Potresna ispovest brata splitskog ubice: Stanislav Zavadlav otkrio šta je prethodilo masakru i ispričao detalje iz Doma za nezbrinutu decu

MLAĐI brat Filipa Zavadlava, Stanislav Zavadlav, odlučio je da progovori jer, kako kaže, želi da demantuje dezinformacije koje su se pojavile o njegovoj porodici. Pristao je da pričati za Index putem videolinka.

"Lako za to što su mene napali, nego što su izgubljena tri života. Mene su napali misleći da će se osvetiti i misleći da to može išta promeniti. A to ne može ništa promeniti. Ja nisam ni stigao to da im kažem. Oni mene smatraju krivim za sve jer novine pišu kako je on branio brata."

Stanislav Zavadlav kaže da to što se piše nije tačno. Tvrdi da je njegov brat imao problema s Marinom Bobanom i Juricom Torlakom i da su oni iznuđivali novac od njega i da je postojao sukob među njima, ali da on sam nije znao sve detalje.

"Iznosili su, imam čak u sms porukama pretnje i za mene i za moju porodicu. I kad su spominjali mog sina, ja sam razgovarao sa svojim bratom, ali nisam znao da je on tako nešto…", kazao je Stanislav.

"On je rekao da mu se to ne sviđa, pitao je šta ćemo. Ja sam rekao: ‘Neka, proći će vreme.’ I on u zadnjih, koliko, 20 dana, nije bio psihički stabilan. Nije spavao, nešto ga je tištilo", potreseno nam je pričao Stanislav, koji je tokom celog razgovora ponavljao da mu je žao i da je znao da bi sprečio brata.

"I on zaista nije zaspao ni minute 13 dana. I onda je došao 14. dan, kad je bio van sebe i počinio nešto grozno", rekao nam je Stanislav.

"Ne znam, neki gnev se skupljao u njemu. I on nije bio dobro. Ja da sam ikako mogao naslutiti, ja bih ga sprečio pošto-poto. Mislim da u tom trenutku kad je to napravio, da je on bio potpuno svestan, ne bi to napravio. Bio je rastrojen", rekao nam je.

Ispričao je kako, prema onome što zna, njegov brat nije nameravao ubiti Ožić Paića.

"Posle mi je rekao: ‘Ajme, puca sam u Paića, ne znam je li ranjen ili je mrtav.’ Onda smo posli na televiziji čuli da je umro. Njemu je neizmerno bilo žao što je pucao u Paića jer ga je zamenio. A ova dvojica su mu, koliko sam razumeo, bili meta. Da sam to znao, ja bih to sprečio pošto-poto. I meni je žao porodice i svakoga od stradalih. I to su tri mlada života. I ne mogu opisati koliko je meni žao."

Zašto se nije obratio policiji?

Na pitanje zbog čega mu se brat nije obratio policiji, kaže: "Mislim da je on mislio da to ne bi promenilo ništa. Mi smo do sada imali nekih iskustava s policijom gde je sve ispalo totalno izvrnuto. Na primer, kad je moj otac mene napao, on je zvao policiju, a ja sam dobio prijavu."

Dodao je kako misli da sistem ne funkcioniše baš dobro. "Ne želim vređati, svaka čast svakome ko radi svoj posao i državnim službenicima, ali ja mislim da je to razlog zašto on nije prijavio policiji", rekao je Zavadlav.


Zašto nije prijavio da je pretučen?

Na pitanje zbog čega on sam nije prijavio da je pretučen, odgovorio je: "Danas nisam otišao u policiju zato što bih u policiji bio zadržan, a inače sam zavisnik. I ne mogu raditi sve što mogu raditi na slobodi. Ipak, to što sam ja zavisnik nije dovelo do ovoga."

Stanislav je ispričao kako mu smeta što se sve piše o njegovoj porodici. Dodao je kako je istina da su odrasli u teškoj situaciji. Majka im je često izlazila iz kuće, javljala bi se iz Pariza, Afrike.

"Otac nas je podigao i othranio. Mi smo bili u Domu za nezbrinutu decu nekoliko meseci i po majci bi i ostali tamo. Otac nas je izvukao. Imali smo teško detinjstvo. Možda i nismo smeli biti pušteni iz Doma za nezbrinutu decu jer smo u porodici odrastali neprikladno, razumite? Možda bi iz doma izašli bolje vaspitani", rekao nam je Stanislav.

Za brata kaže: "Dobar je momak, ne puši, trenira, sredio se otkad je došao s broda, udebljao se, ne pije alkohol." Njemu i mlađem bratu, kako nam kaže, zamera što imaju kontakte s drogom.

"Mene naziva narkomanom. Što se toga tiče, on je bio čist, ali evo vidite, prelomi se i najčišćem čoveku. Možda da je bio pod kojim sedativom to se ne bi dogodilo", rekao je.

Rekao je: Treba da idem na psihijatriju

"Ja sam čuo kad je rekao: ‘Treba da idem na psihjatriju', a otac mu je rekao: ‘Ajde tamo lezi pokušaj, spavaj.’ I nije uspeo da zaspi. Ja sam mu nudio tabletu, on je nije želeo da je popije. On bi zaspao sigurno, možda bi to sve promenilo", rekao nam je Stanislav.

Za sebe kaže da je droge počeo uzimati kao osnovnoškolac. "To je sve skala po skala, mladi nisu svesni u što se upuštaju. Kad sam bio živčan, emocionalno uklješten, u heroinu sam našao bar prividni mir. Kad upoznaš mir, ne želiš ga napustiti. I tako je sve počelo", rekao nam je.

Na pitanje kako komentiriše grupu Podrška Filipu, odgovorio je: "Ne želim nikoga prozvati ni ponižavati, ali ja mislim da ljudi nemaju poverenja i misle da je momak došao i uzeo pravdu u svoje ruke. Ali niko nema to pravo. Pogotovo oduzeti život. Meni, evo sad mi je teško, u ovom trenutku…"

Rekao je i da se s bratom video u policiji. "Želim se s njim čuti i videti. Želim mu pismo poslati. On mi je spominjao u policiji da je imao suicidalne misli. Želim mu reći da to ne napravi nikad. Jer to bi meni i svima ostavilo traga. Želeo bih ga čuti", rekao je.


"Želim prestati uzimati heroin"

O svojoj budućnosti kaže: "Želim prestati da uzimam heroin. Završio sam Pomorsku školu. Svom detetu želim kad se popravim da budem otac kakvog zaslužuje. Želim mu osigurati sve da ne proživi ni jedan posto od onoga što sam ja proživeo. I kad to budem u mogućnosti, bit ću zadovoljan."