Merkelova dostigla rekord Helmuta Kola

KANCELARKA Nemačke i četvrti put zaredom, Angela Merkel, juče je stala rame uz rame s Helmutom Kolom, koji je do sada držao 16-godišnji rekord po broju godina na najvišoj državnoj funkciji (od 1982. do 1998) Iako su, posle demohrišćana, najviše glasova na jučerašnjim saveznim parlamentarnim izborima u ovoj zemlji inkasirale socijaldemokrate čiju je listu predvodio Martin Šulc, za njih je to bio najgori rezultat u posleratnoj istoriji. Zbog toga su već sinoć najavili prelazak u opoziciju. Veliki dobitnici izbora su liberali (FDP) i Alternativa za Nemačku (AFD), ultradesničarska partija koja se zalaže za zatvaranje granica za imigrante, svi od juče ponovo u Bundestagu.

Prvi na listi liberala Aleksandar Goland poručio je po objavljivanju preliminarnih rezultata da "će AFD kao treća snaga u Bundestagu, juriti Merkelovu i vratiti narod i zemlju na pravi kolosek".

Zvanični rezultat biće poznat do 12. oktobra. Za najkasnije mesec dana, Bundestag će, kako Ustav nalaže, tajno glasati o novom kancelaru, to jest, potvrditi Merkelovoj četvrti mandat. Po slovu zakona, koji ne daje rok u kom predsednik države mora da izađe sa predlogom, kancelar se bira bez diskusije.

Migranti su Merkelovu mogli da koštaju čevrtog mandata, ali nisu. Oni su, međutim, uspeli da otvore velika vrata na koja su ultradesničari AFD ponovo ušli u nemački parlament, posle više od pola veka. Alternativci će po svoj prilici biti treća parlamentarna snaga, odmah posle demohrišćana i socijaldemokrata, što preti da bude velika prekretnica na domaćoj političkoj sceni, ali i da utiče na buduću sliku Evrope. Za treće mesto juče su konkurisali i liberali (FDP) i Levica.

* Angela Merkel i Joahim Zauer / Foto Tanjug AP

Pravo glasa imalo je 61,5 miliona birača, a iskoristilo ga je 75 odsto. Iako je juče na biračkom spisku bilo oko 400.000 birača manje nego 2013. godine, izbori su bili 14 miliona skuplji nego prethodni - koštali su poreske obveznike najmanje 84 miliona evra. Oko tri miliona mladih glasalo je prvi put. Najveća starosna grupa birača, kojoj je pripadao svaki treći građanin s pravom glasa, bili su oni iznad 60 godina. Među biračima bilo je oko šest miliona Nemaca migrantskog porekla, od kojih je 1,3 miliona turskog porekla, kao i veliki broj Rusa, Poljaka i Rumuna sa nemačkim državljanstvom, ali i jedan broj Srba.

Kako su migranti glasali ne zna se, ali postoji statistička pravilnost prema kojoj Turci uglavnom glasaju za socijaldemokrate, a migranti ruskog porekla za demohrišćane. Dosadašnje iskustvo govori da se prosečan birač srpskog porekla ne razlikuje od nemačkog birača, pa su stariji Srbi sa nemačkim pasošem konzervativniji, dok mladi mahom daju glas partijama levo od centra.

U skladu sa istraživanjima javnog mnjenja i raspoloženjem građana, u Berlinu najverovatnije neće biti političkih promena, a to bi moglo da znači da će u odnosu prema evropskim temama kao i evropskom putu Srbije, spoljna politika i podrška Nemačke ostati nepromenjene.

Ko će s Merkelovom vladati Nemačkom, ali i Evropom, otvoreno je pitanje, a analitičari ukazuju da je nastavak vladavine velike koalicije demohrišćana i socijaldemokrata moguć i očekivan. Ne isključuje se, međutim, ni mogućnost takozvane Jamajka koalicije, u bojama zastave te ostrvske zemlje. Bila bi to koalicija demohrišćana, zelenih i liberala koje predvodi Kristijan Lindner, sa nadimkom "novi Genšer", jer po mnogo čemu podseća na svog legendarnog stranačkog kolegu, Ditriha Genšera, nekadašnjeg šefa nemačke diplomatije.

GLASALA "BEZ GLASA"

GLASAJUĆI juče, Merkelova u crvenom blejzeru u pratnji supruga Joahima Zauera, nije dala nikakvu izjavu. Šulc je bio samouveren: "SPD će dobiti dovoljno glasova da ja postanem kancelar". S njim se, međutim, nije složio njegov stranački kolega, šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel, koji je ocenio da "socijaldemokrate baš i ne stoje sjajno".

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je danas iskrene i srdačne čestitke kancelarki Savezne Republike Nemačke Angeli Merkel na izbornoj pobedi.

"Dozvolite mi da Vas uverim da će Srbija ostati pravi partner i saveznik Nemačke u nastojanjima da očuva principe demokratije, kao i stabilnost i bezbednost svih građana starog kontinenta", ističe se u čestitki predsednika Vučića.

Vučić je napomenuo da je Merkelova još jednom pokazala čeličnu odlučnost da vodi svoju zemlju i građane na putu ka boljoj i svetlijoj budućnosti.

"Veliki lideri poznaju se po svojim delima, koja su rezultat marljivosti, odanosti i posvećenosti poslu kojim se bave. Podržani od strane onih koji su im odani i u teškim trenucima, postaju jači i još odlučniji da osvoje bitku za napredak i prosperitet", navodi se u Vučićevoj čestitki Mekrelovoj.

IZBEGLICE POZDRAVLjAJU POBEDU MERKELOVE

Sirijske izbeglice s radošću su primile vest da je nemačka kancelarka Angela Merkel na današnjim izborima osigurala četvrti mandat, ali ističu da su uznemireni zbog jačanja krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD) i strahuju da bi ona mogla da izvrši pritisak da se pooštre zakonske odredbe koje se odnose na azilante.

"Molili smo se da Merkel pobedi. Alah je uslišio naše molitve. Za nas, ona predstavlja mudrost i humanost", izjavila je Fatima el Hajdar, majka dvoje dece iz Damaska.

AfD ulazi u nemački parlament prvi put kao treća po jačini stranka, čemu je doprinelo nezadovoljstvo zbog odluke Merkelove da primi više od 1,3 miliona izbeglica, konstatuje Rojters u izveštaju iz Berlina.

Suprug 55-godišnje Hajdar, Ajman, ističe da je Merkel rizikovala svoju karijeru da bi im pomogla.

"Želimo da učimo nemački i doprinesemo uspehu ove zemlje radom da bi dokazali da je ona bila u pravu, a njeni protivnici da nisu", rekao je on.

I Nabil Zainaldin (32) iz Alepa veruje da je Angela Merkel manje popularna zbog njih, izbeglica.

"Potpuno razumemo da su Nemci zabrinuti. Ali i mi smo zabrinuti - kakva će biti politika prema azilantima nove vlade?", naveo je Zainaldin.

Aleksander Gauland, jedan od dva glavna kandidata AfD, najavio je da će prioritet te stranke biti da pokrene parlamentarnu istragu protiv kancelarke Angele Merkel zbog njene odluke 2015. da u zemlju primi milion tražilaca azila.

POMETNjA U NEMAČKOJ ZBOG ULASKA AFD U PARLAMENT

Alternativa za Nemačku (AfD) postala je danas prva krajnje desničarska i otvoreno antiimigraciono nastrojena stranka koja je osvojila desetine mesta u parlamentu u posleratnom periodu, srušivši tabu uprkos pozivima političara na vlasti da se ovi "nacisti" zaustave.

AfD je na današnjim izborima prvi put ušla u parlament, obećavši da će "promeniti zemlju", a osvojila je između 13 i 13,5 odsto glasova i postala treća politička snaga u Nemačkoj, prenosi AFP uz ocenu da je to zapanjujući rezultat za stranku koja je osnovana pre samo četiri godine.

Aleksander Gauland, jedan od dva glavna kandidata AfD, najavio je da će prioritet te stranke biti da pokrene parlamentarnu istragu protiv kancelarke Angele Merkel zbog njene odluke 2015. da u zemlju primi milion tražilaca azila.

Nakon što je već osvojila mesta u 13 od 16 državnim parlamenta, AfD će sada poslati desetine poslanika u opozicione klupe Bundestaga, pružajući im platformu za širenje stavova, uključujući osporavanje nemačke "kulture ispaštanja" zbog Drugog svetskog rata i masakra nad šest miliona Jevreja i drugih tokom holokausta.

AfD je formirana 2013. kao antievropska partija, ali je potom promenila fokus izvlačeći korist iz zlih slutnji povodom rekordnog priliva migranata u Nemačku.

U završnici kampanje joj se ton poprlični zaoštrio, pri čemu je jedan od dva njena vodeća kandidata rekao da bi Nemačka trebalo da se ponosi svijim ratnim veteranima i da je terorizam utemeljen u islamu.

AfD će biti otpadnička partija u parlamentu jer su partije na vlasti isključile saradnju sa njom, ali bi ona ipak mogla da bučno unosi razdor iz opozicionih redova, ocenjuje francuska agencija.

Komentator lista "Špigl" je za uspon AfD okrivio Merkelovu, dok kritičari navode da rastuća socijalna nejednakost, uprkos rekordnoj nezaposlenosti, takođe igra na ruku toj populističkoj partiji, pogotovu u unutrašnjosti bivše komunističke Istočne Nemačke.

Predsednik Svetskog jevrejskog kongresa Ronald Lauder osudio je AfD rekavši da je "gnusno što ta stranka, sramni reakcionarni pokret koji podseća na najgore iz nemačke prošlosti i trebalo bi da bude zabranjen, sada ima mogućnost da unutar nemačkog parlamenta promoviše svoju podlu platformu".

I Jozef Šuster, predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj, rekao je da su se "nažalost najgori strahovi obistinili: partija koja toleriše krajnje desničarske stavove u svojim redovima i podstiče mržnju protiv manjina u Nemačkoj danas je ne samo u skoro svim državnim parlamentima, već i u Bundestagu".

Šuster je izrazio očekivanje da će "sve demokratske snage razotkriti pravo lice AfD i izneti na videlo njena prazna i populistička obećanja".

Merkel je večeras priznala da ulazak AfD u parlament predstavlja "veliki novi izazov" i obećala da će "pridobiti nazad glasače AfD", dok je lider Socijaldemokratske partije Martin Šulc obećao da će njegova partija, iz redova opozicije, delovati kao "bedem demokratije".

ŠULC OPTUŽUJE MERKELOVU, ONA APELUJE NA ODGOVORNOST

Dojučerašnji koalicioni partneri, lideri CDU i SPD Angela Merkel i Martin Šulc razmenili su u televizijskoj debati samo nekoliko sati po zatvaranju birališta u Nemačkoj oštre reči zbog izbornih rezultata.

U debati na ARD televiziji, osim Merkelove i Šulca, učestvovali su i lideri svih vodećih parlamentarnih stranaka.

Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je druge stranke da pokažu odgovornost u "turbulentnim vremenima".

"Živimo u turbulentnim vremenima, to znamo. Zato apelujem na sve da preuzmu odgovornost", rekla je Merkel,

Sa druge strane, Šulc je optužio Merkelovu da je vodila "skandaloznu" kampanju uz izbegavanje debate i stvorila "vakuum" koji je popunila desničarska Alternativa za Nemačku.

"Verujem da Merkel snosi veliku odgovornost za to", naveo je on.

Okrenuvši se liderima liberala i Zelenih, verovatno budućim koalicionim partnerima demohrišćana Angele Merkel, Šulc je rekao: "Da bi zadržala kancelarsko mesto, gospođa Merkel će učiniti sve ustupke".

UOČLjIVE RAZLIKE U GLASANjU NA ISTOKU I ZAPADU NEMAČKE

Rezultati izbora u Nemačkoj pokazali su, u demografskom smislu, jasnu podeljenost između nekadašnje Zapadne i Istočne Nemačke, jer je antiimigraciona i krajnje desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) na istoku zemlje osvojila skoro dvostruko više glasova nego na zapadu, navodi Bi-Bi-Si.

AfD je na teritoriji bivše Zapadne Nemačke osvojila 11 odsto glasova, a na istoku zemlje - čak 21,5 procenata.

Takođe, ukoliko se pogledaju rezultati samo iz nekadašnje DDR, demohrišćani Angele Merkel osvojili su još manje - 28,6, dok je SPD tek preživeo fijasko sa 13,8 odsto glasova, prenosi B92.

S druge strane, veliki uspeh u istočnom delu Nemačke imala je Levica sa osvojenih čak 17 odsto glasova, u odnosu na devet procenata ako se pogledaju rezultati u celoj zemlji.

AfD je na današnjim izborima prvi put ušla u parlament, obećavši da će "promeniti zemlju".

"Krenućemo za Merkelovom. Povratićemo našu zemlju i naš narod", rekao je jedan od lidera AfD Aleksander Gauland, koja je osvojila između 13 i 13,5 odsto glasova i postala treća politička snaga u Nemačkoj, prenosi AFP.

PROTESTI U VIŠE NEMAČKIH GRADOVA PROTIV AFD

Više stotina protivnika desničarske Alternative za Nemačku protestovalo je večeras u Berlinu ispred kluba u kojem lideri ove nacionalističke i antiislamske stranke proslavljaju njen ulazak u parlament i to kao treće političke snage, a protesta je bilo i u drugim gradovima.

Uzvikujući parole "Ceo Berlin mrzi AfD", "Nacističke svinje" i druge slogane, nekoliko demonstranata bacilo je flaše na policiju kada je ona pokušala da ih zadrži dalje od mesta okupljanja AfD.

Ulaz u klub blokiralo je na desetine policajaca koji su i uhapsili nekoliko osoba zbog manjih incidenata, rekla je portparolka policije, prenosi AFP.

Protesta protiv ulaska AfD u Bundestag bilo je nešto ranije i na obližnjem Aleksanderplacu, prenosi AP.

Matijas, jedan od okupljenih u Berlinu, rekao je da je poziv video na Fejbsuku i da je izašao na ulicu zato što misli da je "važno pokazati da u Nemačkoj nije prihvatljivo da jedna takva partija uđe u parlament.

On je dodao da dve vodeće stranke CDU i SDP treba da analiziraju kako je došlo do toga da se mnogi ljudi okrenu takvim "rasističkim političarima.

Protesta je bilo i u Kelnu, Frankufrtu, Hamburgu, Minehnu i Diseldorfu. Prema podacima policije, u centru Kelna na prijavljenom skupu okupilo se oko 400 ljudi, dok je u Frankfurtu njih oko 300 izašlo na ulice, prenose nemački mediji.

Alternativa za Nemačku osvojila je, prema preliminarnim rezultatima, 13 odsto glasova na današnjim izborima i biće prva stranka krajnje desnice koja ulazi u Bundestag posle Drugog svetskog rata.