OD MLADE NADE DO “ŽUTIH PRSLUKA”: Uspon i pad Makronove evropske revolucije

Kada je Emanuel Makron izabran za predsednika Francuske u maju 2017. godine mnogi u Evropi su se ponadali da doneti važne promene na kontinentu.

Posle nekoliko godina krize, Evropa je sada imala lidera koji bi je spasao od nemira, piše briselski sajt Politiko i dodaje da je mladi Francuz predvodio pokret zapaljivog naziva "Napred!" (En Marche!) i viziju da se obnovi evropski duh bratstva.

Pročitajte još:APSURDNE OPTUŽBE: Rusi „zakuvali“ haos u Parizu — neka se pripreme Belgija, Nemačka...

On je svima stavio do znanja da je Evropa njegov razlog postojanja, a svi su se nadali da ujediniti sve proevropske lidere u borbi portiv nacionalista i populista.

Poslednjih nekoliko dana pokazalo je šta je ostalo od Makronove vizije - a to je vrlo malo.

Bilo da se radi o francuskom zakonu o povećanju poreza na gorivo, planovima za digitalno oporezivanje u EU ili planiranim reformama evrozone, Makron je postigao malo od onoga što je obećao.

Pročitajte još:PARIZ SE RAŠČIŠĆAVA: Policija noć provela u pripravnosti, uhapšeno 1.200 ljudi

Sajt navodi da razlozi za neuspeh Makronove revolucije leže i u Francuskoj i u inostranstvu.

Bilo je jasno od samog početka da ako Makron želi da realizuje svoju evropsku agendu, prvo bi morao da pokaže da može da reformiše Francusku.

Godinama je Berlin posmatrao, s frustracijom, kako su i Nikola Sarkozi i Fransoa Oland bili neuspešni pri pokušajima da sprovedu ozbiljne reforme kako bi rešili probleme komplikovane ekonomske situacije u Francuskoj.

Makron je znao da, da bi uspeo u Evropi, mora da pridobije naklonost Nemacke, a to bi mogao da učini samo ako popravi Francusku.

Njegov neuspeh u Francuskoj kulminirao je pobunom "žutih prsluka", što je francuskom predsedniku oduzelo legitimitet neophodan na evropskoj sceni.

"On nije pravi Evropljanin kakvim je želeo da se predstavi. On nije Evropljanin zarad Evrope, već Francuske", izjavio je Jan Tehau, direktor programa za Evropu u nemačkom Maršalovom fondu.

Ta realnost se manifestovala u više sfera, od diplomatije i odbrane do trgovine.

Prošle nedelje je, na primer, Pariz bio iznerviran sugestijom nemačkog ministra finansija Olafa Šolca da Francuska ponudi svoje stalno mesto u Savetu bezbednosti UN Evropskoj uniji.

Kada se radi o ideji formiranja evropske vojske, Makron se brzo "pogubio u uopštenim stvarima", što je bio jasan znak za mnoge posmatrače da on zapravo i nije toliko zainteresovan za nju.

I na polju veštačke inteligencije, polju u kojem su se Francuska i Nemačka zalagale da blisko sarađuju kako bi se bolje suprotstavljale konkurenciji iz Kine i SAD, čini se da obe strane rade na sopstvenim odvojenim ciljevima.

Neuspeh Makrona da ispuni očekivanja nije samo loša vest za reformu EU.

Mnogi su se nadali da kada se nemačka kancelarka Angela Merkel penzioniše, Makron biti novi defakto vođa EU, ali za sada, postoji malo razloga da se kaže da on to može, zaključuje Politiko.