Na krovu Crne Gore

DURMITOR je za turiste jednako privlačan i zimi i leti, a ogroman broj ljudi dođe sa svih strana sveta sa željom da uživa u njegovim lepotama. Nemali broj se odluči da poseti njegove vrhove, a posebno da se domogne krova ovog diva među planinama, Bobotovog kuka, na 2.523 metra nadmorske visine. Staze ka vrhovima često izdaleka podsećaju na mravinjak kojim se šeta veliki broj ljudi, kako bi bili što bliže oblacima.

Reporter "Novosti" iskoristio je Planinski festival "Durmitor 2019", koji se nedavno održao na Žabljaku, i tradicionalni 42. po redu Memorijalni pohod "General Danilo Jauković", da se sa iskusnim planinarima popne na krov ovog gorostasa.

Na put pod oblake krenuli smo iz Dobrog dola, gde su organizovani kamp i noćenje za planinare. Ipak, većina planinara nam se pridružila u ranim jutarnjim satima. Početak staze je sa asfaltnog regionalnog puta koji od Žabljaka, preko prevoja Sedlo, vodi do Plužina. Staza ide od Dobrog dola, preko Urdenog i Mliječnog dola, jezera Zeleni vir, Velike previje, do samog vrha.

Na tabli piše da se odavde do cilja može stići za tri sata, što je relativno, pa je bolje uzeti opseg od dva i po do četiri časa. Od starta do Zelenog vira nije teško stići. Osim što ima nekoliko većih uspona koji teraju da se zastaje više puta i služe za zagrevanje u odnosu na ono što nas čeka do samog vrha.

TEŽINA rute se ogleda u deonici od jezera Zeleni vir, u centralnom delu Durmitora, na nadmorskoj visini od 2.028 metara, do Bobotovog kuka, udaljenog jedan kilometar. Prvu deonicu od Zelenog vira do Velike previje (2.351) karakteriše strm i naporan uspon - u početku preko sipara, kamenih površina, žlebova i stenovitih kaskada, a kasnije ispod Velike previje strmom travnatom padinom. Izlaskom na travnato-kamenu strminu, ispred se jasno vidi kamena gromada Bobotovog kuka, odakle se pruža veličanstveni pogled na prevoj iznad Zelenog vira i Zupce. Tu je i obeležje o mestu smrti poznatog generala Danila Jaukovića.

Taman što smo se pripremili za fotografisanje pored spomen-table generalu, čujemo povike onih koji su otišli ispred nas: "Pazi, kamen!" Iako još ništa ne primećujemo, brzo se sklanjamo pod nadstrešnicu koja je izvajala priroda. Nedugo zatim, veći kamen, koji je neko od planinara slučajno pokrenuo, preleće preko nas i nastavlja da se kreće velikom brzinom dalje niz liticu, ali srećom nije bilo povređenih. Tek tada shvatam kakve sve opasnosti vrebaju na usponu.

STAZA je izazov za sve, od sedam do 77 godina. Većinom su mlađi ljudi, ali se mogu sresti i stariji, koji hoće da ispune želju i da bace pogled sa krova Durmitora. Ima opremljenih ozbiljnom planinarskom opremom, ali i onih odevenih i obuvenih kao za korzo.

Milan Blažević iz Mojkovca, iako gazi sedmu deceniju, kaže da mu nije teško da se kreće po ovim vrletima, jer voli prirodu i navikao je na nju, a povremeno planinari.

Odmor na Velikoj previji

- Svaki čovek za vođu treba da ima prirodu, jer ako nije tako, postoji mogućnost da se čovek izgubi. Zato treba slediti prirodu - kaže Blažević.

Od Velike previje počinje završni i najopasniji uspon na Bobotov kuk. Staza ubrzo izlazi na drugi prevoj, između samog vrha i susednog vrha Đevojka. To mesto, takozvani Škrčki pogled, fantastičan je vidikovac, od koga zastaje dah, s pogledom na Škrčka jezera i dolinu Škrke.

Igor Ćirović, sekretar planinarskog kluba "Kapetan", kaže da je lepo što se sve više ljudi u Crnoj Gori na pravi način posvećuju planini.

Jezero Zeleni vir

- Svi ćemo da se pohvalimo na društvenim mrežama kako smo neke slike zabeležili na planini. Ali to je malo ako to samo danas uradimo. Jednostavno, planinu treba doživeti, planinu treba osećati. Kao planinar i alpinista, mogu da kažem da se vrh ne osvaja - vrh se doživljava - kaže Ćirović, i dodaje da ovo ipak nije najteži uspon u Crnoj Gori, kao i da na njega mogu, pridržavajući se elementarnih mera bezbednosti, poći i deca i stari ljudi, naravno, uz adekvatnu opremu i skromnu fizičku kondiciju.

DALjE, prema vrhu, vodi uska staza, a sama završnica je obezbeđena sajlama. Kažu, još malo do vrha, a to malo deluje pomalo zastrašujuće, jer to je najopasniji deo čitave staze.

Vrh je kamena stena relativno male površine, prekrivena kamenjem izdrobljenim od udara gromova. Pogled je izvanredan u svim pravcima, svi pokušavaju da naprave što više fotografija. Iskusni planinari objašnjavaju dokle sve dopire pogled.

Vodič daje instrukcije pred uspon

Tanja Pejović iz Podgorice kaže da je prvi put na usponu na Bobotov kuk i da, iako je planinar, nije očekivala da će biti tako teško.

- Izazovno je, ima ljudi koji se plaše visine, kao ja, ali se tu pobeđuje strah. A onda kada se dođe na vrh, stvarno je nagrada neprocenjiva, jer je pogled fenomenalan - kaže Tanja.

NEMAMO još mnogo vremena, magla počinje da obavija vrh i sprema se kiša. Vraćamo se nazad pokušavajući da stignemo pre nego što počne kiša, jer tada postaje klizavo. Nadali smo se da će nizbrdo biti lakše, međutim, umorna kolena, niz ogromnu strminu, počinju da klecaju.

Pročitajte još: Kotor i Durmitor ostaju na listi UNESKO

U kampu Dobri do čeka nas zajednički ručak, vojnički pasulj i hladno pivo kao osveženje.

Pukovnik Milutin Đurović, predsednik Planinarskog vojnog kluba "Kapetan", koji je inicijator i organizator ovog pohoda, kaže da je u kampu u Dobrom dolu noćilo oko 60 osoba, a da je na stazama Durmitora po nekim procenama bilo 400 ljudi. I, što je najvažnije, ljudi iz kluba "Kapetan", koji su bili zaduženi za bezbednost učesnika, kažu da je sve proteklo onako kako treba.

Vojnički pasulj u kampu

IME

NEKADA se ovaj vrh zvao Ćiro- va pećina, po izvesnom Ćiru Stijepoviću sa Žabljaka koji je lovio divokoze i ispod vrha u maloj pećini imao čeku. Jed- nom prilikom je, kaže legen- da, u magli, misleći da vidi divokozu, zapucao i - pogodio svoga sina. To ga je, prema le- gendi, kaznila vila zaštit- nica divokoza. Kasnije je vrh promenio ime u Bobotov, po plemenu Bobota koji su ispod vrha imali katun na koji su leti izdizali sa stokom.

MEMORIJALNI POHOD

Svake godine, 13. jula, organizuje se memorijal u čast generala, narodnog heroja i planinara Danila Jaukovića, koji je svoj životni put skončao upravo tokom uspona na Bobotov kuk. General Jauković je, inače, bio veliki ljubitelj planina i prirodnih lepota Crne Gore.