Josipović: Državni vrh Hrvatske daje krila ustaštvu

JEDAN od najzanimljivijih gostiju ovogodišnjeg, jubilarnog Međunarodnog festivala dokumentarnog filma (BELDOKS) bio je nekadašnji predsednik Hrvatske, kompozitor Ivo Josipović. On je u Beograd stigao sa dokumentarcem "Nepoželjna baština" Irene Škorić, nagrađenim na brojnim svetskim festivalima, za koji je komponovao muziku. U priči o spomenicima posvećenim NOB-u i žrtvama antifašizma, među kojima su i oni svrstani u umetnička remek-dela, a devedesetih godina su srušeni i devastirani zbog novih političkih okolnosti u Hrvatskoj, Josipović je i jedan od sagovornika rediteljke.

Na razgovor za "Novosti" Josipović je stigao sa tribine koju je održao na našem Fakultetu političkih nauka, i sa opaskom da se uvek lepo oseća u Beogradu.

- Raduje me što sam na festivalu Beldoks, a posebno kako je publika primila ovaj film. Treba naglasiti da je neželjeni odnos prema određenim spomenicima NOB-a, odnos jedne dominantne skupine, ali ne i celog hrvatskog društva, što se i vidi u ovoj priči. Za temu "Nepoželjne baštine" rediteljka je imala više od trideset sagovornika, među kojima su istoričari umetnosti, nekadašnji partizani, istoričari, političar Milorad Pupovac...

* Koliko je važno da se upravo danas pojavi jedan ovakav film?

- On šalje ozbiljnu etičku i političku poruku, a danas se, nažalost, ne samo u mojoj domovini nego i širom Evrope, pojavio jedan novi sentiment. On želi da rehabilituje fašizam - nacizam, ili ga barem gleda na drugačiji način, izvan konteksta svih zločina i strahota, i projekata koji su bili planirani i izvedeni kao zločinački i rasistički. Zato je dobro da se na antifašizam podseća i filmom, i pozorištem, i rečju, i tekstovima, da se na svaki mogući način ljudima predočava ono što je prava istina. Kormila naših društava moraju se uvek usmeravati ka humanističkim vrednostima, a ne fašističkim.

* U "Nepoželjnoj baštini" kažete da je rušenje ovih spomenika ravno društvenom i kulturnom kriminalu.

- Ceo proces revitalizacije ustaštava ili nacizma uopšte jako me pogađa. Vaspitavan sam ne samo u mojoj porodici, nego i u školi, i među bliskim prijateljima, da poštujemo vrednosti antifašizma i da znamo koje je zlo bio nacizam. Bilo je grešaka i nekih zločina i sa strane antifašista, ali društvo mora da apstrahuje ono što je suština. A suština je da je bilo moralno ispravno boriti se protiv Hitlera, a da je moralni zločin bio služiti mu, i tu se nikako ne smeju "brkati lončići".

* Koliko je u prodržavnim hrvatskim medijima danas nekakav mejnstrim da se relativizuju ustaški zločini?

- Zavisi od medija i od autora pojedinog priloga, a mi prilično jasno raspoznajemo novinare, pisce ili urednike koji imaju određene revizionističke ambicije. Moram reći da ima i onih drugih, koji im se suprotstavljaju, ali pojava ljudi koji prepoznaju vrednosti antifašizma nije, nažalost, sada tako česta. Suština problema je u tome što se ne sme voditi politika "ravnomernosti", koja kaže jedan fašista, jedan antifašista. Mora postojati jasna politika koja afirmiše vrednosti antifašizma, a ne ona koja u istu ravan stavlja fašiste i antifašiste.

* Zvanični Zagreb, posebno nekadašnji ministar za kulturu Hasanbegović, pa i premijer Plenković, svojim izjavama i gestovima kao da daju "krila" renesansi ustaštva?

- To je istina i, recimo, moja najeća kritika premijeru Plenkoviću, koga inače poznajem. Nije imao snage da reaguje po pitanju ustaštva, što je velika šteta, pogotovu kada je reč o ploči u Jasenovcu, što je apsolutno skandal i sramota za svaku državu. Imati baš u tom logoru i spomeniku Holokausta ploču na kojoj piše ustaški pozdrav "Za dom spremni" prosto je nedopustivo. Očekivao samo od svake demokratske vlade, bilo da je ona leva ili desna, da to ne dopusti.

* Vraćate se u politiku strankom koju nazivate levičarskom. Gde je danas uopšte autentična levica?

- Nikada nisam ni izašao iz politike, samo su sada drukčije ambicije. Ako ste jednom bili predsednik države, sigurno se nećete kandidovati za gradsku skupštinu. Ono čega moramo biti svesni je da levica ne može biti ono što je bila početkom prošlog veka u vreme Marksa, pa ni posle Drugog svetskog rata. Vremena se menjaju, izazovi su drugačiji, i upravo je u tome problem levice - kako artikulisati levu misao i levu politiku koja je primerena društvu 21. veka, za prava ne samo radnika, nego i svih zaposlenih. Nismo još našli pravi odgovor kako tu plemenitu ideju koja ide za jednakim šansama u društvu i za određenom društvenom pravednošću artikulisati tako, a da ne ode u neki anahronizam, jer je društvo naprosto neće prepoznati.

UMETNOST IMA MOĆ

GODINAMA sarađujete sa našom kompozitorkom Ivanom Stefanović, a mnogobrojni srpski i hrvatski umetnici kao da i dalje žive u "bratstvu i jedinstvu"...

- Odnosi između dve države su određeni mozaik u koji svako može da umetne jedan bitan element, pogotovu umetnici i mediji, jer političari, nažalost, mnogo toga umeću pogrešnog. Svaki doprinos nekom pomirenju, zajedničkom životu i zajedničkoj koristi vredi, pa tako i od umetnika. Na kraju krajeva, možemo se vrlo lako setiti da su upravo umetnici davali neki važan, novi ton, i nove ideje u politici.