Tri i po decenije službe u Nemanjinoj zadužbini

ARHIMANDRIT Lazar (Kršić), duhovnik manastira Tavna, zadužbine Nemanjića, napunio je 35 godina službe u ovoj bogomolji, podno legendarne Majevice, nedaleko od Drine, nadomak Ugljevika. Tim povodom je za sestrinstvo manastira lično spremio pitu od višanja, majstorski napravljenu po receptu njegove divne majke, koja je i sama, kao i njegov otac, živela u Tavni, pošto im je na početku rata u BiH uništena ogromna imovina u selu Lešće, kod Broda. Sestre su se, kako kaže igumanija Marta, baš obradovale pažnji oca Laze, kako ga zovu odmilja, a ne mogu da shvate da je tri i po decenije prošlo kao tren.

Ovaj ugledni duhovnik i teolog, jedan od omiljenih i najpoznatijih ne samo u SPC, došao je u Eparhiju zvorničko-tuzlansku posle svešteničkog službovanja u Velikoj Britaniji, gde je bio svedok nesrećnog srpskog raskola. Spada u red onih sveštenika koji su, prema svedočenju nekadašnjeg episkopa zapadnoevropskog i australijskog, a sada šabačkog, Lavrentija, imali i hrabrosti i volje i želje da u zemlji i rasejanju promovišu dela naših crkvenih intelektualnih gromada kao što su vladika Nikolaj i otac Justin Popović (Ava Ćelijski), koji će, u novije doba, postati svetitelji.

Bio je proganjan od Udbe BiH, i to godinama, hapšen, odvođen na višednevna i višesatna saslušavanja. "Udbaši" su znali, jednostavno, da ga "pokupe" u manastiru ili na ulici u Bijeljini i da ga vode na "informativne razgovore", zbog čega je njegova majka silne peškire natapala suzama. "Čuvari Jugoslavije" će, kasnije, postati "veliki nacionalni policajci", biznismeni, bogataši... Otac Lazo im je, kako kaže, sve oprostio, "a Gospod neka radi s njima kako misli da treba".

Ljubitelj je dobrih knjiga, dobre muzike, od popa, roka, džeza do starogradskih i narodnih pesama. Marljivo prati i čuva slike koje svedoče o razvoju tehnike i tehnologije, od onih iz sfere komunikacije do automobila.

PRAŠTAO LjUDSKO ZLO

- NEKA bude slava Bogu na visini i mir među ljudima, to mi je najvažnije u životu, to propovedam, za to se borim, što u svim ovim godinama nije bilo ni lako ni jednostavno - poručuje otac Lazar. - Ljudsko zlo sam, vazda, praštao, ali, kako nas je učio naš bivši patrijarh, nisam zaboravljao, radi toga da moje iskustvo predočim drugim ljudima u sličnim prilikama. Ljubav prema Crkvi i verujućem narodu nešto je što ni s kavim blagom ne može da se meri, ali neki to, nažalost, shvate tek u jesen života, što je, ipak, bolje od onih koji ne shvate nikad.