Crna Gora: Ostaje krizni porez na plate

BUDžET koji je planiran za narednu godinu, u iznosu od oko dve milijarde evra, dva dana je vruća tema poslanika vlasti i opozicije u crnogorskoj skupštini. Za prve je dobar, razvojni, a za oponente - dužnički.

Čarke je izazvala najava da će ostati krizni porez na plate koji je uveden 2013. godine i iznosi devet odsto na zarade veće od 700 evra bruto.

“Osnovni” budžet trebalo bi da bude 867 miliona evra, kapitalni 287 miliona, dok bi izvorni prihodi iznosili 1,7 milijardi evra.

Zaduživanja bi trebalo da budu veća od 296 miliona evra, od čega 106 miliona evra za otplatu duga i obaveza iz minulog perioda i finansiranje kapitalnog budžeta, dok je 190 miliona evra izdvojeno za potrebe izgradnje auto-puta kod Eksim banke.

Pročitajte još: Penzije u Crnoj Gori veće za 3,6 odsto

Za otplatu starih dugova biće iskorišćeno još 70 miliona iz redovnih prihoda. Poslanici raspravljaju i o rebalansu budžeta za 2017. kojim je predviđeno da se devet miliona evra viška u državnoj kasi raspodeli na više potrošačkih jedinica.

- Budžet je fokusiran na očuvanje postojećih nivoa plata, redovnu isplatu penzija i socijalnih davanja. Karakteriše ga brži rast prihoda nego rashoda, a time i smanjenje deficita. Cilj je i veća kontrola potrošnje, nastavak radova na auto-putu i započetim projektima - kazao je ministar finansija Darko Radunović. - Krizni porez na plate ne možemo ukinuti, jer su nam prihod od tog poreza značajni. Nismo u prilici da odustanemo ni od drugih mera fiskalne konsolidacije. To je jedini način da se kod međunarodnih institucija predstavimo kao finansijski odgovorni, da možemo da kontrolišemo prihode i rashode, i da možemo da na tom tržištu, kako je planirano, i u 2018. dobijemo još jednu garanciju od 80 miliona kojom bismo pokušali da postignemo refinansiranje obaveza.

Milan Knežević (DF) optužio je vlast jer će, kako ocenjuje, ceo teret ovog budžeta nositi kreditno zaduženi građani. - Je li normalno da građani nose teret povećanja PDV i akciza, a pritom ukidate socijalna davanja? Ova nesrećna vlast i država planira da kupi tri NATO helikoptera u iznosu od 30 miliona evra. Eto poštovane majke gde su otišle vaše naknade - na tri helikoptera - kazao je Knežević.

Pročitajte još: Crna Gora: Država “zamrzava“ zarade, i penzije na „stend baju“, povećava se porez...

Povodom ove tačke dnevnog reda Udruženje boraca ratova od 1990. Crne Gore upozorava poslanike da predloženi zakon sadrži “diskriminatorske i koruptivne odredbe”.

- Pod stavkom Savez udruženja boraca (sredstvima od 110.000 evra) planirano je finansiranje samo Saveza udruženja boraca NOR i antifašista Crne Gore (SUBNOR), dok su Savez organizacija boraca NOR Crne Gore (SOBNOR) i Udruženje sa istim statusom nevladinih organizacija isključeni iz budžetskog finansiranja - kaže Radan Nikolić, predsednik UBR.

Milan Knežević

DISKRIMINACIJA

- Država Crna Gora ne finansira nijednu srpsku naučnu, obrazovnu ili kulturnu ustanovu - kazao je poslanik DF Budimir Aleksić. - Izdvajaju se sredstva za Fakultet za crnogorski jezik od 513.000 evra, za Maticu crnogorsku 240.000, dok nijedan cent nije predviđen za Maticu srpsku u Crnoj Gori, iako je Njegoš bio član Matice srpske, a ne crnogorske.

Na skupštini se čulo da je država do sada finansirala Fondaciju “Petrović Njegoš” sa 4,3 miliona evra.