ŽIVOTNA DRAMA PORODICE SMUKOV: Ćerke i sin nas naučili da budemo još jači!

ŽIVOT često piše drame, a petočlana porodica Smukov iz Dobrinaca kod Rume, živi baš jednu takvu, i to onu najtežu. Aleksandra (44) i Dušan (54) imaju sedamnaestogodišnje bliznakinje Nikolinu i Ivanu i četrnaestogodišnjeg sina Aleksandra. Ivana i Nikolina imaju hemiparezu i obema su od sedmog meseca oduzete leva noga i ruka. Ivana ne vidi, Nikolina tek pomalo, dok je sin potpuno oslepeo posle odstranjenog tumora na oku, koji mu je otkriven kada je imao samo četiri meseca. Da im život nimalo nije lak sa hendikepiranom decom, saglasni su supružnici, ali kažu da su ih deca samo još više ojačala i sada ne bi mogli da zamisle život bez njih, u srećnom braku koji traje već 20 godina.

U mirnoj ulici nedaleko od samog centra sela, dvorište porodice Smukov šareni se od cveća. Zatičemo Dušana koji je prionuo na posao i orezuje vinovu lozu. Ugrabio je, kaže, malo slobodnog vremena.

- Ćerke ne možemo da ostavimo nasamo ni na tren, neko uvek mora da je pored njih. Hranimo ih, oblačimo, menjamo im pelene. Ivana često ume da pocepa odeću sa sebe, da se vuče po betonu, voli da joj se posvećuje pažnja, dok je Nikolina mirnija - započinje priču Aleksandra, koja je zbog porodičnih obaveza prikovana za kuću.

Svesna svoje nevolje, ne žali što ne može sebi da posveti više vremena, kao druge žene. Kaže da ni u jednom trenutku nisu pomislili da svoje bliznakinje daju u neki dom, iako već i oni bolesni, guraju kroz život kako znaju i umeju.

PROČITAJTE JOŠ: Jamena još čeka granični prelaz

- Moramo da budemo jaki, ko će nam paziti decu ako mi pokleknemo? - kaže Aleksandra, koja boluje od dijabetesa, dok Dušan priznaje da zbog obaveza oko dece ne može da izdvoji vreme, kako bi mu se uradila kateterizacija srca.

Dok supružnici svakodnevno brinu o Ivani i Nikolini, mlađi Aleksandar od ponedeljka do petka boravi u internatu. On pohađa Specijalnu školu za slepu i slabovidu decu "Veljko Radmanović" u Zemunu. Dobar je učenik i, kako kaže, planira da upiše PTT smer. Ima očne proteze, koje estetski doprinose da izgleda kao da ima oči. Iako ne vidi, i on roditeljima pomaže oko sestara.

- Dovoljno je jednom da prođe kroz neki prostor i u njemu se odlično snalazi, vozi bicikl, svira harmoniku, dobar je matematičar, igra šah. I on je psihički padao, ali smo ga ohrabrivali da kroz život mora da se bori - kaže ova požrtvovana majka.

Porodica Smukov ni od koga nije tražila pomoć, jer, kako pričaju za naš list, njihovu muku ne žele nikom da nameću, jer je i mnogi drugi imaju. Ko želi da im pomogne obrati im se, ili donese pomoć, kao što su nedavno učinile žene iz Šimanovaca.

- Živimo kako moramo. Kad nas neko pita šta nam treba, mi kažemo da nam treba sve, garderoba za decu, pelene, hrana... Mesečno na moje i Dušanove lekove potrošimo oko sto evra. Platimo tekuće troškove, struju, komunalije, porez i za ono što nam ostane kupimo nešto - kaže Aleksandra.