Tajanstvena heroina opet pruža utočište

BERANE - Narodnu kuhinju, pored manastira Đurđevi stupovi, koja će raditi pod okriljem Dobrotvorne fondacije Mitropolije crnogorsko-primorske "Čovekoljublje", osveštao je vladika budimljansko-nikšićki Joanikije. Ustanova gde će se svakog dana deliti 100 obroka socijalno ugroženima simbolično je ponela ime Divne Veković.

Međutim, mnogi Beranci, a posebno mlađi, ne znaju ko je ova žena koja je celog svog života pomagala drugima. O njoj se decenijama ćutalo, a sada o njenim podvizima i zaslugama govori beranski publicista Milija Pajković.

- Čuvena kći ponositih Vasojevića, Divna Veković, rođena je 1886. u selu Lužac nadomak Berana - objašnjava Pajković. -Posle školovanja u obližnjem manastiru, postala je stipendistkinja Devojačke škole sa Cetinja, Instituta za školovanje ženskedece "Carica Marija", a potom i studentkinja Medicinskog fakulteta na Sorboni. Tamo je, kao izuzetno talantovanu i nadarenu, poslao kralj Nikola Petrović. Divna je bila prva žena prevodilac i prva lekarka u Crnoj Gori.

Crnogorska heroina borila se kao dobrovoljac u Prvom svetskom ratu. Stigla je i do Solunskog fronta, gde je ranjena. Drugi svetski rat zatekao ju je u domovini. Angažovana je u tadašnjem domu zdravlja u Beranama.

- Zabeleženo je da je sigurne smrti spasla grupu svojih sugrađana koje su Italijani hteli da streljaju - dodaje Pajković. - O tome se pričalo s poštovanjem, ali zbog toga je zapala za oko komunistima. Uprkos njihovom maltretiranju i pretnjama ubistvom, nastavila je da leči i spasava ljude, sve do 1945, kada se kao monarhista zaputila s kolonom istomišljenika ka Zidanom Mostu. Iz stroja su je izveli beranski partizani i presudili joj hicem u glavu.

PRIZNANjE

TOKOM boravka u Parizu usavršila je francuski. Prva je na ovaj jezik prevela Njegošev "Gorski vijenac", i za to je nagrađena spomen-brošem izrađenim u zlatu i platini s likom Njegoša. Prepevala je i Zmaj Jovine pesme, prevela Vukov "Život i običaje srpskog naroda" i zbirku narodnih priča. Autorka je dva rečnika francuskog jezika, francuske gramatike i knjige "Krvni umir".