Reagovanje sestrinstva manastira Svetog Luke u Župi povodom natpisa da su ih Amfilohije i Joanikije zaboravili: Mržnja prema monahinjama

- Novinarka Dnevnih novina u svom veoma malicioznom tekstu „Amfilohije i Joanikije je zaboravila na svoje nikšićke službenice" (koji su preneli portali Antena M i CdM – Cafe del Montenegro, na osnovu Fesbuk objave koju je postavila rodbina jedne naše sestre i u kojoj se apeluje na pomoć za sestrinstvo našeg manastira) zloupotrebila i ismejala dobru volju predsednika Mesne zajednice Župa gospodina Dragoljuba Radulovića, koji je uvideo našu potrebu i apelovao na Crveni krst i lično nam doneo pomoć. Istine radi, mi to ni od gospodina Radulovića, ni od Crvenog krsta nismo tražile, kao što je istina da se za pomoć nikome lično nismo obratile. (Zahvaljujemo se i njemu i Crvenom krstu, kao i mnogim drugim ljudima koji su ovih dana bili uz nas i nesebično nam pomagali i pomažu).

Novinarka Dnevnih novina „odnekle zna" i da su nas „Amfilohije i Joanikije zaboravili" iako o tome ni sa kojom našom sestrom nije razgovarala niti pak sa našim duhovnim ocima Visokopreosvećenim Mitropolitom Amfilohijem i Preosvećenim vladikom Joanikijem.

Pomenuti portali, isto tako, ne vodeći računa o istini i ništa ne pitajući drugu stranu, u vreme dramatične borbe protiv korona virusa, umesto mržnje prema tom uzročniku našeg trenutno žalosnog sveukupnog života, u kome umesto čovekoljublja i bratskog sureta projavljujemo „socijalnu distancu" skrivajući lice jedni od drugih i izbegavajući svaku vrstu zajedništva, ti portali, zajedno sa autorkom teksta, projavljuju, mržnju prema našim sestrama „nikšićkim službenicama" kako nas pogrdno zovu. Neprijatno iznenađene ovakvim pisanjem i ponašanjem podsećamo ih da reč razlikuje čoveka od svih ostalih bića na zemlji. Kod Svetih otaca čovek se često naziva „slovesnim bićem". Rečju on opšti sa Bogom, u reči je njegovo veliko dostojanstvo i preimućstvo nad drugim bićima. Za svaku lažnu i licemernu reč čovek, i ako ga ne opominje njegova savest, jednom će odgovarati pred Bogom koji ga je stvorio. Opet istine radi, milostinja je jedna od najlepših reči u srpskom jeziku reč koja označava još lepše delo na koje smo svi pozvani. Kod hrišćana je to vrsta podrazumevane navike kada onaj koji ima nešto više daje onima koji nemaju. Pomažu se manastiri, bolnice, sirotišta, umetnici, studenti, mnogočlane porodice..., koji opet milost šire dalje. Pomaže se jednostavno i lako, da nije neprijatno ni onome koji daje ni onome koji prima. Zaista je smešna i nedopustiva konstatacija novinarke Dnevnih novina o „zaboravu" naših duhovnih otaca, dok je sestrinstvo našega manastira u najboljoj mogućoj komunikaciji sa njima. Mitropolit Amfilohije i vladika Joanikije su bezbroj puta, i na sve načine, pomogali i pomažu naš i sve druge manastire i crkve u Crnoj Gori, kao što pokazuju saosećanje i brigu za svaku osobu, koju Gospod pošalje i koja se nađe na njihovom putu. O tome pored monaških bratstava i sestrinstava svedoče i brojne narodne kuhinje, mnogi studenti, ćaci i porodice kojima se ta pomoć pruža.