Nemci brane Severni tok

MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA

DA je Nemcima njihov ekonomski interes važniji od političkog diktata Vašingtona, pokazuju i poslednja događanja oko "Severnog toka 2", zbog kojeg su pravnici ekonomski najmoćnije zemlje na Starom kontinentu poslali pismo Evropskoj komisiji, istakavši u njemu da ne vide nikakve razloge da se zabrani postavljanje novog gasovoda kojim bi se rusko "plavo gorivo" transportovalo do nemačke obale.

Nemački pravnici smatraju da ovom gradnjom nije ugrožena energetska bezbednost Evrope, pa da nema osnova da se zaustavi taj ambiciozni projekt "Gasproma" i njegovih partnera.

Sa druge strane, u Moskvi se nadaju da će "Severni tok 2" proraditi krajem 2019. godine. Nova dva gasovoda bi trebalo da budu postavljena u blizini već postojećeg "Severnog toka 1". Partneri "Gasproma" u tom projektu su velike nemačke kompanije BASF i E.ON, zatim francuski ENGIE, austrijski OMV i holandsko-britanski "Šel".

Sada je u toku provera projekta, i Evropska komisija treba da oceni da li je on u skladu sa pravilima EU. Novi severni gasovod bi godišnje trebalo da prebaci 55 milijardi kubika "plavog goriva", što će udvostručiti isporuku gasa Nemačkoj.

PROČITAJTE JOŠ - "Severni tok 2" Evropi ne smeta

Protiv gradnje "Severnog toka 2" su Poljska, Litvanija, Letonija, Estonija, Rumunija, Slovačka, Češka i Mađarska. Te zemlje smatraju da bi "Severni tok 2" imao potencijalno destabilizujuće geopolitičke posledice. Predsednica Litvanije Dalja Gribauskajte misli da "Severni tok" nije komercijalni već geopolitički projekat, koji treba da našteti Ukrajini i da podeli Evropu.

Osim pomenutih zemalja, i u Americi žele da se spreči gradnja "Severnog toka 2" kako bi se Moskva prisilila da gas i dalje transportuje preko Ukrajine.

Glavni protivnik gradnje novog sistema ipak je Ukrajina, jer su vlasti u Kijevu svesne toga da će njihov sistem gasovoda izgubiti nekadašnju važnu ulogu snabdevanja Evrope "plavim gorivom".

PROČITAJTE JOŠ - Gasprom duplira ulaganje u Turski tok

Ali da li će se graditi "Severni tok 2", na kraju ipak najviše zavisi od stava Nemačke. Ako Berlin popusti pritiscima iz Vašingtona, onda tog gasovoda neće biti. Nemačkoj bi ovaj projekat sa severa doneo veliku zaradu, ali sada se pita politika, a ne biznis. Rukovodstvo Nemačke treba da izabere šta hoće: da bude najveće skladište gasa u Evropi, odakle će se kasnije on distribuirati, ili će zbog političkog kompromisa sa Vašingtonom stotine miliona dolara od tranzita prepustiti drugim zemljama.

PRVI RAST OD 2012.

IZVOZ Nemačke u Rusiju je prošle godine porastao prvi put od 2012. Nemačke kompanije su od januara do novembra 2017. Rusiji prodale robu u vrednosti od 24,1 milijarde evra, pri čemu je zabeležena velika tražnja za mašinama i automobilima. Reč je o rastu od 21 odsto u odnosu na 2016. Uvoz Nemačke iz Rusije je takođe porastao prošle godine, za 19 odsto, zbog povećane tražnje za ruskom naftom i gasom.