Koliko je Srbija pokazala otpornost na posledice pandemije, a koliko svet: Podmukli virus će tek napasti psihu

- Najmanje 16,8 odsto odraslih u SAD od njih 255.200.373, ili 42.873.663 ljudi, pretrpelo je veliko mentalno oštećenje usled odgovora na kovid 19 - navodi se u studiji, i dodaje da je ova brojka prvi i ključni osnov za to istraživanje. Just Facts je izračunao da će anksioznost nastala reakcijama na kovid 19 uzeti najmanje sedam puta, a, verovatno, i 90 puta više godina ljudskog života nego što ih je spaseno "zaključavanjem" Amerike. To su samo neki od uznemirujućih podataka o dugoročnim posledicama na žrtve korone, koji se u stranim medijima smenjuju jedni za drugima. Dvojica stručnjaka su izračunala da su Amerikanci tokom krize nastale zbog korone izgubili 55,7 miliona godina života, dok je spaseno maksimalno 616.590 života.

Studije o mentalnom zdravlju nacije zbog posledica korone rade se i u Srbiji. U Klinici za psihijatriju Medicinskog fakulteta saznajemo da je u toku istraživanje o tome kako smo se ponašali u vreme pandemije. Kako nam je objasnila dr Maja Pantović Stefanović, rezultati će biti veoma važni kako bi mogle da se preduzmu nove mere u slučaju slične, nove krize u Srbiji.

Kako objašnjava profesorka, prvi rezultati na oko 3.000 ispitanika su interesantni. Psihijatre je naročito zanimalo šta je plašilo a šta radovalo sugrađane.

- Oko četvrtine ispitanih reklo je da ih zaraza plaši - kaže dr Pantović Stefanović. - Više od 50 odsto ispitanih reklo je da ih veoma raduje što su više vremena mogli da provedu s porodicom. Potvrdilo se da je izolacija u doba korone izazvala povratak iskonskim vrednostima i da je porodica pokazala svoju najvažniju ulogu, ulogu oslonca i svoju pravu vrednost. Oko 20 odsto ispitanika radovalo se činjenici da su dobili vreme tokom kojeg mogu da rade na sebi, dakle da uče nove stvari koje ih interesuju, a za koje do tada nisu imali vremena.

Takođe, u Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" sumiraju rezultate rada tokom trajanja pandemije.

- Pomoć preko Nacionalne linije za pružanje psihosocijalne podrške, koja je radila 24 sata, potražilo je 5.000 građana. Najmlađi je imao 16, a najstariji 92 godine - otkriva, za "Novosti", dr Ivana Stašević Karličić. Mada je broj poziva bio drastično uvećan, više od 500 ljudi je lekarski zbrinuto, što je, prema njenim rečima, identično kao i u istom periodu 2019.

U Klinici "Dr Laza Lazarević" uočavaju i "nepravilnost". Naime, 90 odsto bolnički zbrinutih pacijenata u doba korone odnosi su ljudi koji su se prvi put obraćatili psihijatru za pomoć.

Dr Ivana Stašević Karličić foto: N. Skenderija

Ugledni srpsko-američki psihijatar Đorđe Koldžić je tokom pandemije kovida bio načelnik ambulantne psihijatrije Taft medicinskog centra u Bostonu. Kao docent na katedri za psihijatriju Taft medicinskog fakulteta, vodio je tim za pružanje urgentne pomoći psihijatrijskim bolesnicima, ali i emotivnu pomoć lekarima i osoblju svoje bolnice u vreme pandemije u Masačusetsu. "Jednim okom", putem interneta, bio je i u Beogradu, gde je završio Medicinski fakultet.

- Srbija je rat protiv korone dobila ubedljivo i bez velikih ljudskih žrtava - kaže on. - Za takav ishod može da zahvali i posebnom mentalitetu građana, nastalom na teškom istorijskom nasleđu, odnosno krizama koje pamtimo. Čak se i nepoverenje prema medicinskim autoritetima, koje je specifično za Srbiju, može opravdati i oceniti kao lekovito u trenutku akutne borbe protiv pandemije i njenih posledica. Ipak, postoji realna opasnost da pobedu u ratu nad koronom prokockamo u miru, ukoliko se nastavi iznošenje nepoverenja prema medicini i dokazanim medicinskim informacijama.

Prenoseći iskustva iz Bostona, iz bolnica i medicinskih fakulteta, Koldžić kaže da se tek očekuju udarni talasi zbrinjavanja, kako opštih, tako i psihijatrijskih pacijenata, koji su gotovo tri meseca bili bez punog lekarskog nadzora. O novoobolelim može samo da se razmišlja, i to o njihovom velikom broju.

- Statistike se tek rade, ali nema sumnje da će drugi talas pandemije zapravo biti talas psiholoških problema i da će se osetiti svugde u svetu. Kod nas, pacijenti su bili na vezi sa lekarima uglavnom putem video-medija. Mnoga akutna medicinska stanja nisu pravovremeno prevenirana usled smanjenog kapaciteta ustanova, ali i straha ljudi da dođu u bolnice usled tekuće pandemije. Što se psihijatrijske pomoći tiče, lekova za psihijatrijske bolesnike u SAD je bilo, ali nije bilo punog pristupa psihoterapeutima i dovoljno psihijatrijsko-medicinskog nadzora nad pacijentima. Te dane s pravom možemo nazvati "inkubacioni period za psihološke probleme", a rezultat će biti buduće "popunjavanje kreveta" na psihijatrijskim klinikama. Kako piše "Volstrit džurnal", psihijatri u SAD su u martu i aprilu napisali 86 odsto više recepata za psihotropne lekove, uključujući antidepresive, u odnosu na januar i februar 2020. godine.

Dr Đorđe Koldžić

Koldžić govori i o simptomima koji su siguran znak da je pomoć psihijatra potrebna:

- Mozak ima jedinstvenu moć da se prilagodi mnogim traumatskim udarima, biološkim i psihološkim, ali samo do trenutka zasićenja. Tog trenutka nastaju simptomi. Problemi sa spavanjem, apetitom, motivacijom, pad koncentracije i problemi sa pamćenjem, povećana nervoza ili napadi panike, promene raspoloženja, razdražljivost, neobjašnjivi osećaj krivice, naročio ako traju duže od nekoliko nedelja, simptomi su koje ne treba zanemarivati, već se treba javiti za pomoć. Samoubilačke misli, ako se jave nama samima, ili ih prepoznamo u drugima, alarm su za traženje neodložne pomoći. "Okna na mozgu" otvaraju se nenadano, onda kada ne očekujete.

Naš stručnjak ističe i da psihološki simptomi često ne nastaju u trenutku akutnog stresa ili traume, već mesecima kasnije, kada ih najmanje očekujete. Nivo stresa kod građana posle "zaključavanja" daleko je veći, i prema mogućoj pojavi raznih psiholoških simptoma svi moramo da budemo veoma obazrivi.

ANTIVAKCINAŠI

U POLEMIKAMA za obaveznu vakcinaciju i protiv nje, doktor iz Beograda i Bostona ima stav:

- Postdoktorske studije iz oblasti imunologije sam završio na Harvardu. Na istom fakultetu sam uradio supspecijalizaciju iz psihoanalitičke psihoterapije, i stoga i antivakcinaški pokret u Srbiji posmatram iz dva stručna ugla. Bilo bi apsolutno fatalno ako bismo zanemarili redovnu vakcinaciju kod dece. Potrebno je milion puta ponoviti da vakcinacija dece nema veze s nastankom autizma. Negativna kampanja protiv vakcinacije započeta je jednom lažnom studijom, zbog koje je taj autor izbačen iz struke i krivično je odgovarao. Nakon toga, rezultati desetine vrhunskih studija jasno su pokazale da ne postoji veza između autizma i vakcinacije, ali posledice su ostale.