Svet

Vašington post: Kipar je stara vest, neka se spremi Slovenija

Tanjug

25. 03. 2013. u 14:02

Kriza na Kipru je, kako se čini, bajata vest - nova zemlja oko koje se treba brinuti je Slovenija, piše "Vašington post"

VAŠINGTON - Kriza na Kipru je, kako se čini, bajata vest - nova zemlja oko koje se treba brinuti je Slovenija, piše "Vašington post".

Slovenija, mala članica EU, smeštena između Italije, Austrije, Mađarske i Hrvatske, ima iza sebe prilično lošu nedelju, uz skok kamatnih stopa na obveznice na 5,4 odsto, usled strahovanja da će joj biti potrebna međunarodna finansijska pomoć, navodi američki dnevnik.

"Nivo na kom se trenutno nalaze prinosi na slovenačke državne zapise još je dosta ispod kriznog nivoa. Kamatne stope na Kipru se, recimo, kreću oko sedam odsto. Međutim, stope u Sloveniji svakako potpadaju od 'opasnu zonu'", navodi američki dnevnik.

Slovenija je postala članica Evropske unije 2004, a domaću valutu, tolar, zamenila je evrom 2007. Ta zemlja ima malu i otvorenu privredu, zavisnu od izvoza, a tokom većeg dela protekle decenije beležila je rast veći od proseka evrozone, doduše uz visok nivo javnog duga.

Postignut dogovor: Kipar ostaje u evrozoni.Više o tome pročitajte OVDE

Za razliku od većine zemalja koje su se mučile sa kreditima u sektoru nekretnina, Slovenija je imala problem sa kompanijama koje su poslovanje finansirale kroz dug, umesto kroz kapital. Veliki korporativni zajmovi finansirali su veći deo privrednog rasta ostvarenog tokom decenije počev od 2000.

Podaci EU pokazuju da je samo u 2007. dug privatnog sektora porastao za 23,5 odsto, a dug nefinansijskog privatnog sektora za čak 40 odsto. Dobar deo tih kredita proglašen je nenaplativim tokom krize iz 2008.

U prošlonedeljnom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) navodi se da su, zbog ogromnog broja rizičnih zajmova, banke zapale u probleme, pa je obim nenaplativnih kredita u tri najveće slovenačke banke porastao sa 15,6 odsto iz 2011. na 20,5 odsto u 2012. Gotovo trećina tih kredita odobrena je privatnim firmama.

NEUMESNO POREĐENJE ”Slovenija je stabilna zemlja i svaka usporedba sa Kiprom i njegovim problemima nije primerena ni potrebna”, kazala je nova slovenačka premijerka Alenka Bratušek, nakon teksta u ”Vašington Postu”. Bratušekova se sastala sa predsednikom Slovenije Borutom Pahorom zaključili su da je pred zemljom ključna godina, ali da stanje nikako nije katastrofalno. ”Čeka nas težak posao, ali ga se ne bojimo”, kazala je premijerka. Istovremeno Alenka Bratušek tvrdi da će Slovenija moći probleme sa finansijama sama da reši. (J. K.)

Vašington post podseća da je Slovenija, kao i dobar deo evropskih zemalja, pokrenula program štednje, uključujući kresanje plata u javnom sektoru, kao i socijalnih beneficija u cilju spuštanja budžetskog deficita na 3,5 odsto u 2012. Taj cilj je ostvaren, ali samo ako se izuzmu troškovi dokapitalizacije banaka.

Nakon smene vlasti i odlaska premijera Janeza Janše, sklonog korupciji, na vlast je došla nova vlada levog centra, na čelu sa premijerkom Alenkom Bratušek, koja je jasno rekla da joj je važnije da pokrene privredni rast, nego da smanji javni dug.

Njen stav bi, međutim, mogao da dovede do pada kreditnog rejtinga Ljubljane, budući da rastu strahovanja oko povećanja dužničkog tereta, što se oslikava i u skoku kamatnih stopa na obveznice.

MMF navodi da Slovenija treba da, prodajom obveznica, ove godine pribavi 2,92 milijarde evra, od kojih bi trećina otišla na dokapitalizaciju problematičnih banaka. Međutim, uz visoke kamatne stope, pribavljanje te količine novca moglo bi se pokazati teškim, navodi list.

U tom slučaju, Ljubljana bi morala da se obrati Evropskoj centralnoj banci, Evropskoj komisiji, MMF-u ili svima zajedno, ne bi li dobila kredit po stopama nižim od tržišnih. Drugim rečima - Sloveniji bi bio potreban paket spasa, piše "Vašington post".

Marko Kranjec, član slovenačke centralne banke i ECB, smatra da Sloveniji ipak neće biti potreban međunarodni spas, budući da je situacija u toj zemlji mnogo lakša nego na Kipru.

Kiparski bankarski depoziti vrede oko 800 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) te zemlje, u odnosu na svega 125 odsto u Sloveniji. Slovenački javni dug je prošle godine iznosio samo 52,7 odsto BDP-a, a predviđa se da će porasti do maksimalnih 69 odsto do kraja 2014. U poređenju sa zemljama sa sopstvenim valutama, kao što su SAD, a pogotovo u poređenju sa zemljama u krizi, kao što je Grčka, to je neznatna suma.

Da Slovenija ima vlastitu valutu, problem bi bilo relativno lako rešiti. Ona je, međutim, nema i zbog toga se nalazi na ivici provalije, zaključuje "Vašington post".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

17. 01. 2026. u 19:30

Komentari (64)

Srki

25.03.2013. 14:27

( 12 ) ( 55 )

Branko, samo opusteno

( 12 ) ( 55 )

Branko Samac

25.03.2013. 14:33

( 115 ) ( 6 )

Najveći problem u Srbiji je taj što niko ne vidi da od ulaska u EU do potpunog dužničkog ropstva treba proći oko 8 godina. A naši političari prodaju Kosovo da bi i sami iskusili to. Pametan se uči na tuđim greškama a naši političari hoće na sopstvenim.

( 115 ) ( 6 )