FORMIRANJE NEMAČKE VLADE: Žele saradnju sa Rusijom, u koalicionom sporazumu i o Zapadnom Balkanu

U sporazumu o političkoj platformi za koalicionu vladu, koji su danas postigli konzervativci nemačke kancelarke Angele Merkel i socijaldemokrate, navodi se da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju šansu da se pridruže EU.

"One treba da preduzmu reforme u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i u uspostavljanju vladavine zakona", navodi se u sporazumu, prenosi Rojters.

Posle četiri meseca političkog zastoja u Nemačkoj, danas je konačno postignut dogovor o koalicionom ugovoru između Merkeline Hrišćanske demokratske unije (CDU) i Šulcove Socijaldemokratske partije (SPD).

Stranke CDU, CSU i SPD su postigle dogovor o tome kako će izgledati koalicioni ugovor, čime je otvoren put ka formiranju treće uzastopne, a četvrte u istoriji Nemačke tzv. velike koalicije.

PROČITAJTE JOŠ: Pet najtežih pitanja u nemačkim koalicionim pregovorima

Koalicioni ugovor sada moraju da odobre članovi SPD, njih oko 450.000, na unutarstranačkom referendumu, koji će, najverovatnije biti održan za tri nedelje.

Izbori u Nemačkoj održani su 24. septembra prošle godine i na njima je CDU osvojila 32,9 odsto glasova, što nije bilo dovoljno da samostalno formira vladu, pa se krenulo u koalicione dogovore.

NOVA NEMAČKA VLADA ŽELI DA SARAĐUJE S RUSIJOM

Nemačka je veoma zainteresovana za dobre odnose i blisku saradnju s Rusijom u cilju obezbeđivanja mira i rešavanja međunarodnih izazova, navodi se u nacrtu koalicionog sporazuma CDU/CSU i SPD.

"Rusija je naš najveći evropski sused, sa kojim želimo da garantujemo mir u Evropi, integritet nacionalnih granica i suverenost svih država na temeljima principa OEBS-a", navodi se u dokumentu objavljenog na sajtu CDU.

Istovremeno se konstatuje da postiji veliki potencijal za ekonomsku razmenu i u civilnom sektoru.

"Zbog toga žalimo što je ruska politika, uključujući stanje ljudskih prava, napravila veliko korak unazad. Rusija krši evropski mirovni poredak nezakonitom aneksijom i intervencijom u istočnoj Ukrajini. Aktuelna spoljna politika Rusije zahteva od nas posebnu obazrivost“, poručuje se u koalicionom sporazumu.

Dodaje se da će Nemačka, zajedno s Francuskom, nastaviti da ulaže napore da se reši sukob u istočnoj Ukrajini i primene sporazumi iz Minska.

U središtu tih napora, kako se navodi, je najpre pridržavanje primirja na istoku Ukranije, kao i povlačenje svog teškog naoružanja i svih naoružanih jedinica sa te teritorije.

Taj razvoj treba da prati misija UN, a Rusija i Ukrajina imaju obaveze iz sporazuma iz Minska.

"U sprovođenju sporazuma iz Minska, spremni smo da ublažimo sankcije i stupimo u dijalog s evropskim partnerima", navodi se u dokumentu.

Navodi se i da se Nemačka drži vizije "zajedničkog ekonomskog prostora" od Lisabona do Vladivostoka, od kojeg mogu imati koristi obe strane i cela Evropa.

"Cilj naše politike prema Rusiji ostaje povratak na odnose zasnovane na uzajamnom poverenju i mirnom pomirenju interesa, što omogućava blisko partnerstvo", navodi se u dokumentu u kojem je najavljeno da Nemačka namerava da poveća sredstva za saradnju civilnog društva sa zemljama istočnog partnerstva i Rusije, između ostalog i u okviru Sanktpeterburškog dijaloga.

Posle četiri meseca političkog zastoja u Nemačkoj, u sredu je konačno postignut dogovor o koalicionom ugovoru između Merkeline Hrišćanske demokratske unije (CDU) i Šulcove Socijaldemokratske partije (SPD).

Stranke CDU, CSU i SPD su postigle dogovor o tome kako će izgledati koalicioni ugovor, čime je otvoren put ka formiranju treće uzastopne, a četvrte u istoriji Nemačke tzv. velike koalicije.

Koalicioni ugovor sada moraju da odobre članovi SPD, njih oko 450.000, na unutarstranačkom referendumu, koji će, najverovatnije biti održan za tri nedelje.

Izbori u Nemačkoj održani su 24. septembra prošle godine i na njima je CDU osvojila 32,9 odsto glasova, što nije bilo dovoljno da samostalno formira vladu, pa se krenulo u koalicione dogovore.