Sretenjski temelj Srbije: Simbol i dokaz slobodarske tradicije Srba

SRETENjE je datum koji simboliše okončanje viševekovnog turskog zuluma po Srbiji. U stvari, to je početak kraja robovanju, jer je o Sretenju podignut Prvi srpski ustanak. Tek će uslediti bezbroj bitaka i biti proliveno mnogo krvi pre nego što turska teška šaka bude sklonjena sa naše grbače, ali početak oslobodilačkog puta zbio se na Sretenje, kada je krenula buna protiv dahija.

Taj bunt prerastao je u Prvi srpski ustanak, na čijem čelu je bio vožd Đorđe Petrović, koji se proslavio kao Karađorđe. Taj ustanak je ugušen u krvi, Otomanska imperija se još jednom vratila pod naš krov, ali su njene stege počele da pokazuju znakove konačnog kopnjenja.

Drugi srpski ustanak bio je delo Karađorđevog kuma Miloša Obrenovića, koji je još više otvorio vrata konačnom oslobođenju Srba. Vreme njegove vlasti donosi i Sretenjski ustav, u doba kada bi mu na propisanim slobodama pozavidele mnoge druge države koje su počele da se diče svojom demokratičnošću.

PROČITAJTE JOŠ - Narod još ne zna šta za nas znači Sretenje

Nažalost, tipično za našu istoriju, Karađorđe i Miloš svoje životne puteve razdvajaju pošto je prvi morao da napusti Srbiju, drugi je stao na njeno čelo, a povratak jednog neumoljivo je iziskivao borbu za prevlast. Jedna kumovska glava morala je da padne, a to je bila Karađorđeva. Tako je još jedan težak simbol vezan za toliko često gloženje u Srba.

Sretenje je i inače duboko utkano u mitsko, duhovno, pobožno, državotvorno, herojsko, pravdoljubivo, ali i svako drugo tkivo koje čini dušu srpskog naroda. Na početku, naši preci su se još u pradavno vreme opredelili da ovaj dan bude razmeđa leta i zime.
Kako beleži etnolog Dragomir Antonić, autor "Srpskog narodnog kalendara", za Sretenje se nekada kaže i Obretanje, jer se ovog dana obrće zima u leto.




- Zato se priča, kada se sretnu ova dva godišnja doba, onda zima kaže letu: "Bog ti pomogao, ljigavo leto", a leto odgovara: "Dobro jutro, smrdljiva zimo" - kaže Antonić. - Druga varijanta iste teme kaže: "Ti meni daješ gole i bose ljude, a ja tebi obučene", kazuje zima letu, a leto odgovara: "Istina, ali se meni mnogo više raduju nego tebi". Iz ovih pričanja očigledna je stara narodna podela na zimu i leto.

Ovo je u hrišćanstvu neobično važan praznik, jer je to dan kada su ljudi prvi put videli malog Isusa.

- Četrdeset dana po rođenju, Devica Marija donese u Jerusalimski hram svog sina da ga po zakonu posveti Bogu. U hramu je ugledaše starac Simeon i udovica Ana, koji u malom Isusu prepoznaše dugoočekivanog Mesiju.

PROČITAJTE JOŠ - Nema važnijeg datuma u srpskoj istoriji: Sretenje simbol borbe za slobodu

To je izazvalo strašnu reakciju. Fariseji su javili ovu vest caru Irodu, koji je pomislio da je to novi car, o kome su mu zvezdari sa Istoka govorili.

- Irod je brzo poslao ljude da ubiju Isusa - podseća Antonić. - Međutim, porodica je predosetila opasnost i po uputstvu anđela uputila se u Misir. ("Misir" je ime kojim su naši stari označavali drevni Egipat, a njihovu kulturu su označavali kao "misirsku".)
Tek, sve što je bilo važno za nas, nekako je uvezano, upleteno sa današnjim datumom. Od Isusa i njegovog prvog bleska pred ljudima, do večnog susreta zime i leta, do konačnog oslobođenja Srbije kroz prvi "pravi, evropejski ustav".