Iz voćnjaka puna trpeza

CRNOGORSKI prvenac - plantaža drenjina, s imanja Mirjačića u selu Bršno kod Nikšića, na nadmorskoj visini od oko 780 metara, šalje poruku da se od ovog rada može lepo živeti.

Dragica je nosilac posla, dok joj suprug Slobodan Bato i sin Mito pružaju podršku. Posao cveta već nekoliko godina u ovoj ekološkoj oazi udaljenoj od grada svega 12 kilometara, na placu od dva hektara. Stotinak samoniklih i šezdeset kalemljenih, čini prvu plantažu ovog voća u Crnoj Gori. Tu su i stabla starih drenjina koja broje i tri veka!

- Kada sam pre trideset godina došla u Bršno i videla svekrvu kako sakuplja ovo lekovito bilje, u meni se već tada javila želja da se posvetim toj biljci. Celog života sam pravila sok i džem od drenjina, a sada, od kako je otvorena radionica za njihovu preradu, brojne proizvode od tog voća plasiramo na tržište. Tu se ubraja više vrsta sokova sa šećerom i bez njega, liker, rakija, vino, kompot, marinirane i sušene drenjine, slatko, džem, sirće - nabraja za "Novosti" vredna Dragica Mirjačić, nekadašnji računovođa u TV Nikšić.

Kada je porodični posao u pitanju, ništa joj nije teško da uradi.

- Do pre godinu dana sve sam radila ručno, dok se nisu pojavile dozerka za kuvanje soka i pasirka. Godišnje uberemo do pet tona drenjina i proizvedemo oko 30.000 litara bistrog soka. Od ovog posla ja i sin Mito možemo da zaradimo po lepu platu, veću sigurno nego u nekoj društvenoj firmi. Porodični biznis kad se razvija sa ljubavlju, pa i kada loše ide, mnogo se bolje preboli.

Osvojili su novi zasadi drenjina imanje Mirjačića i već su dali prinos. Sa ubranih nekoliko tona redovno podmiruju potrebe nekoliko luksuznih hotela na crnogorskom primorju. Nemaju konkurenciju. Bistri sok na veliko prodaju ovdašnjim marketima po dva i po evra za litar.

Pored drenjina, na imanju Mirajčića rastu jabuke, šljive, grožđe, trešnje, ribizle, višnje. Imaju oko hiljadu kvadratnih metara bašte u kojoj gospodari preko 25 vrsta povrća! Peku i rakije od ovih voćaka, mada se ona uglavnom razdeli prijateljima.

VREDNE RUKE

- NAŠ uspeh ne može da se meri vremenom, jer ustajemo pre izlaska sunca i radimo do njegovog zalaska. Mora da se radi, nema ni nedelje i praznika, jer svaki dan nas čeka veliki posao. Moj sin posle studija vratio se u Nikšić i ovde u selu vidi šansu da se posveti poslu.