnogo angažmana i strpljenja, ali ne treba prekinuti proces.

‒ U poslednjih šesnaest godina, koliko sam kancelarka, najveći pomaci na Zapadnom Balkanu postignuti su nakon pokretanja Berlinskog procesa 2014.

Tu se radi o smenjivanju svetlosti i senke – objašnjava Merkelova.

Početkom ove godine Merkelova je pokrenula diplomatsku inicijativu kojom traži da se region Zapadnog Balkana ponovo postavi visoko na spisak prioriteta Evropske unije. S tim će se nastaviti i nakon njenog odlaska, ali u smanjenoj formi, jer proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana nije na listi spoljnopolitičkih prioriteta njenih potencijalnih naslednika. Otpora ne nedostaje ni u Evropskoj uniji, ponovila je kancelarka nakon osme konferencije o Zapadnom Balkanu u sklopu Berlinskog procesa. Merkelova je u jednom trenutku primetila da protiv procesa proširenja u ovom trenutku nije samo Francuska, već i ostale EU zemlje, poput Holandije i Bugarske.

‒ U primarnom interesu Evropske unije je da jača procese saradnje i kooperacije u regionu, u cilju prevladavanja podela. Nama ostaje još da imamo mnogo strpljenja i angažujemo se na Zapadnom Balkanu – podvukla je kancelarka Merkel.

OPROŠTAJNA PORUKA

Spoljnopolitički analitičar Jakša Šćekić kaže da je integrisanje zemalja Zapadnog Balkana u EU neizvesno.

‒ To je njena, na neki način, oproštajna poruka. U njeno vreme nije učinjeno mnogo na integraciji Zapadnog Balkana, i to je, može se reći, njen neuspeh kao kancelarke. Razlog? Sve zemlje Zapadnog Balkana bi da uđu u EU, ali po svojim pravilima, ne pravilima EU, tako da je razumljiv otpor starih članica. Što se tiče Bugarske, oni ucenjuju zbog istorijskog sukoba s Makedonijom. Tako su se ovde poklopile dve stvari, zamor EU od proširenja i nespremnost zemalja Zapadnog Balkana za korenite promene, naročito u oblasti vladavine prava – zaključuje Šćekić.

(Objektiv)