“Svakog dana se sama pregledam uz pomoć aplikacije, pa mogu da idem na posao”: Doktorka iz Beograda o borbi sa virusom korona u dve kanadske bolnice

Beograđanka Tatjana Sikimić Đorđeviđ koja živi u Kanadi 17 godina, pošto je prethodno diplomirala u rodnom gradu medicinu, a sada u Torontu radi kao magistar socijalne medicine i psihoterapeut sa starijom populacijom, ovako ovih dana počinje svoj radni dan. Ona za "Novosti" priča o svom radu u vreme borbe sa korona virusom u dve velike bolnice u Hamiltonu na pregledu pacijenata u hitnoj službi, kao i u jednom rehabilitacionom centru za starije osobe.

- Dok ne krenem na odeljenje hitne pomoći ne stavljam zaštitu, zbog štednje opreme i malog rizika prenošenja, uz obavezno socijalno distanciranje. Uključujem kompjuter i proveravam listu pacijenata u hitnoj pomoći. Lista se menja konstatno, a moj tim i ja pravimo analize koji pacijenti zadovoljavaju kriterijume, a to su uglavnom oni preko 65 godina, koji se javljaju u bolnicu zbog komorbiditeta i zadržavaju na bolničkom lečenju. U sistemu vidimo da li pacijent ima respiratorne simptome i da li mu je rađen test na kovid koji se čeka obično četiri do šest sati.

Potom sama, ili sa timom hitne pomoći, kaže, odlazi u hitnu pomoć kod pacijenata.

- Prethodno moram da stavim hiruršku masku i rukavice, a ukoliko je pacijent sa kapljičnom infekcijom, i ostalu zaštitu, kao što je kecelja za celo telo i naočare ili vizir. Svu tu opremu kada se završi interakcija sa pacijentima bacam. Postoji, inače, bolnički edukator za pravilno oblačenje i skidanje opreme, jer su ispitivanja pokazala da je osoblje razlog za pojavu 30 odsto svih bolničkih infekcija.

Pošto su poseban problem ljudi koji žive u centrima za starija lica, jer povratkom u te institucije mogu raširiti infekciju, pa Đorđevićeva kontaktira te institucije zbog bezbednog transfera i obezbeđenja izolacijer. Pravilo je da 14 dana moraju ostati u samoizolaciji po povratku iz bolnice.

- Postoji anksioznost među zdravstvenim radnicima i strah od neizvoesnosti, ali moram priznati da su ljudi vrlo solidarni, odgovorni i oprezni. Preperruke se svakodnevno menjaju, ali ih ljudi u velikom broju prate - ističe sagovornica.

Broj obolelih u Kanadi se, kaže, svakodnevno povećava, pa se bolnički kreveti oslobađaju i pacijenti koji nisu oboleli od kovida-19 šalju na kućno lečenje ili u alternativne smeštaje, da bi se bolnički kreveti čuvali za najkomplikovanije slučajeve. Blaži slučajevi se upućuju na kućnu izolaciju, a u slučaju pogoršavanja simptoma se javljaju hitnoj pomoći i dovoze u bolnicu.

- Naše hitne službe imaju veliki priliv ljudi sa respiratornim simptomima, svi se testiraju na kovid-19, i većina za sada ima negativne rezultate, ali procene su da nas najteže tek čeka i da je pitanje da li ćemo imati dovoljno kapaciteta, bez obzira na sprovedene mere - ističe sagovornica.

Kanada, kaže, ima na hiljade respiratora, i trenutno se u toj zemlji pravi 30.000 dodatanih mašina, ali se smatra da ni to neće biti dovoljno ukoliko situacija bude kritična. Postoji problem i sa zaštitnom opremom, pa se razmatra mogućnost ponovnog korišćenja već upotrebljenih N95 maski i bezbednih načina njihove dekontaminacije.

- Sve intervencije koje nisu hitne su odložene, a većina specijalističkih pregleda je počela da se obavlja preko telefona i video konferencija. Sve zvanične informacije stižu od Ministarstva zdravlja, i sve ustanove prate njihove preporuke, ali se one menjaju, i svaka institucija im se mora prilagođavati - kaže ona.

Nedostatak zaštitne opreme, osnovnih životnih namirnica se nije očekivao i samo je manje od 10 odsto Kanađana dočekalo koliko-toliko spremno ovu situaciju. U radnjama već duže vremena nema alkohola, dezinfekcionih sredstava, maski, rukavica, a redovi ispred prodavnica su svakodnevna realnost. Ipak, određenima daju prednost.

- Odskora su počeli da primaju preko reda zdravstvene radnike, policajce i vatrogasce - zaključuje Tatjana Sikimić Đorđević.