NOVOSTI SA RADNICIMA NA KORIDORU 10: Klisura je bila nemilosrdna

PRE šest godina, kada su u Grdeličku klisuru stigle prve mašine i radnici, meštanima ovog dela Srbije je projekat južnog kraka Koridora 10 izgledao potpuno neverovatno.

Oni su znali da su brda na celoj levoj obali Južne Morave rastresita i vlažna i sumnjali da je moguće izgraditi planirani auto-put. Sada meštani, ali i svi putnici koji voze kroz Grdeličku klisuru, na deonici od 26 kilometara, mogu da uživaju u prirodi, ali i modernoj saobraćajnici koja je predstavljala najteže gradilište u Evropi.

- Bio sam na mnogim gradilištima, a ovde sam proveo punih pet godina i nikad ovaj period karijere neću da zaboravim. Ljudi su ovde divni, ali klisura je prema nama bila nemilosrdna - kažu nam radnici koji su učestvovali u poduhvatu. - Primenili smo sve što se u putnoj privredi može primeniti i naišli na sve geološke pojave koje postoje. Da bi se stabilizovala pojedina klizišta, uklanjano je i po pola miliona kubika zemlje, a na desnoj obali, kod Mominog kamena, morali smo da miniramo stene i da uklonimo 645.000 kubnih metara kamena, od kojih smo dve trećine ugradili u put. Na celoj deonici postavljeno je oko 560.000 tona asfalta.

Ponosni smo što smo u tome učestvovali. Podsećaju nas i na obrušavanje dela brda na "kosini 2", gde je zbog bezbednosti putnika izgrađena galerija sa čak 110 ogromnih betonskih stubova, a samo na tom mestu ugrađeno je 7.000 tona armature.

Kada se saberu dužine 33 mosta na ovoj deonici, ispostavlja se da je gotovo četvrtina puta na armiranobetonskim stubovima. U vazduhu "visi" i petlja kod Predejana. Ona je, prema tvrdnjama stručnjaka, jedinstvena u Srbiji i na Balkanu, jer se cela nalazi na mostovskim konstrukcijama iznad reke.

Veliki deo auto-puta okružuju zaštitne kosine koje kod laika izazivaju podozrenje, ali stručnjaci kažu da su one većim delom zaštićene najsavremenijim rešenjima koja su prvi put primenjena u našoj zemlji.

Ukupna dužina svih kosina je 7,5 kilometara, a površina blizu 200.000 metara kvadratnih. Tu je još i 100 potpornih zidova i njima se štiti gotovo polovina ove trase. Postavljeno je i više od 4.000 šipova, od kojih neki imaju prečnik od oko pola metra, čija je ukupna dužina veća od 45 kilometara.

- Najduži most Vrla dugačak je 645 metara, a njegov najviši stub ima 62 metra. Za ovom građevinskom lepoticom ne zaostaje ni 150 metara kraći most Džemen do. U temelje svakog od stubova ova dva mosta je ugrađeno 200 tona betona. Na celoj deonici uporebljeno je čak 1.400 nosača za mostove, od kojih je svaki težak između 95 i 110 tona - ponosan je na ove brojeve jedan od inženjera iz španskog konzorcijuma "Azvi-Rubao".

Pored Španaca, novi auto-put podigle su građevinske firme iz Srbije, Republike Srpske i Bugarske, ali su one angažovale radnike iz svih balkanskih zemalja. U vreme najintenzivnijeg posla među brdima Grdeličke klusure svakodnevno je bilo angažovano više od 1.000 radnika, kao i nekoliko stotina građevinskih mašina i kamiona. n

SINHUA: PARTNERSTVO SA KINOM

Najavio je da Srbija planira u partnerstvu sa kineskim kompanijama da završi i preostali krak auto-puta od Požege do Crne Gore u dužini od 107 kilometara. Kineska agencija prenosi i izjavu ministarke saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović koja je naglasila da je ova nova deonica među najvažnijima duž čitavog koridora te da će imati ogroman efekat na ekonomski razvoj ovog dela Srbije.

NAJDUŽI TUNEL U ZEMLjI

Svaka od dve cevi tunela "Manajle" duga je 1.808 metara. One su povezene i poprečnim prolazima za vozila i pešake, i imaju ventilatore čija je snaga jednaka snazi avio-motora. Ovaj tunel je najduži u Srbiji i biće pod neprekidnim nadzorom. Njime će se upravljati iz najmodernijeg kontrolnog centra, a ima i dvostruko napajanje strujom, u slučaju havarije. Kod Predejana je još jedan tunel dug tačno kilometar. Saznali smo i jednu zanimljivost, da kada bi se svi kamioni koji su radili na ovom putu postavili u niѕ on bi bio dug od Suboticce do Preševa.