Ponosni na Janka i Mojkovac

CRNA Gora, ona istinska, narodna, uprkos "zvaničnom zaboravu", i dalje pamti serdara Janka Vukotića i njegove junake sa Mojkovca.

Reči komandanta Crnogorske sandžačke vojske divizijara Vukotića: "Nemojte se bojati junaci ako budu krvavi badnjaci", kojima je sokolio svoje hrabre, izmrzle i izgladnele junake, koji su u dva dana Božića 1916. godine na Mojkovcu srušili san Austrougarske imperije o uništenju srpske vojsku u povlačenju, još odzvanjaju gorama mojkovačkim i stanuju u mislima njihovih ponositih potomaka, bez obzira na to što ih je zvanična Crna Gora zaboravila i gotovo ih se stidi. Međutim, na svu sreću, mnogo više je onih koji na razne načine čuvaju sećanje na njih.

- I ove godine smo izveli čuveni "Mojkovački marš", od Hrama Hristovog roždestva do Bojne Njive. Bilo je minus 15, ali je bilo znatno hladnije kada su naši preci u proboju slomili moderno opremljenu i obučenu austrijsku vojsku. Grejalo nas je sećanje na njih i njihovu ljubav prema braći Srbima, za čiji spas su živote dali - priča inženjer iz Mojkovca Marinko Medojević, koji je bio u koloni koju organizuje NVO "Mojkovčani", koja je pred spomenikom, na kome piše "Oni su pali da bi Srbija i Crna Gora živele", položila venac.

Pročitajte još: Radnici mojkovačke fabrike oružja strahuju za živote

MEDOJEVIĆ je bio u koloni na čijem čelu je, pored portreta serdara Janka, crkvenih i crnogorskih ratnih barjaka i zvaničnih zastava Crne Gore, Srbije i Rusije, nošen transparent na kome je pisalo: "Kad na Božić sviće zora, Srpstvo brani Crna Gora".

Sa spomenika su pre tri godine lokalne vlasti "skinule" krst, koji je potom predsednik Srpskog nacionalnog veća u Crnoj Gori Momčilo Vuksanović vratio tamo gde je stajao. Zbog toga ga je država kaznila. Međutim, on je i ove godine bio u Mojkovcu, baš kao i delegacija Demokratskog fronta, koja je položila vence na spomenik palim junacima, čiji spisak još uvek nije sačinjen?!

EPISKOP budimljansko-nikšićki Joanikije i ove godine je u mojkovačkom hramu služio parastos ratnicima koji su postali besmrtnici u odsudnom jurišu, kada su bajoneti, ali i gole ruke, odlučivali o pobedi ili porazu, koji se u Crnoj Gori uvek smatrao sramotom.

Episkop Joanikije - Foto Eparhija.me

- Uobičajili smo da se sabiramo u čast junaka one slavne epopeje od Glasinca preko Drine, Vihre, Karađorđevih šančeva, gde su naši preci krv prolivali zajedno sa vojskom Srbije, boreći se za odbranu naše otadžbine od mrskog okupatora, Austrougarske monarhije, Bugarske i Nemačke. U toj neravnopravnoj borbi podnosili su nadljudske žrtve. Crnogorska i srbijanska vojska vojevale su zajedno kao vojska jednog naroda, kao vojska dve srpske države koje se bore za oslobođenje i ujedinjenje celog Srpstva. Jedino ako tako razumemo tu ideju i odanost otadžbini, svojim precima, svojoj veri, možemo shvatiti njihove žrtve. Njihove žrtve svetle, jer je Mojkovačka bitka vrh svih bitaka od Pljevalja, Sjenice, Čakora, Rožaja, Berana, sve to se objedinjuje u tom razumevanju Mojkovačke bitke - besedio je episkop Joanikije.

NjIHOVO junaštvo, kako je naveo, ravno je kosovskom i po smislu i po zaveštanju, pa zbog toga Mojkovačku bitku doživljavamo kao nastavak Kosovske bitke.

Pročitajte još: Otkos za ponos Mojkovčana

- Važni događaji, i kada ih vekovi dele, bliski su po tome što otvaraju i obogaćuju riznice pamćenja, i potvrđuju zavete koje čuvaju pokolenja. Otud pesma i potresna poruka mojkovačkih junaka: "Mi smo pali, prošlost krunišući". Nažalost, izdaja Mojkovca došla je desetak dana posle bitke... Još traje borba za čast i obraz Crne Gore, koja se ne miri sa Vladinom izdajom Janka i Mojkovca, Kosova i Rusije - kaže vladika Joanikije, koji se često vraća Mojkovcu i njegovim junacima.

VASILIJA

SLOBODARI se diče junacima sa Mojkovca, baš kao i Vasilijom, kćerkom serdara Janka Vukotića, koju je legendarni komandant poveo u odsudni boj, u vreme u kojem mu je bila kurir. Pamte se i njeni reči: "Da nije bilo krvavog Božića na Mojkovcu, ne bi bilo ni Vaskrsa na Kajmakčalanu".