Preživeo duh radničkog olimpizma

KADA je pre pola veka, uz nekolicinu entuzijasta, pokrenuo u svetu jedinstvenu manifestaciju - Sportsku olimpijadu radnika Vojvodine, Slavko Perković (80), pravnik u penziji, nije ni slutio da će čitava priča uzeti toliko maha i da će potrajati. Danas, posle 12 uspešno organizovanih i nadaleko hvaljenih manifestacija radničkog sporta, ne krije ponos što je deo čitavog pokreta koji je stvarao i negovao celi radni vek.

- Znali smo da radimo pravu stvar - kaže, za "Novosti", Perković, posvećen sportu i društvenom radu. - Organizacioni odbor za SORV je formiran 1969. godine, a prvi olimpijski ciklus je počeo od 1971. do 1975. godine u Novom Sadu. A sve je počelo mnogo ranije, kada su u većini vojvođanskih opština, kombinata i preduzeća delovali odbori za organizovane sportske aktivnosti radnika. To je zaista bilo masovno i takmičenje se nametnulo kao potreba.

TAKO je grupa entuzijasta, u kojoj su, pored Perkovića, bili Janika Faf, Duško Grubić, Jovica Popov, Vojislav Novkov, Vasa Milojević, Zvonko Krasnić i Petar Zdjelar, pokrenula čitavu priču.

Na 12 olimpijskih ciklusa učestvovalo je više od milion radnika sportista, a na završnim manifestacijama - oko 30.000 ljudi.

- Bili smo puni elana, nijednog trenutka se nismo pokolebali.

Većina iz te grupe entuzijasta sada nije među živima. Naša manifestacija nije došla pod upitnik čak ni kada je socijalizam smenio kapitalizam. Duh radničkog olimpizma ostao je i danas.

Pročitajte još: Subotička firma nudi posao i autobusom ide po radnike

Istina, u socijalizmu je bilo lakše organizovati ih uz podršku Pokrajinskog veća saveza sindikata, Socijalističkog saveza, Pokrajinske vlade, Republike, države, gradova domaćina... Sada, Pokrajinska vlada nas maksimalno podržava, i najvažnije je da je ostao proces zasnovan na želji radnika.

RADNICI su se takmičili i družili u Novom Sadu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Vrbasu, Kikindi, Apatinu, Srbobranu (dva puta), Bačkoj Topoli, Adi, Bačkoj Palanci, Bečeju i Novom Bečeju. U tim mestima je izgrađeno mnoštvo sportskih objekata i terena.

Olimpijska baklja na SORV u Srbobranu 2015. - Foto S. Bajić

- Afirmisali smo sport, doprineli izgradnji sportskih objekata, većem razumevanja građana o ulozi sporta u društvu, boljim takmičarskim rezultatima i, svakako, razvoju sporta i rekreacije. Cela Jugoslavija je pratila dešavanja na radničkoj olimpijadi, Evropa je pričala o nama i divila se našoj organizaciji. Dolazili su čak i radnici iz naših klubova u inostranstvu da se i oni takmiče i druže. Dok je radnika, biće i olimpijade - kaže Perković.

NAGRADE

SLAVKO Perković je 1965. godine bio predsednik Komisije za borbu protiv alkoholizma i narkomanije u Vojvodini, pojave koja je, kako kaže, tada kod nas bila u začetku, a 1974. godine je bio jedan od osnivača SIZ-a za fizičku kulturu Vojvodine i prvi generalni sekretar te ustanove.

Dobitnik je "Spartakove nagrade" za životno delo, najvišeg priznanja u sportu u Vojvodini, kao i pregršt nagrada, plaketa, diploma...

- Najveće nagrade su što u svakom delu Vojvodine imam istinske prijatelje - kaže Perković.

SVA RADNA MESTA U SPORTU

- Sva moja radna mesta su bila u sportu - kaže Perković. - Bio sam generalni sekretar Saveza za sport i rekreaciju u osam mandata, a u Asocijaciji "Sport za sve" ostao sam kao aktivista i posle odlaska u penziju. Na mestu generalnog sekretara bio sam na osam radničkih olimpijada. Kao mladić, bavio sam se gimnastikom u DTV Partizan u Sremskim Karlovcima i igrao fudbal za Stražilovo. Bio sam predsednik izviđača Vojvodine, osnivač Radio kluba u Sremskim Karlovcima...