Sveti Sava oživljava pred očima Parižana

Od stalnog dopisnika: PARIZ

SRPSKA pravoslavna crkva Sveti Sava u Parizu ovih dana je u velikim radovima. Umetnici, zapanjujuće verno, daju život zidovima ovog hrama u najsvetlijoj tradiciji srpskog srednjovekovnog slikarstva.

- Uzori postoje, ali ovo nije kopiranje. Nismo kopisti, već slikari živopisci - ističe, za "Novosti", Veronika Đukanović koju, sa njenim kolegom Vladimirom Karanovićem, zatičemo na vrhu skele dok visoko iznad zemlje oslikavaju scene na plafonu.

Iznad glava, posmatra nas Sveti Sava, sa arhijerejima, u glavnoj apsidi crkve, u oltarskom delu, sa centralnog mesta.

- Obično svi gledaju ka dole, on jedini, ovde, ima uperen pogled nagore, ka Hristu, u kompoziciji Vaznesenja Gospodnjeg - otkriva nam protojerej stavrofor Slaviša Šanjić, kao glavni protoneimar sa blagoslovom vladike Luke Kovačevića i starešine crkve, protojereja stavrofora Nikole Škrbića.

Ikonopisani su i prvi arhiepiskop srpski posle Svetog Save Arsenije Sremac, Sveti Makarije Sokolović koji je obnovio Pećku patrijaršiju, svetitelj Nikolaj Velimirović, Sveti Jovan Maksimović Šangajski...

Pročitajte još: Srpski oltar u okruženju islamista

Krajnje je zanimljivo da su u živopisu u Crkvi Svetog Save u glavnom gradu Francuske predstavljeni i - lokalni svetitelji. Među njima su i Sveti Dionisije iz Sen Denija, sa svojim pratiocima Rustikom i Elefterijem, zaštitnica Pariza Sveta Genoveva, mučenica Blandina Lionska, Sveti Irinej Lionski, Sveti German Pariski, Sveti Martin iz Tura, Sveta Klotilda, kao prva hrišćanska kraljica Francuske...

- Na ovaj način smo želeli da pokažemo da poštujemo nasleđe i kulturu mesta na kome se nalazimo, da blagodarimo za gostoprimstvo, ali i da pokažemo svu lepotu i umeće našeg ikonopisanja drugim narodima. To su, uostalom, naši svetitelji koliko i njihovi, jer su živeli pre 11. veka. U našoj eparhiji, uostalom, ima najmanje Srba sveštenika. Od 45, svega su 17 Srbi - ističe otac Slaviša.

Bio je to, ujedno, i veliki izazov za živopisce, da rade svetitelje koje ne poznaju.

- Tražili smo uzore, konsultovali stare knjige, internet. Izučavali smo njihov izgled, ali i karakterne osobine. Kraljicu Klotildu smo radili prema jednoj bisti. Mislim da smo ih sasvim upravoslavili - naglašava Veronika Đukanović, koja u slikanju živopisa ima preko trideset godina iskustva.

Veronika Đukić

Tu nije kraj otvaranja prema strancima. Levo i desno od oltara, na plafonu, ističu se dve posebne kompozicije "Naroda u tami". U jednoj su Rimljanin, Grk, Stari Sloven, Tračanin, Gal, Etrurac, a u drugoj predstavnik crnačkih naroda, Azijata, arapskog sveta, Jevrejin, Japanac, Kinez, Indus...

- Hteli smo da prikažemo da su svi narodi pozvani iz tame neznanja u svetost poznanja - objašnjava otac Slaviša.

Oslikavanje traje već godinu i po, a u crkvi ističu da je ostalo sigurno još toliko posla. Uz Veroniku Đukanović i Vladimira Karanovića, radi još jedan renomirani živopisac, Goran Jović, Užičanin, koji ovoga puta nije bio u crkvi, a zadužen je za tematsku celinu posvećenu Presvetoj Bogorodici u horskom delu hrama. Imaju i svoje pomoćnike. Letos ih je, po rečima prote, bilo desetak, i vredno su radili.

- Ako su bili dovoljno dobri da rade u Hramu Svetog Save u Beogradu, onda su dobrodošli da oslikaju i našu crkvu - ističe prota Slaviša kvalitet umetnika.

- Našli smo najbolje, vrhunske majstore. Ponosni smo na ono što su uradili - dodaje prota Nikola Škrbić.

- Divno izgleda, dostojno će nas predstavljati. Biće to prava vitrina naše duhovnosti i kulture - nadovezuje se Đuro Ćetković, predsednik Zajednice Srba Francuske i blagajnik crkve.

Otas Slaviša i Vladimir Karanović - Foto G. Čvorović

Dok razgovaramo, umetnici puno pažnje posvećuju svakom detalju.

- Oltarski deo je oslikan direktno na zidu. A ceo svod, od oko trista kvadrata, urađen je na platnu, u ateljeu, u Beogradu. Zatim smo ga aplicirali na plafon. Morali smo da radimo na platnu zbog podloge, jer je postojala opasnost da dođe do oštećenja. Sada, ako se pojavi vlaga, sve može lako da se sanira - objašnjava Vladimir Karanović.

Pročitajte još: SRBI PROSLAVILI VASKRS U PARIZU: Pričest pa kolo u crkvi "Sveti Sava"

Protojerej stavrofor Slaviša Šanjić objašnjava zbog čega se crkva tek sada, posle više decenija, oslikava:

- Naša zajednica se sve do danas koncentrisala na pomoć savršenoj ikoni Božjoj, deci Kosova i Metohije. U maju im šaljemo dobar deo našeg budžeta. To će nam, naravno, i dalje ostati na prvom mestu. Tek smo poslednje dve godine smogli snage da istovremeno započnemo i ikonopisanje.

U crkvi je u međuvremenu urađena i kripta, koja sada, takođe, treba da se obnovi. Sve to ne bi moglo bez dobročinitelja.

- Veliki je poduhvat u pitanju. Do sada smo na materijal i druge troškove potrošili 120.000 evra. Zlato je najviše koštalo. Ima i velikih priložnika. Izdvojili bismo dobrotvora, Srbina, oko koga su svi Francuzi, uključujući i njegovu suprugu, koji iz skromnosti želi da ostane anoniman i koji nije imućan, ali je do sada darivao 25.000 evra, kao i D. J. bez koga ovi radovi teško da bi napredovali. Sve dobrotvore, male i velike priložnike, zapisaćemo u letopisu, odnosno monografiji - otkriva naš sagovornik, ističući da će biti potrebno još novca da bi se oslikavanje privelo kraju.

Kad se sve završi, biće crkva Sveti Sava, svojom unutrašnošću, u prestonici umetnosti, na ponos srpskoj zajednici u Parizu.

HILjADE NA BOŽIĆ I VASKRS

CRKVA u pariskoj Ulici Simplon u kojoj se nalazi eparhija sagrađena je 1906. godine i bila je najpre protestantski hram. Eparhija je osnovana 1948. godine, a od 1965. godine iznajmljuje ovu crkvu koja je 1984. u potpunosti otkupljena.

- Kroz ovu crkvu godišnje sigurno prođe petnaestak hiljada različitih ljudi. Mnogi dolaze i više puta, a ima ih dosta koji nas posećuju redovno. Za Badnje veče i Vaskrs prođe po šest, sedam hiljada duša - ističe otac Slaviša.

Naš sagovornik naglašava da u crkvi Sveti Sava, kao i u crkvi Sveta Petka u predgrađu Bondi, bar 4.000 porodica obeleži krsnu slavu.