NOVOSTI U SRCU JAPANA: Drevni Kjoto - grad sa hiljadu hramova

AKO se za nešto može reći da je srce Japana, to je onda Kjoto. Grad hiljadu hramova, kako ga često nazivaju, u kojem živi više od milion i po stanovnika, predstavlja jedno od najvećih kulturnih i istorijskih nasleđa Zemlje izlazećeg sunca.

Od Tokija do Kjota stiže se za dva sata i 17 minuta, bukvalno, čuvenim šinkansen bulet vozom. Smeštaja ima gotovo na svakom koraku, a pravo zadovoljstvo predstavlja odmor u nekom od hotela "rijokan". Spavanje u tradicionalnom japanskom duhu ima višu cenu, košta oko 200 evra za noćenje sa doručkom, neretko i večerom. Tu su tatami podovi, madraci koji se razvlače uveče za spavanje, klizna vrata kao iz samurajskih filmova, prostorije za spremanje tradicionalnog mača zelenog čaja... Često u ovakvim hotelima gosti imaju na raspolaganju svoju domaćicu, koja je zadužena da njihov boravak bude nezaboravan i stoji im na usluzi tokom čitavog dana.

Ljubaznosti u Japanu, naročito u Kjotu, ne manjka. Za turiste iz Evrope, to je nešto što izaziva čuđenje, ali za Japance, to je deo kulture, tradicije, ali i učenja u školi. Čitav Kjoto kao da je "istorijska čitanka", na koju su Japanci izuzetno ponosni, ali mnoge stvari, ipak, čuvaju samo za sebe.

NEKA mesta u Kjotu treba obavezno posetiti. Među najvažnijima svakako je Kinkaku-ji, iliti zlatni paviljon, kako ga drugačije zovu. To je nekadašnja rezidencija šoguna Ašikage Jošimicua iz 1397. godine. Čitavo zdanje prekriveno je zlatom, a obnovljeno je pedesetih godina prošlog veka, jer je originalno izgorelo u podmetnutom požaru. Gornja dva sprata u potpunosti su prekrivena zlatnim lišćem.

Da je Kjoto srce duhovnosti Japana, najbolje odslikava činjenica da se ovde nalazi oko 1.600 budističkih hramova i više od 400 šinto svetilišta. Među njima je i veličanstveni budistički hram Kijumizu-dera. Na drvenim stubovima, odoleva još od kraja osmog veka. Kijumizu-dera znači "čista voda". Na hiljade turista dnevno obiđe ovaj hram, ali nije dozvoljen ulazak unutra. Obredi se mogu gledati kroz drvene rešetke, ali zato molitve, kao i sitni rituali za ispunjavanje želja, i te kako funkcionišu.

PROČITAJTE I:Japanu traže da ne ističe “izlazeće sunce” na zastavi

Deluju prilično privlačno za sve posetioce, pa se zato u redu čeka na izvlačenje štapića za proricanje budućnosti, šetnju od kamena do kamena, ne bi li se pronašao životni saputnik, ili, pak, uživanje u mirisnim štapićima.

Higašijama-ku, stari deo grada

GLAVNA ulica u starom delu grada, koja vodi do hramova, načičkana je tradicionalnim, malim prodavnicama, a mnogi turisti, ali i lokalno stanovništvo, šetaju u šarenim i cvetnim kimonima. Oni se mogu iznajmiti, ali i za pedesetak evra pazariti, što je ujedno i najniža cena za ovaj tradicionalni komad odeće.

Tako obučeni, obavezno bi trebalo da odete na ceremoniju ispijanja mača zelenog čaja. To je najfiniji puder, napravljen od specijalno gajenog i obrađenog zelenog čaja. U japanskoj ceremoniji on je nezaobilazan. U njemu je ukus drevnog Kjota, a čitava ceremonija njegovog pravljenja traje više od pola sata. Zna se i kako se pravi, ali i kako se pije mača čaj, koji ima intenzivno gorak ukus. Ipak, tradicionalno obučena domaćica, koja priprema čaj, trudi se da uživate i da se opustite u svakom trenutku ove drevne ceremonije.

SVILA Nišinjin kimono centar

Obilazeći Kjoto, ne možete a da ne pomislite na gejše i čuveni kvart gde one žive - Gion. Ipak, tek uz mnogo sreće, njih možete uživo i videti. Uglavnom ispred kuća u kojima žive. Na vratima stoji naziv njihovog imena. Ovaj kvart okružen je drvenim kućicama na sprat. Klizna ulazna vrata su nezaobilazna, lampioni obasjavaju čitavu ulicu kada padne mrak, a iz kuća dopire tradicionalna muzika.

PROČITAJTE I: Japan zainteresovan za Srbiju

Fušimi Inari stubovi

KAKO su nam rekli, da biste prisustvovali tradicionalnom plesu i gledali performans gejši uživo, potrebno je da imate i pozivnicu, tačnije da vas neki biznismen, ili neko od značaja, uvede unutra. Stanovnici Kjota i te kako su ponosni na ovaj deo svoje kulture. Kod gejša postoje dve kategorije, geiko i maiko. Geiko su gejše, a maiko njihove pomoćnice. Maiko su devojke mlađe od 20 godina, a geiko starije.

Kjoto je definitivno žila života Japana. Bez njega, duh i tradicija ovog naroda ne bi ni postojali.

Jedan od budističkih hramova

MILIONSKE DONACIJE ZA STUBOVE

KOMPLEKS svetilišta Fušimi Inari Taiša takođe je jedan od simbola Kjota. Ovaj deo poznat je po velikom broju tradicionalnih japanskih vrata, napravljenih od nekoliko desetina hiljada crvenih torija, ili stubova. U dužini od nekoliko kilometara vode kroz šumu, podno planine Inari, koja je simbol plodnosti i uspeha.

Ipak, kako nam je ispričao vodič, svaki stub je donacija, vredna nekoliko stotina hiljada dolara, pa čak dostiže i do milion. Uglavnom doniraju kompanije, koje veruju da će time postići poslovni uspeh.

Kiomizu-dera

KIMONO POJAS OD 10.000 DOLARA

KIMONO centar, najveći u Japanu, nalazi se upravo u Kjotu. Kako su nam ispričali prilikom obilaska i isprobavanja kimona, oko 80 odsto posetilaca su stranci. Ovde se ručno izrađuju i tkaju svileni kimoni, pojasevi i svi prateći ukrasi. U zavisnosti od veličine, samo svileni pojas može da košta i do 10.000 dolara, dok svaki kimono mogu da nose tri generacije.