Grafiti naših umetnika krase svetske gradove

DOK na beogradskim ulicama pod crnim sprejom sa fasada nestaju lica javnih ličnosti, Francuski institut u Beogradu trudi se da promoviše srpski strit-art. Izradu grafita uživo i promociju monografije "Strit-art Belgrejd" Aleksandra Đorđevića organizovaće 30. januara, u Knez Mihailovoj ulici. Kako nastaje jedan mural, na licu mesta dočaraće TKV (The Kraljica Vila), čija izložba je u toku.

Kada je, pre nekoliko godina, šetajući Beogradom, An-Loren Viguru, danas ataše za kulturu i zamenik direktora Francuskog instituta, videla veliki mural u podzemnom prolazu od Terazija ka Balkanskoj ulici, ushićeno je uzviknula: "U gradu koji ima ovakav mural vredi živeti!"

Rezultat je bila ne samo njena selidba u srpsku prestonicu, već i aktuelna izložba TKV, kao i izložba srpskih murala u našem kulturnom centru u Parizu, jesenas. Poredfotografija murala, za koje je zaslužan Đorđević, autor sajta "Beogradski grafiti", Parižani su mogli da vide kako na panoima ispred kulturnog centra rade muralisti Artez i TKV. Srpski muralisti predstaviće se i briselskoj publici.

- Strit-art je najdemokratičnija umetnost, ne samo zato što najveći broj ljudi ima prilike da je vidi, već i zato što je svaki komentar na zidu legitiman, kao što je legitimno i "pregaziti" delo drugim - kaže Đorđević.

PROČITAJTE JOŠ - Radovi Cileta Marinkovića nedaleko od Pariza: Glave izdvojene iz uličnog meteža

- Crtanje murala je i fizički i mentalno zahtevno - kaže Artez. - Jedan on najvećih izazova bio mi je oslikavanje murala na fasadi studentskog kompleksa u indijskom gradu Patna. Same dimenzije fasade (oko 250 kvadrata) nisu bile toliko zastrašujuće koliko činjenica da sam mural oslikavao na skeli od bambusa. Uz visoke temperature, ograničen rok i takvu skelu, bio je to mentalni izazov od osam dana. Rado ga se sećam, kao trenutka u kom sam prevazišao sebe.

MAŠTA Beogradski kontejner

POVRATAK Murali partizanovaca bili su nedavno prekrečeni

Svoja dela deli na dve grupe - na angažovana, na kojima su prikazane poznate ličnosti - poput Laneta Gutovića koji gleda u livadu, zamišljen nad sudbinom kulture - i ona koja imaju njegov lični pečat i cilj im je da okolini daju novi identitet. U toj grupi su "Ronilac" (otkupila ga "Idea"), "Plivač", "Ruka spasa", koju je slikar Vlada Veličković ocenio kao njegovo najozbiljnije delo.

"Arhitektonska" rešenja na svakom koraku

STRANI UMETNICI

MNOGO stranih umetnika dolazi u Beograd da oslikava njegove zidove, a među najpoznatijima su Italijan Blu, Francuz Blek la Rat, koga zovu i ocem "stensila", i Španac Remed (Gijom Olbi), svi kao gosti Belefa. Ovaj poslednji autor je čuvenog murala "La Santa del Belgrado", u Karađorđevoj.

POČETAK U DVORIŠTU OŠ

PRVI "Grafiti džem", koji je okupio najbolje crtače, organizovan je 1999, u dvorištu OŠ "Kralj Petar Prvi". Na "Oktobarskom salonu" 2002. izložen je grafit nacrtan na limenoj ogradi gradilišta, a autor Demon obavešten je o tome samo dva dana pre izložbe. Poslednji veliki "Džem" održan je prošlog leta, u Požarevcu, kada se okupila velika ekipa crtača da oslika Kazneno-popravni zavod za žene.