CG: Albancima teško da dosegnu 3 odsto

PREDSTAVNICI albanskih partija najavili su da će tražiti da privremeni skupštinski odbor za reformu izbornog i drugog zakonodavstva raspravlja o vraćanju garantovanih mandata za njihove poslanike. Tvrde da je cenzus od tri dosto za predstavnike albanske manjine teško obezbediti. Nik Đeljošaj iz Albanske alternative smatra da je Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina bio striktan da se u stečena prava manjina ne sme dirati, niti se mogu smanjivati, već samo unaprediti.

- Zakon je prekršen pre nekoliko godina kada su stečena prava iz izbornog zakona za posebnu jedinicu Albanaca ukinuta. Albanci u Crnoj Gori nisu samo nacionalna manjina nego i jezička, i iz tog argumenta treba više odgovornosti kod svih političkih partija - ocenjuje Đeljošaj.

PROČITAJTE JOŠ: DONIRANjE ORGANA U CG: Konačnu odluku donosi porodica preminulog

Albanci su imali pravo na garantovane mandate do 2011. kada im je to pravo “suspendovano” jer je procenjeno da ono razbija građanski koncept države. Oni zameraju što, na primer, Hrvati kojih je manje u Vladi imaju i potpredsednika, dok Albanci “samo ministre”. Na poslednjim parlamentarnim izborima (16. oktobar 2016) partijama koje zastupaju Albance i Bošnjake zahvaljujući principu afirmativne akcije bilo je dovoljno oko 4.000 glasova, dok je cenzus za Hrvate bio oko 1.400. Oko 11.000 glasova morale su da osvoje stranke i koalicije koje su želele da uđu u parlament. Toliko, prema izlaznosti od oko 70 odsto, iznosi cenzus od tri odsto za manjinske stranke.

Primenom principa afirmativne akcije olakšano je sticanje parlamentarnog statusa definisanjem nižeg cenzusa. Postojećim izbornim zakonom, koji će biti promenjen do kraja septembra iduće godine, propisano je da izborne liste za izbor poslanika pripadnika određenog manjinskog naroda ili manjinske nacionalne zajednice, naznačenog u izbornoj prijavi ili nazivu izborne liste, u slučaju da nijedna od njih ne ispuni cenzus, a pojedinačno dobiju najmanje 0,7 odsto važećih glasova, stiču pravo na učešće u raspodeli mandata kao jedna - zbirna izborna lista sa ukupno dobijenim brojem važećih glasova. Njima se, po zakonu, za obračun mandata priznaje zbrajanje koje obezbeđuje osvajanje do tri mandata.

Zahtev albanskih političara, po oceni Danijele Pavićević, poslanice SNP, liči na početak cenjkanja sa DPS.

- A sve kako bi se zaštitile lične pozicije, a ne stvarno predstavljanje manjinskog naroda u Crnoj Gori. Zaista ne vidim razloga da bismo bilo šta tu menjali - smatra Pavićevićeva.

Crnogorski parlamentarci su pre nekoliko dana usvojili odluku o formiranju Odbora za reformu izbornog i drugog zakonodavstva glasovima 56 poslanika vladajuće koalicije DF, SDP, dok su nezavisni poslanici Aleksandar Damjanović, Goran Danilović, Goran Radonjić i Anka Vukićević, kao i poslanik Liberalne partije Andrija Popović ostali uzdržani. Inicijativu za formiranje odbora pokrenuo je DPS, kako bi se unapredio okvir za održavanje daljih izbora i povećalo poverenje građana u izborni proces.

POTREBA

- PITANjE afirmativne akcije biće otvoreno u privremenom skupštinskom odboru za reformu izbornog zakonodavstva samo ako to može unaprediti izborni ambijent - izričit je Nikola Rakočević (DPS).

PROČITAJTE JOŠ: Srbinu i Crnogorcima mesec dana pritvor zbog marihuane

NIKO NEMA VEĆINU

PREMA popisu stanovništva 2011. godine u Crnoj Gori nijedna nacija po brojnosti ne prelazi 50 odosto. Najviše je Crnogoraca 278.865 (44,98 odsto), Srba 178.110 (28,73), Bošnjaka 53.605 (8,65 odsto), Albanaca 30.439 (4,91), Hrvata 6.021 (097 odsto), Srba-Crnogoraca 2.103 (0,34), Crnogoraca -Srba 1.833 ili 0,30 odsto.