HERCEG NOVI: Zlatni jubilej zlatnog cveta

DA mu na moru "tvrdi grad utvrde", karavan neimara poslao je leta 1382. "milošću Božjom Stefan Tvrtko, kralj Srbljem i Bosni i Primorju". Legenda kaže da su graditelji na mestu gde je trebalo postaviti temeljni kamen našli neobičan cvet i sačuvali ga nepovređenog. Od tada traje ljubav između Herceg Novog, večno zelenog grada koji i zimi nudi, uz plodove južnog voća, i raskošni cvet mimoze, a on mirisom budi proleće i bojom asocira na sunce i toplinu.

Mimoza je festival dobila pre pola veka i on je postao jedan od simbola grada koji ponosan stoji na pramcu Boke, jednog od zvanično najlepših zaliva sveta. A sve je osmišljeno iz čistog prijateljstva i zaljubljenosti u Novi, i Novljana, i beogradskih prijatelja.

Pročitajte još: Čola otvara 50. "Praznik mimoze"

BILA je zima krajem 1966. i početkom 1967. godine kada je delegacija Herceg Novog boravila u norveškom gradu Levangeru. U delegaciji su bili Petar Stijepčić, predsednik Opštine, Marko Vlaović, predsednik Turističkog saveza, i profesor Lazar Seferović, tada volonterski potpredsednik Opštine. U isto vreme tu su bili i internirci iz Srbije koji su robijali u nacističkim koncentracionim logorima u ovoj zemlji od 1942. do 1948. godine. Sa njima je bila i grupa beogradskih novinara, među kojima Dragutin Backo Gregorić, Bora Radonjić, Časlav Radović i Moma Arsić.

Svi su bili smešteni u privatnim kućama i bungalovima, a u jednom su se Gregorić i Radonjić našli sa delegacijom Novljana i kroz razgovor vrlo brzo otvorili pitanje kako Herceg Novi oživeti van glavne turističke sezone i smanjiti razliku u poseti između leta i zime.

U belim polarnim noćima ovoj grupi kreativaca najsnažnije je bilo sećanje na hercegnovske mirisne vrtove. Za simbol budućeg festivala između agruma i cveća odabrano je cveće, a od mnoštva cvetnih vrsta - mimoza.

U Knez Mihailovoj 12. januara 2019. - Foto TO CG

Kao što je slavni Viktor Igo zapisao: "...ako si cvet, budi mimoza."

TAKO je već 1969. realizovana ideja: organizovani su prvi maskenbal i prva berba mimoze u Baošićima i Đenovićima na plantažama PKB-a. Berba je kasnije prerasla u feštu od mimoze, ribe i vina na hercegnovskoj rivijeri. Ova jedinstvena manifestacija usred zime, poslednjih godina okuplja i do 20.000 posetilaca.

S godinama program cvetne fešte je proširivan, formiran je karavan "Praznika mimoze", u kome su gradska muzika, atraktivne mažoretke, veseli bučni trombonjeri, a odnedavno i klovnovi. Ranije su staze cvetnog karavana vodile, osim do gradova u Jugoslaviji, prvenstveno Beograda, i do Budimpešte, Kopenhagena, Berlina, Beča. Ove godine, promovišući pedeseto festivalsko izdanje, karavan je opet obišao Beč, pa zatim Vrbas, Zrenjanin, Novi Sad, Beograd, Zlatibor, Bijeljinu, Višegrad, Podgoricu, a sutra, 28. januara, putuje za Sloveniju gde će gostovati u Ljubljani, Novom Mestu i Kranju.

Pročitajte još: PRAZNIK MIMOZE U MORU USRED FEBRUARA:Picigin na 12 stepeni

JUBILARNI "Praznik mimoze", zahvaljujući kome je godinama zima u Herceg Novom ličila na turističko leto, a domaćini očekuju da će se to desiti i ovog puta, biće ove godine otvoren koncertom Zdravka Čolića, 1. februara. Trajaće do 23. marta, a za 50 dana biće priređeno 50 programa. Uz četiri maskenbala, planirane su međunarodne karnevalske povorke, međunarodni susret duvačkih i mažoret - ansambala, izložba cveća, dečji i sportski programi, vinske večeri, umetnički programi u kojima će učestvovati gradovi prijatelji Herceg Novog, počev od Beograda i Novog Sada, a najavljeni su i dani Poljske, Italije, Kine, Nemačke, Turske, Norveške, Finske, Slovenije.

Ukupna vrednost organizacije 50. "Praznika mimoze" procenjuje se na 250.000 evra.

Prvi karavan u Knez Mihailovoj

POČAST JOVANKI

IZLOŽBU cveća, stalni program festivala, 1977. otvorila je Jovanka Broz u prisustvu političkog vrha Jugoslavije. U hotelu "Topla" su uz hercegnovske domaćine bili Josip Broz Tito, Vidoje Žarković, Edvard Kardelj, Stane Dolanc...

"Kada sam prvi put došla u Herceg Novi, doživela sam ovaj grad, sa njegovim starinama i spomenicima, kao muzej na širokom i otvorenom prostoru", rekla je, između ostalog, Jovanka Broz.

Petar Stijepčić sa državnim rukovodstvom 1977.

Te godine su na izložbi učestvovali proizvođači cveća iz Jugoslavije, Italije, Holandije, Mađarske i Francuske. Za dva dana postavku je videlo preko deset hiljada posetilaca. Godinama već na izložbi uz niz peripetija učestvuju izlagači iz regiona, ali je nekoliko izdanja simbolično priređeno u Titovoj vili u Igalu.

ZVANIČAN CVET ZOI U SARAJEVU

NA zimskim Olimpijskim igrama 1984. u Sarajevu mimoza je bila poklanjana pobednicima kao zvanični cvet ove manifestacije. U Sarajevo je te zime preseljen ceo praznik: čak 160 izvođača iz Novog - Gradska muzika, trombonjeri, ansambli "Bokelji" , "Eksodusi", maske...