Doktor Ivović o svojoj borbi NADE protiv BEZNAĐA: Uveren sam da sam TIM POSTUPCIMA sprečio silaženje virusa niz respiratorni trakt

DOKTOR Jovan Ivović, urolog iz Opšte bolnice, drugi je Baranin koji je dobio bitku sa virusom korona.

Ispričao je kako iz ugla pacijenta izgleda borba sa ovim izuzetno opasnim virusom, ali i koliko obolelima teško padaju samoća i neizvesnost. On je odmah opovrgao informaciju da su svi medicinski radnici zadobili infekciju van sistema.


-U utorak smo zajedno operisali, on u jednoj, ja u drugoj sali, a već u sredu on je bio pozitivan i cela bolnica, ceo operativni blok i ginekologija morali su da se testiraju i da budu u karantinu, jer ova bolest ne mora da se pojavi odmah, već se javlja u proseku od dva, pet do sedam dana, a zabeleženi su slučajevi da se bolest javlja i do 27. dana od početka infekcije. Mnoge kolege morale su da se nađu u karantinu i da provedu 14 dana do ponovnog testiranja. Srećom, oni su od juče ponovo na svojim radnim mestima. Kako se to dešavalo u sredu, a ja toga i sledećeg dana nisam bio u bolnici, nisam bio čak ni predviđen da budem testiran. Međutim, osetio sam da se dešava nešto što nije prirodno, da li je to bila posledica moga straha i opreznosti, ali sam insistirao na testiranju i bio sam na tom prvom testu pozitivn- rekao je doktor.

Ivović kaže da nije bilo težeg momenta nego kada je morao da porodici saopšti da ima koronu. Porodica je otišla u karantin posle testiranja, a on u bolnicu, ovoga puta u ulozi pacijenta.

-Moram da kažem da je bolnica bila izuzetno spremna. Sačekale su me sestre u zaštitnim kombinezonima, skafanderima, maskama, uzeli su mi krv, vodili na snimanje i sačekao sam u sobi na Internom odeljenju rezultate svega toga. Ja sam se dobro osećao, nisam imao temperaturu, niti ikakve značajne simptome koji bi mogli da ukažu na korona infekciju. U sobu je došla da čeka svoju sudbinu i jedna od babica koja je takođe dežurala sa našim dragim doktorom. Ja imam kuću blizu bolnice i tu sam se izolovao u jednom apartmanu. Te večeri su počeli simptomi, neuobičajeni, ali svakako opisani u kliničkoj slici koja se može javiti kod infekcije koronavirusom – otok sluznice nosa, otok samog nosa. Probudio sam se sa otečenim kapcima, sa podočnjacima, nisam mogao da dišem. Nisam imao nikakvo grebanje i bolove u grlu. Celo to vreme, nisam imao povišenu temperaturu, svega jednog dana je temperatura skočila do 37 - priča doktor i dodaje:

-Naravno, tu počinje taj oprez, taj strah, borba nade i straha i beznađa. Čovek mora da preduzima neke mere, ne znate šta da radite, nemate nekih specifičnih lekova. Ono što sam radio, radio sam i mnogo ranije - pre početka epidemije korone u našim prostorima, ja sam u mojoj ambulanti držao rastvor joda, ispirali smo nos, ruke alkoholom prali, usta i grlo ispirali jodom. To sam radio i kući, sa slanim rastvorom i sa rastvorom joda. Ne postoje nikakvi dokazi da je to nešto efikasno, ali deluje potpuno logično, jer slani rastvori ubijaju viruse, pa time i koronavirus. Virus nije živa ćelija, to je jedan genetski materijal koji se tako prenosi sa čoveka na čoveka putem kapljičnih infekcija. Uveren sam da sam tim svojim nekim postupcima uspeo da sprečim silaženje virusa korone niže, niz respiratorni trakt - ističe Jovan.

Doktor objašnjava da silazak virusa korona na pluća predstavlja veliku opasnost i 80 odsto pacijenata ima sreću da to prebrodi, ali 20 odsto doživi teške oblike infekcije pluća.

-Tu je svakodnevni strah i neka borba da nešto pomognete sebi, a nemate čime. Jedino odbrambeno sredstvo u borbi protiv virusa jeste čovekov imunitet, a to nije nešto što možete tek tako da dobijete, imunitet je nešto sa čime se rađate i što stičete, vakcinacijom ili tako što prebolite neku bolest. Neophodno je da sve oko sebe čistite i da perete ruke, jer postoji mogućnost superinfekcije, odnosno da virus koji ste izbacili ponovo unesete u organizam- kazao je.

Na pitanje da li se plašio, jer spada u rizičnu grupu pacijenata, rekao je: "Ja sam spadao u grupu koja ima puno riziko-faktora, pre svega, operisan sam na srcu, zbog infarkta koji sam imao, imam dijabetes, tip II, koji evo nekoliko godina vučem i koji držim u normali. Moram reći da sam celo vreme bio pod samokontrolom i da se nivo šećera nije povećavao, ali sam imao jedan skok tenzije, koji sam ipak uspeo da regulišem. Da, spadam u onu grupu koja je mogla da i fatalno završi".

Praktično sedam dana posle tog prvog, pozitivnog testa, stigao je negativan nalaz, a 8. aprila i drugi.

-Simptomi su počeli nakon četiri, pet dana da padaju i kada su došli da me testiraju ja sam bio bez ikakvih simptoma. Ta vest me jako usrećila. Ipak, kad tu vest uporedim sa onom da je moja porodica negativna, mnogo je veća impresija osećanja koja sam osetio u trenutku kad su mi javili da mi je porodica korona negativna. Ta radost je neopisiva - objasnio je.

-Zbog mogućnosti da je on i dalje infektivan i da može da i dalje seje virus, pacijent se zadržava u karantinu i samoizolaciji narednih 14 dana. Ja sam u jednom takvom karantinu i mogu vam reći da ta samoća, ta izolovanost koja je preda mnom i bila sve ove dane iza mene, jeste nešto što sigurno mnogim ljudima teško pada. Ja sam neko ko možda zna da to sve prebrodi, ali sam razmišljao da bi mnogim ljudima trebalo pomoći u toj samoizolaciji, angažovanjem ljudi koji su u tom smislu obučeni- psihoterapeuta, psihologa, psihijatara, kliničkih psihologa, koji bi takođe mnogo značili onim pacijentima koji se nalaze na bolničkom lečenju- rekao je.

Ljudi koji su izlečeni kažu da im je najteža bila noć

-I ja sam tako nešto doživljavao kada nisam mogao da dišem. Sebe sam umirivao nekakvom sugestijom i koristio sam lekove da bih lakše zaspao. Ja sam bukvalno, okrznut koronom, imao sam ogromnu sreću. Vidim da 80 odsto ljudi ima slične tegobe, ili u nekom smislu malo jače, ali je užasno za onih 20 odsto, koji preživljavaju ogromne muke i imaju osećaj velikog tereta na plućima, ne mogu da udahnu. Kod čoveka samo gušenje, nedostatak vazduha izaziva ogroman strah- istakao je.