Cezar i Arpad bore se za titilu šampiona: Finale 34. “gusanijade” u Mokrinu

Finale nezvaničnog svetskog prvenstva u borbi gusana biće održano u nedelju u podne u Ulici Vuka Karadžića ispred broja 39, na pola puta od dvorišta dvojice vlasnika najjačih seoskih gusana.

Posle više kvalifikacionih mečeva najjači guskovi u Mokrunu sada odmaraju. Poraženi se oporavljaju, a najjači seoski beli vitezovi spremaju se za veliko finale.

Na sokačkoj areni, na pola puta između dvorišta dva vlasnika, u nedelju,  sastaće se Cezar i Arpad. Prvi brani prošlogodišnju titulu, a Arpad uz titulu osvojenu u ligi dvogodaca sada želi još jedan pehar. Koji će od njih uzleteti na guščarki tron zavisiće od snage njihovih krila, veštine da kljunovima ubodu protivnika, raspoloženja gusaka iz njihovog jata da im na pravi način iskažu podršku i ko zna od čega sve još.

Vlasnici najjačih seoskih gusana, Aleksandar Maluckov, iz čije avlije je Cezar, i Željko Radaković, koji je odgajio Arpada, do sada su se pokazali. Njihovi lepotani stigli su do finala ovogodišnjeg nezvaničnog 34. mokrinskog svetskog prvenstva u nadmetanju guskova.

- Odbraniti guščarsku šampionsku titulu nije jednostavno. To dokazuju i polufinalne borbe koje su trajale po 13, 14 minuta. Bilo je uzvudljivo i stresno – osenjuje Živica Tezoć, predsednik udruženja gupčara „Belo pero“, u Mokrinu „Belo pere“.

Već je poznato da su vlasnici gusana u Mokrinu veoma brižni. Oni bele pernate vitezove ne samo da dobro hrane, već vode računa i o higijeni, pa ih redovno kupaju, poje čistom vodom i trude se da imaju dobro jato, da je oko gusana uvek četiri, pet gusaka.

Dokazano je da je njihova podrška tokom nadmetanja veoma važna, a posebno jedne i to one koju gusak naviše voli. I u guščarskom svetu je kao i kod ljudi, može se koketirati sa više žena, ali je samo jedna prava.

- Nadmetanje guskova u Mokrinu je posledica prirodnog nagona kada se tokom parenja gusani bore sa drugima da sačuvaju svoje guske, svoje jato i teritoriju, kako bi što bezbednije izlegli mlade – objašanja Terzić.

Koristeći njihove prirodne osobine i kako bi dokazali čiji gusak je najjači u seli, guščari su počeli da ih„nateruju“ odnosno da ih sastaju na pola puta od dve avlije. Čim jedan gusak vidi drugog sa njegovim jatom, uplaši se da može da osvoji njegov prostor ili, ne daj Bože, ljubav neke guske, pa odmah krene da ga otera. Tako su nastale mokrinske borbe gusana.