Tramp: Susret sa Putinom mi je čast

Dvojica predsednika su izostala sa zasedanja o promeni klime da bi, u prisustvu ministara spoljnih poslova i ličnih prevodilaca, razgovarali o najvažnijim svetskim problemima kao i bilateralnim odnosima SAD i Rusije.

Pre početka samita Tramp je na svom tviter-nalogu napisao da sa nestrpljenjem čeka susret sa liderima koji učestvuju na samitu G-20, uključujući i Putina. Vrlo brzo je i portparol ruskog predsednika kazao da takav stav ima i Putin.

“Uvertira” za susret Trampa i Putina je bio razgovor njihovih prvih diplomata Reksa Tilersona i Sergeja Lavrova. Oni su u Hamburgu razgovarali upravo o temama o kojima su kasnije govorili Putin i Tramp.

Šef diplomatije Rusije Sergej Lavrov rekao je da je Moskva zatražila od Vašingtona informacije posle Tilersonove izjave o zonama zabrane letenja u Siriji, dodavši da je namera Vašingtona da sarađuje sa Moskvom u rešavanju sirijske krize korak u pravom smeru.

Razgovor Putina i Trampa počeo je kurtoazno, ali u optimističkom tonu:

- Sa nestrpljenjem očekujem mnogobrojne pozitivne događaje u odnosima dveju zemalja. Za mene je velika čast da se sa vama sretnem - kazao je Tramp.

Putin se složio:

- Ako želimo da rešavamo najoštrije međunarodne probleme, ovakvi lični susreti su neophodni - istakao je Putin.

Iako nisu prisustvovali raspravi o klimatskim promenama, o tom pitanju Putin i Tramp, kao i o nekim drugim temama, imaju različito mišljenje, uključujući sporazum o klimi:

- Mada naučno nije dokazano zašto se menja klima, Rusija će ipak ratifikovati dogovor koji je već prihvaćen kao znak da poštujemo međunarodne dogovore - rekao je Putin.

Uoči početka Samita G-20 sastali su se lideri zemalja organizacija BRIKS koji inače koordinišu svoje nastupe na međunarodnoj areni. Imali su identičan stav o prvoj temi samita G-20 o “globalnom ekonomskom rastu i trgovini”, založivši se za principe otvorene, ravnopravne i uzajamno korisne trgovine, a ne protekcionizam, za koji mnoge zemlje optužuju SAD.

Ruski predsednik je pozvao G-20 da udruže napore u borbi protiv međunarodnog terorizma, pod pokroviteljstvom UN. Razgovarajući sa predsednikom Južne Koreje Mun Če Inom, Putin je apelovao da se sa rukovodstvom Severne Koreje o atomskom programu razgovara pragmatično i vrlo oprezno. SAD su ranije izrazile spremnost i na vojnu intervenciju:

- Ne sme se igubiti samokontrola - rekao je Putin.

G-20, koju čini 19 država, plus EU, osnovana je 2008. i predstavlja dve trećine svetskog stanovništva i četiri petine svetske trgovine. Članice su Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kina, Francuska, Nemačka, Indija, Indonezija, Italija, Japan, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Južnoafrička Republika, Južna Koreja, Turska, Velika Britanija, SAD.

Procene uoči samita su bile da bi to mogao da bude najnapetiji susret G-20 od osnivanja foruma, zbog velikih razlika u pogledima članica.

Najdublji jaz je po pitanju slobodne trgovine i borbe protiv klimatskih promena, ali i kad je reč o migrantskoj krizi, kao i situacijama na Korejskom poluostrvu i Bliskom istoku. Teške teme su i održivi razvoj do 2030. godine, kao i pitanja nacionalne bezbednosti i borbe protiv terorizma.

Domaćica skupa, nemačka kancelarka Angela Merkel, poručila je liderima da se milioni ljudi nadaju da G-20 može da pomogne u rešavanju svetskih problema:

- Rešenja se jedino mogu naći ukoliko smo spremni na kompromis - dodala je Merkelova na početku radnog ručka prvog dana samita G-20.

NOVI "KVARTET" VODI SVET?

U ANALIZAMA su se pojavile procene da bi samit G-20 mogao da označi kraj “karijere” SAD kao globalnog lidera. Pred start dvodnevnog skupa najavljeno je da bi vođstvo moglo da pređe na novi nestabilni “kvartet” koji bi činili lideri SAD Donald Tramp, Rusije Vladimir Putin, Kine Si Đinping i nemačka kancelarka Angela Merkel.