Traže nove olakšice: U Privrednoj komori Crne Gore smatraju da je potrebno uvesti neoporezivi deo zarade

DA bi se položaj zaposlenih u sektoru trgovine, gde je prosečna zarada 340 evra, što je za 140 evra manje od prosečne plate u Crnoj Gori, popravio u Privrednoj komori su ocenili da je neophodno da se uvede neoporezivi deo zarade ili smanje porezi i doprinosi na obračun plata. To su nedavno i preporučili Vladi predstavnici Odbora udruženja trgovine.

- U sektoru trgovine radi 37.000 ljudi. Da bi se poboljšao položaj zaposlenih u trgovini i uvećale zarade, neophodno je da država usvoji mere, odnosno umanji izdvajanja za doprinose i ostale namete, jer Crna Gora i dalje ima najviše stope u regionu - prokomentarisao je Jovan Lekić, predsednik Odbora trgovine u Privrednoj komori.

U Vladi podsećaju da su polovinom prošle godine smanjili doprinose na obavezno zdravstveno osiguranje za dva odsto. Međutim, prema rečima Darka Radunovića, ministra finansija, ta odluka nije dala očekivane rezultate.

- Činjenica je da imamo visoka opterećenja na rad, da ona iznose oko 41 odsto, ili oko pet odsto su viša od proseka u Evropskoj uniji. Mi smo u 2019. smanjili teret za poslodavca za zdravstveno osiguranje dva procenta, ali isto toliko i krizni porez od 1. januara. Takođe, uvećana je polovinom prošle godine minimalna zarada sa 193 na 222 evra. I to je, smatram, dobar trend - prokomentarisao je ministar finansija. - Ali iz svega toga imali smo vrlo male efekte, izostao je rast plata u Crnoj Gori. Negde nam se ovo zagubilo, čini mi se kod poslodavaca. Ne optužujem ih, ali nije dalo odraza ni u tom delu, a ni u otvaranju novih radnih mesta i povećanju zaposlenosti.

Poručio je i to da u budućnosti kada se budu razmatrali predlozi poslovne zajednice oko eventualnog smanjenja opterećenja na zarade moraju se uključiti aktivnije nadležne inspekcije.

PROČITAJTE JOŠ: Novi incident u Crnoj Gori: Uhapšen advokat Srđan Lješković posle verbalnog sukoba sa policajcem van dužnosti

- Neoporezivi deo dohotka je jedan model. Ranije smo imali progresivno, sada proporcionalno oporezivanje. Otvoreni smo da razgovaramo o svemu, mada ja se plašim, jer ranije nismo dobijali rezultate iz nekih odluka zbog preterivanja. Ne smemo eksperimentisati, jer i najmanji problem, poput pada neke garancije može nas gurnuti u probijanje deficita. To ne bi bilo dobro, jer smo najavili međunarodnim finansijskim institucijama da ćemo zadovoljiti mastrihtske kriterijume - pojasnio je Radunović.

- Zato, moramo biti oprezni prilikom usvajanja bilo koje promene, pa i one koja bi se, eventualno, odnosila na smanjenje opterećenja na zarade ili uvođenje neoporezivog dela.

FISKALNA STABILNOST

TREBALO bi naglasiti da smo stvorili fiskalnu stabilnost, stavili pod kontrolu javni dug, a i budžetski deficit sveli sa 5,6 na ispod tri odsto. To nas obavezuje da vodimo računa o svakom prihodu koji se sliva u budžet - zaključio je ministar Radunović.