SANjALA sam sina i pre neku noć. Moje dete... pruža mi ruke. Kaže: mama, žedan sam. Žeeedan... Pitam našeg Spasu Rajića: sanjaš li ti svoju Nevenku (11) i Žarka (9)? On ćuti.

Jole

27.05.2022. 10:37

Hrvatima nikada aki nikada ne oprostiti. Nisu zasluzili pokazali su kakve su zveri i kakvi su sada. Nema oprosta nikada ! Neka im big prasta mi necemo.

Đole

28.05.2022. 13:01

@Zoran - Dosta je bilo neobjašnjiv ćutanja o strahotama koje su srbi trpeli i još uvek trpe od "braće" hrvata kojima je cilj da srba nebude. Zašto smo ćutali? Sram i stid da nas bude. Hvala ti gospodine predsedniče na rsbrosti najiskrenije

Bojana

28.05.2022. 13:21

На тој истој петровачкој цести погинула је у авионском бомбардовању моја бака 1942. године. Имала је једва тридесет година. У основној школи у БиХ су нас осамдесетих година учили песму од Бранка Ћопића - "На цести Петровачкој избјеглице и триста дјеце у колони. Над цестом круже грабљиве птице, туђински авиони..." Ни Бранко Ћопић када је писао, ни ми дјеца када смо рецитовали, нисмо могли ни да помислимо да ће се све то потпуно исто поновити 1995. године. Зло у њима је остало и није мање, него још веће. Ако им дозволимо, они ће нам све исто урадити опет и опет.